Još nismo ni blizu leka

Više od 25.000 stručnih radova napisano je na temu Covid-19 prethodnih meseci u svetu. U laboratorijama se neprestano radi na pronalaženju vakcine koja bi, praktično, jedina mogla da spreči dalje širenje pandemije bolesti izazvane virusom SARS- CoV-2.

Testiraju se mnogobrojni lekovi kako bi se pronašao način da se na najbolji mogući način pomogne onima koji su već zaraženi.

I uprkos svim tim naporima, rezultati su, najblaže rečeno, skromni, mršavi. Korona se i dalje širi, uzimajući svakog dana svoj smrtni danak, a nauka i dalje ne može da pruži sto odsto pouzdan odgovor ni na jedno pitanje – od načina prenošenja virusa, preko toga koja je terapija najdelotvornija, do toga da li osoba koja jednom preleži Covid-19 stiče imunitet koji bi je zaštitio od nove infekcije.

Koronavirus se, dakle, svakim danom pokazuje kao velika nepoznanica. Ponekad izgleda kao da je pravilo da nema pravila ni kada je reč o simptomima, načinu prenošenja, stvaranja antitela, izgradnje imuniteta... Nema sumnje da je prilično teško, pa čak bi se reklo i frustrirajuće, boriti se sa bolešću u takvoj situaciji.

Da je hvatanje u koštac sa Covid-19 teško zbog nepredvidivosti samog virusa, potvrđuje u razgovoru za „Ekspres“ i dr Igor Barjaktarević, docent na UCLA univerzitetu u Kaliforniji, specijalista pulmologije i intenzivne nege. On, međutim, dodaje da „ima puno nivoa borbe sa virusom koji su sami po sebi od suštinskog značaja, a svaki od tih nivoa evoluira, ali i dalje potpuno zavisi od ostalih".

"Jednostavan primer je činjenica da najteži, srećom ipak relativno ređi oblici bolesti koji zahtevaju intenzivnu negu i čiji ishod lečenja u potpunosti zavisi od bolničkih mera i intervencije lekara, imaju stepen preživljavanje viši od 50 odsto u većini razvijenih bolničkih sistema u ovom trenutku, što je značajno bolje u odnosu na prve podatke koje smo imali.

Uspešno lečenje ovakvih pacijenata je, međutim, zahtevno i direktno zavisi od kapaciteta zdravstvenih sistema, a samim tim i od kontrole nad situacijom koju se uspostavlja na epidemiološkom nivou, dakle i od odgovora države, a onda i samog društva. Pucanje ove sprege na bilo kom mestu povlači sa sobom moguće sveobuhvatno pogoršanje situacije. Čak i mnogo lakši oblici bolesti koji dovedu do masivnog udara na zdravstveni sistem mogu imati značajno gori ishod u takvoj situaciji“, objašnjava dr Barjaktarević.

Povezane vesti - VAKCINISANJE PANIKE: Kada stiže vakcina za koronavirus?

Mnoge u Srbiji kao da je iznenadio brzi „povratak korone“ i novi skok broja zaraženih. Nakon što je nedeljama zvanično saopštavano da je broj dnevno novozaraženih od 40 do 60, taj broj je sada skočio na više od 200, uz procenat smrtnosti od skoro dva odsto.

U takvoj situaciji zaista je manje bitno da li je reč o drugom talasu ili je u pitanju drugi pik prvog talasa.

Dr Barjaktarević ističe da je, kada pogledamo podatke o broju dnevno obolelih od Covid-19 u svetu, vrlo evidentno da pandemija nije prošla i dodaje kako nije siguran da je „drugi talas“ adekvatan termin. Zato je, prema njegovom mišljenju, od suštinskog značaja da proces vraćanja u normalu bude postupan.

