INTERVJU ANA BANKO: Globalni interesi će veoma brzo napraviti vakcinu protiv koronavirusa

Javna istupanja doktorke Ane Banko, docenta za mikrobiologiju i imunologiju pri Medicinskom fakultetu u Beogradu, na aktuelnu temu pandemije korone u mnogo čemu se razlikuju od opšteg narativa struke i teoretičara opšteg tipa kojih je, ne samo u Srbiji nego i u svetu, svakim danom sve više. Ona već izvesno vreme izdvaja Covid-19 kao virus koji je preživeo prirodnu selekciju, pa samim tim je snažniji i žilaviji. Razbija i enigmu imuniteta krda tvrdnjom da nažalost imunitet traje samo tridesetak dana…

Intervju sa doktorkom Banko počinjemo pitanjem kako je moguće da je za osam meseci korona u dva maha svet dovela u pravi kolaps. Prvi put u Vuhanu i drugi put sredinom juna ove godine?

"Oboljenje Covid-19 (Corona virus disease 19) izaziva SARS-CoV-2, potpuno je novi virus i za nauku i za medicinu. Ovaj virus prvi put izolovan je od strane kineskih naučnika u januaru, što je vrlo brzo od početka tekuće epidemije, odnosno pandemije. Nakon izolovanja, ustanovljeno je da virus pripada poznatoj porodici koronavirusa, te da je to sedmi predstavnik ove porodice koji cirkuliše u humanoj populaciji.

Covid-19 predstavlja respiratornu infekciju koja u manjem broju slučajeva može voditi u po život opasno stanje i eventualno u smrt. Ipak, pandemiju ne može izazvati svaki respiratorni, odnosno svaki novi respiratorni virus. Jedan od neophodnih uslova za razvoj pandemije jeste jednostavan način i visok potencijal širenja. Zato, ako biste birali način da za relativno kratko vreme inficirate veliki broj ljudi, to bi svakako bio kapljični put i/ili prenos aerosolom. Mala udaljenost od inficirane osobe koja kašlje, kija i priča,
dodirivanje svega s čim je inficirani bio u kontaktu, ali i udisanje vazduha sa visokom koncentracijom virusa, potencijalno je rizik od dobijanja Covid-19. Osim jednostavnog načina prenosa, mnoge stvari su sada jasnije.

Tako sada znamo da i asimptomatski nosioci mogu preneti infekciju. Zatim da ovo oboljenje može obuhvatiti niz kliničkih manifestacija van respiratornog trakta. Spektar manifestacija širok je zbog virusnog receptora (ACE-2) prisutnog ne samo u respiratornim ćelijama, već i van njih, ali i usled, nekada, neadekvatnog imunog odgovora samog domaćina. Takođe, odskoro znamo da specifični imunitet vezan za antitela vrlo verovatno traje kratko, SARS-CoV-2 pokazao je i izuzetnu sposobnost vezivanja za receptore na našim ćelijama, što je dodatno ubrzalo povećanje broja inficirane populacije, i izdvojilo ga kao izazivača pretećeg oboljenja za čovečanstvo."

Vaše kolege širom sveta su predviđale da će ovaj virus krajem maja oslabiti, da će nas privremeno napustiti i najverovatnije se vratiti na jesen. Nije otišao, nije se vratio, ali nas je udario još snažnije?

"Iako je početak epidemije u različitim zemljama sveta započinjao sukcesivno, uglavnom šireći se sa istoka na zapad, u većini zemalja taj prvi talas epidemije nikada se nije završio. Složićete se da smo svedoci da taj prvi talas i dalje traje. Izuzeci su zemlje koje su uspele da odjave epidemiju.

Međutim, i kod njih virus se vratio, te se sada susreću sa drugim talasom. Predviđanje slabljenja virusa baziralo se na prethodnim iskustvima koronavirusa, ali i mnogih drugih virusa sklonih izazivanjima epidemija. S jedne strane, zimski meseci period su kada se respiratorne infekcije lakše šire, usled dužeg boravka većeg broja ljudi u bliskom kontaktu u zatvorenim prostorijama, dok sa druge strane, novi virus u humanoj populaciji nekada se na čoveka ne prilagodi dovoljno, te vremenom nestane iz cirkulacije."

Šta smo važno naučili o koroni za ovo vreme, šta danas znamo i jesmo li stekli nekakvo preimućstvo u poređenju sa počecima?