"Mislim da su neke države pretrpele veću štetu u naletu pandemije, dok su neke uspele da se bolje zaštite. Međutim, u oblastima koje su bolje prošle na početku, postepeno popuštanje mera koreliše sa blagim porastom broja obolelih, s obzirom na to da je infekcija sve vreme prisutna. Zato je režim popuštanja mera i postepeno vraćanje u normalu od suštinskog značaja. No, kako sam to i pomenuo ranije, popuštanje mera je komplikovaniji i osetljiviji proces od samog uvođenja oštrih mera na početku pandemije, jer zahteva promišljen i detaljno isplaniran proces koji je usklađen sa savetima nadležnih zdravstvenih institucija, a sve to uz pritisak već ozlojeđene populacije. Ako uporedim situaciju u Srbiji i Kaliforniji, jer teško je svrstati SAD u jednu celinu, s obzirom na veoma različitu pogođenost pandemijom u različitim federalnim državama, i jedna i druga država su relativno dobro reagovale na samom početku pandemije sa relativno ekstenzivnim merama zaštite. U ovom trenutku i jedna i druga država svedoče nešto povećanom broju obolelih, u Kaliforniji ovaj porast koreliše sa nedavnim masovnim protestima. Međutim, ovde je i dalje na snazi režim "ostani kod kuće" za zaposlene u nevitalnim granama industrije, kao i obaveza nošenja maski i uspostavljanja socijalne distance. S obzirom na to da nisam trenutno u Srbiji, nemam potpuno jasan uvid u sprovođenje mera zaštite, ali je utisak da se iz jedne krajnosti i donekle radikalnih početnih mera, otišlo u drugu krajnost, što je, prateći podatke iz Srbije tokom proteklih desetak dana, verovatno imalo određeni negativni efekat“, kaže dr Barjaktarević.

Povezane vesti - Neki novi život

Ljude, naravno, najviše interesuje kada će biti pronađen lek protiv koronavirusa. U Americi najavljuju terapiju antitelima do kraja godine. Problem sa njom je, međutim, što ona ima kraće dejstvo od vakcine. Sa druge strane, problem sa vakcinom je taj što je još nema.

"Od početka pandemije objavljeno je više od 25.000 stručnih radova na temu Covid-19. Nažalost, većina ovih radova zasnovana je na opservacijama, retrospektivnim analizama i mišljenjima, što je nedovoljno za kvalitetno naučno zaključivanje. Mnogobrojni lekovi se testiraju i, iako neki pokazuju delom obećavajuće rezultate, realno nismo blizu leka koji uspešno leči ovu infekciju. To samo po sebi i nije posebno iznenađujući podatak, s obzirom na to da mnoge druge virusne infekcije koje poznajemo dugi niz godina, i koje svake godine odnose živote, i dalje mnogo bolje kontrolišemo prevencijom ili vakcinacijom, nego direktnim lečenjem. Terapija antitelima koju pominjete je terapija serumom osoba koje su preležale infekciju, no dosadašnji podaci ne ulivaju nadu da će ovaj pristup omogućiti suštinsku kontrolu nad infekcijom, s obzirom na to da skorašnje publikacije naučnika iz Kine nisu uspele da pokažu apsolutni pozitivni efekat na ishod bolesti među ozbiljno obolelim pacijentima. Iskren da budem, iako očekujem napredak u oba aspekta borbe sa Covid-19 - prevencije i samog lečenja - mislim da u ovom trenutku više nade polažem u prevenciju, tj. u vakcinu nego u pronalaženje potpuno adekvatnog leka", kaže sagovornik "Ekspresa".

Povezane vesti - Korona se vraća kući

Dilema postoji i oko toga može li osoba koja je preležala Covid- 19 ponovo da se zarazi koronavirusom.

"Ako pogledamo podatke koje posedujemo o Corona virusima, dakle familiji virusa kojoj pripada i SARS-CoV-2, koji je izazivač Covid-19, a koji predstavljaju uzrok običnih respiratornih infekcija već godinama, ponovne infekcije istim tipom virusa su moguće i registrovane kod određenih pacijenata.

Rani podaci u koncentraciji i prisustvu antitela kod osoba koje su preležale Covid-19 ukazuju na mogućnost da je trajni imunitet, pogotovo kod osoba sa blažim oblicima infekcije, malo verovatan, no dovoljno podataka za jasno zaključivanje još uvek nemamo", kaže dr Barjaktarević.