"Mnoge stvari su sada jasnije. Tako sada znamo da i asimptomatski nosioci mogu preneti infekciju. Zatim da ovo oboljenje može obuhvatiti niz kliničkih manifestacija van respiratornog trakta. Spektar manifestacija širok je zbog virusnog receptora (ACE-2) prisutnog ne samo u respiratornim ćelijama, već i van njih, ali i usled, nekada, neadekvatnog imunog odgovora samog domaćina. Takođe, odskoro znamo da specifični imunitet vezan za antitela vrlo verovatno traje kratko. Te i u našoj praksi možemo videti da se danas ponovo inficiraju pacijenti koji su pre nekoliko meseci isto bili pozitivni na koronu."

Povezane vesti - Još nismo ni blizu leka

Još nisu otklonjene spekulacije da je Covid-19 pobegao ili namerno pušten iz nekakve epruvete, u javnom narativu sa Zapada, to se dogodilo, navodno u Kini?

"Kao naučnik, nisam pobornik teorija zavere, naročito što je iznalaženje rešenja za pandemiju isto, bilo kakvo da je poreklo virusa. Zapravo, brojni su virusi koje danas nazivamo humanim, a vode poreklo od virusa koji normalno cirkulišu među životinjama. Činjenica je da istraživanjem genetičkog materijala SARS-CoV-2, i uz prilične želje pojedinaca da ga proglase veštački sintetisanim, to se do sada nije desilo."

Obeshrabrujuće je da moćna svetska nauka na početku veka velikih tehnološki revolucija, veka u kojem će verovatno čovek nastaniti Mars, doživljava poraz od virusa koji je već izvesno vreme poznat svetskoj medicini?

"Obeshrabrujuće jeste, naročito kada od nauke i tehnologije očekujemo instant rešenja. Ipak, podvukla bih da je ovo potpuno novi infektivni agens i da rešenje dobijeno u nešto više od pola godine možda nije ni bilo realno očekivati."

Vaše prognoze o vakcini protiv ovog virusa su krajnje obeshrabrujuće, mala je uteha što to obrazlažete krajnje argumentovano? U javnom narativu pominju se oko 140 potencijalnih pronalazača vakcine. Da li je ova činjenica dobra ilustracija panike koja je zahvatila svet i koje je realno vreme da dobijemo efikasnu vakcinu?

"Iskreno verujem da ćemo dobiti najbrže sintetisanu vakcinu u istoriji prevencije virusnih infekcija. Razloga ima nekoliko, a najvažniji je globalni interes i pritisak da se ta vakcina što pre dobije. Zapravo, deluje da je to jedino rešenje. Ipak, ako oduzmemo vreme koje je bilo neophodno da od januara identifikujemo novog patogena, a zatim i da se razviju ideje o potencijalnim mehanizmima delovanja vakcina, ostaje jedan vrlo kratak period kada su vakcine mogle da počnu svoj proces razvoja. Taj razvoj je složen i dugačak proces koji podrazumeva pretklinička istraživanja, a zatim i najmanje tri kliničke faze, i u svakoj fazi ideja može da propadne. U ovoj poslednjoj, trećoj fazi danas su četiri vakcine. Kako je vakcina neophodna celoj planeti, a moguće je da će ona morati da se da u dve doze, lako je izračunati koje količine su u pitanju.

Dakle, neophodno će biti da više proizvođača uđe u proizvodnju, koja će i sama za sebe takođe biti veliki izazov.“

U nekim Vašim javnim tumačenjima Covid-19 najviše liči SARS-u, ali se u suštinskim stvarima radikalno i razlikuju?

"Dodeljeno ime novom virusu upravo je vezano za njegovu sličnost sa SARS-om, izazivačem istoimenog, takođe pretećeg oboljenja (Severe acute respiratory syndrome). Naime, u januaru, a nakon utvrđivanja pripadnosti porodici koronavirusa, ispitivane su pojedinačne morfološke karakteristike SARS-CoV-2, a onda je dešifrovan i njegov genom. Utvrđeno je da je od šest do sada poznatih humanih koronavirusa, novi virus najsličniji SARS-u, u nekim osobinama čak i do 99%. Međutim, jedna od suštinskih razlika dva pomenuta virusa jeste površinski S protein, kojim se oni vezuju za naše ćelije prepoznajući specifične receptore. Dakle, iako se oba virusa vezuju za potpuno isti receptor na našim ćelijama, novi virus to možda ostvaruje i deset puta jače. To je jedan od razloga zašto SARS nije izazvao pandemiju a SARS- CoV-2 jeste."

Vi tvrdite da je Covid-19 prošao prirodnu selekciju, šta to zapravo znači?

"Porodica koronavirusa vodi poreklo od virusa koji cirkulišu među slepim miševima, a u humanoj populaciji do 2019. godine znali smo za šest vrsta. Četiri humana koronavirusa isključivo su se povezivali sa sezonskim blagim respiratornim infekcijama, odnosno sindromom prehlade, dok se prve komplikovane kliničke slike sreću tek u epidemiji SARS-a (Severe acute respiratory syndrome) 2002-2003. godine, a zatim i epidemiji MERS-a (Middle East respiratory Coronavirus) deset godina kasnije, 2012.

Dakle, kada virus stekne promenu na genetičkom materijalu, obično vrlo slučajno, a u kontaktu sa novim prirodnim domaćinom, kažemo da je to preskok barijere vrste.

Povezane vesti – VAKCINISANJE PANIKE: Kada stiže vakcina za koronavirus?

Ta promena je obično nedovoljno stabilna da bi se virus koji vodi poreklo od životinja prilagodio na čoveka. Međutim, mutacije nekad omoguće izuzetnu adaptibilnost na novog domaćina i uspostave opstanak. Zato kažemo da prirodnom selekcijom uvek opstaju najjači, u ovom slučaju virusi sa najboljom adaptibilnom izmenom. To se desilo i sa SARS- CoV-2, i to onim koji je imao dobitnu mutaciju. Ovaj virus je zato danas humani virus."

U našoj javnosti aktuelan je i još jedan strah – da je pogubno opasno ako se ukrste Covid i sezonski grip. Molim Vas da nam to pojasnite?

"Grip je infekcija izazvana virusom influence. Poznato je da se, kao i većina respiratornih infekcija, i ova javlja sezonski, u toku hladnog perioda godine (kasna jesen i zima). Zato kada govorimo o gripu najčešće mislimo na sezonski grip. On se javlja u vidu epidemija u kojima se inficira  od tri do pet miliona ljudi godišnje, dok oko pola miliona ljudi završi letalno.

Podsetila bih da i ova virusna infekcija retko može izazvati pandemiju, kao što je to bila španska groznica 1918. godine ili svinjski grip 2009. godine. 

Virus influence izazivač gripa i SARS-CoV-2 izazivač Covid-19 ne pripadaju istoj porodici virusa, nemaju isto poreklo, niti sličan genetički materijal. Ovi virusi ne vežu se ni za iste receptore na našim ćelijama. Međutim, i grip i Covid- 19 predstavljaju pre svega respiratorne infekcije. Zato kasna jesen i zima mogu biti period istovremenog postojanja dve epidemije, samim tim i teže kliničko razlikovanje pacijenata sa jednom ili drugom infekcijom. Ove infekcije moći će da se dijagnostikuju laboratorijskim testovima, a što će omogućavati dalje usmeravanje terapije i prognoze oboljenja. Najvažnije u ovom trenutku je ipak što će istovremena cirkulacija SARS-CoV-2 i izazivača gripa povećati potencijalni broj obolelih i onih kojima će biti neophodno bolničko lečenje. Na sreću, epidemiološke mere koje utiču na smanjivanje širenja Covid-19 važe i za grip. I možda najvažnije, grip se može prevenirati sezonskom vakcinom."

Nekom prilikom ste tumačili da ovi virusi imaju svoje cikluse, svoj ritam, dolaze, družimo se tri godine, pa ih opet nema tri godine, ako sam ja to dobro razumeo?

"U sklopu potencijala i brzine izmena genetičkog materijala samog virusa, procenjuje se i koliko će naš imuni sistem biti efikasan u prepoznavanju virusa do nastanka neke nove značajnije izmene. Tako SARS-CoV-2 ima potencijal izmena manji od izazivača gripa, koji se menja svake sezone. Ipak, ovaj faktor nije jedini koji određuje cikluse epidemija, ključan je i naš imuni sistem, odnosno njegovo trajanje."

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa...