INTERVJU DIJEGO FUZARO: Evropska unija je negacija ideje Evrope

Dijego Fuzaro, iako ima svega 37 godina, već je zaslužio epitet nove zvezde na nebu svetske filozofije. Ovaj mladi Italijan rođen u Torinu, a koji danas radi na Institutu za visoke strateške i političke studije u Milanu, iznosi veoma zanimljive stavove koji su veoma neuobičajeni za većinu intelektualaca koji dolaze sa prostora Evropske unije. Od njega nećete čuti ni reči pohvale o Evropskoj uniji, kapitalizmu, nevladinim organizacijama, ali ćete zato naići na stavove osude NATO agresije 1999. protiv Srbije, kao i podrške režimima u Rusiji, Iranu, Venecueli, Iranu, Severnoj Koreji, Kubi... Ukratko, svakome ko se usprotivio politici Vašingtona.

Fuzaro je, kako ga je opisao dr Miša Đurković, „jedan od poslednjih doslednih marksista i sledbenika izvorne kritičke teorije“, koji „analizira kako korporacije oblikuju svet, degradiraju humanitet čoveka, a od ’68. i fundamentalno oblikuju i kontrolišu prostor intelektualne levice, univerzitete, medije, popularnu i visoku kulturu“.

U jednom od poslednjih intervjua ocenio je, pored ostalog, i da će koronavirus samo da ubrza globalizaciju, pa razgovor sa Dijegom Fuzarom počinjemo upravo željom da nam objasni na koji način će to da se desi.

„Stalno govorim da koronavirus i novi terapeutski kapitalizam samo ubrzavaju globalizaciju. Svi procesi unutar globalizacije – beskontaktno društvo, novi liberalistički način funkcionisanja zaobilaženja parlamenta i demokratije, finansijski kapitalizam, e-komerc kapitalizam - bili su samo tendencije unutar procesa globalizacije. Ali sada ovi procesi jačaju iz dana u dan. Koronavirus je samo put za osnaživanje globalizacije i ubrzanje njenih najvažnijih procesa“, kaže Fuzaro na početku razgovora za „Ekspres“.

Foto: Privatna arhiva

Šta će biti najveće posledice koronavirusa po današnje društvo?

„Mislim da svedočimo dvema velikim posledicama koronavirusa. Prva je novi hladni rat, ovog puta između Kine i SAD. A druga posledica je da dobijamo autoritaristički kapitalizam koji je zasnovan na nasilju. Nova kapitalistička moć zasnovana je na nasilju diktatorskog tipa. Gramši kaže da kada vladajuća klasa raspolaže hegemonijom, koju čine konsenzus i moć, ne mora da pribegava nasilju. Ali kada vladajuća klasa ima moć, ali ne i konsenzus, ona mora da pribegava nasilju. To je ono što vidimo da se dešava sad. Kapitalistički model proizvodnje ima velike probleme sa populistima, suverenistima, pokretom ’Okupirajmo Volstrit’ i zato moraju da imaju autoritarni pristup.“

Na osnovu Vaših ocena da će virus ubrzati e-komerc, rad i učenje na daljinu, kao i destrukciju srednje klase, moglo bi se zaključiti da pripadate krugu ljudi koji veruju da je virus ljudskih ruku delo, proizveden sa ciljem da neko na tome profitira.

„Mislim da se postojanje virusa može objasniti na tri različita načina. Prvi je onaj koji je najčešće korišćen, a to je da nam je virus došao preko slepih miševa. Drugi način koji objašnjava pojavu koronavirusa jeste da je on nekim nesrećnim slučajem, greškom, izašao iz neke laboratorije. Treće objašnjenje, za koje mislim da je najverovatnije, jeste da je neko kreirao virus u laboratoriji samo da bi imao novo sredstvo za ostvarivanje nadmoći SAD nad Kinom i kako bi preoblikovao društvo na autoritarni način. To je moje mišljenje. Moćnicima je bio potreban koronavirus, i sva zdravstvena pravila - držanje distance, izostanak javnih rasprava, izolacija - nisu samo zdravstvena. To su i politička pravila, autoritarna. U tome je poenta. Novi terapeutski kapitalizam je autoritaran.“

Povezane vesti - INTERVJU DEJAN JOVIĆ: Srpsko pitanje je test za Hrvatsku

Čak i zaštitnu masku vidite kao simbol potčinjavanja novom autoritarnom poretku. Da li je to malo preterano, jer maska je, ipak, pre svega namenjena zaštiti populacije?

„Suština je u tome da imamo prvu formu diktature koja je ’zaštitnička’. Imamo ’zaštitničku diktaturu’. Tokom fašizma u Italiji nismo mogli javno da se okupljamo, nismo mogli da se nalazimo po trgovima. Fašizam nije želeo da ljudi budu zajedno kako se ne bi usprotivili diktaturi. Danas imamo istu u situaciju. Ali nova terapeutska diktatura ne kaže ’ne smete da se okupljate zato što se vas mi plašimo’. Ne, oni kažu da ne možemo da stojimo okupljeni na trgovima zato što oni žele da nas zaštite. To je ’zaštitnička diktatura’. Stavljamo vam masku na lice da bismo vas zaštitili. Ali sa maskom na licu ne možete da govorite, gubite vaš identitet. Levinas (Emanuel Levinas, francusko-litvanski filozof jevrejskog porekla, prim, nov.) je rekao da je naše lice najvažnija tačka našeg identiteta. Mi smo ljudska bića jer imamo lice. Dakle, maska nije pre svega zaštitna oprema. Možda jeste u zatvorenom prostoru, ali nije na trgovima, pored mora... Za mene, to je samo simbol nove kapitalističke diktature, baš kao što je crna košulja bila simbol fašizma.“

Foto: Privatna arhiva

Jedan od srpskih intelektualaca dr Miša Đurković okarakterisao Vas je kao marksistu u borbi protiv pomodne korporativne levice. Moje pitanje je, ima li danas levice i ko su danas levičari?

„Naravno da ima. Ali ako su nove levičarske partije duginih boja protiv Gramšija i Marksa, mi moramo da budemo protiv tih novih levičarskih partija i moramo da pratimo ideje Gramšija i Marksa. To je suština moje ideje. Boja ciklame, a ne crvena, duga umesto čekića kao simbola komunizma i nova, postmoderna, liberalna levica su upravo ono protiv čega su Gramši i Marks. Zato moramo da budemo protiv levičarskih partija, jer su one protiv Gramšija, Marksa i radničke klase. Uvek kažem, a pisao sam i u knjizi ’Misliti drugačije’, koja je prevedena i na srpski jezik, da je nova kapitalistička moć kao orao sa dva krila. Desno krilo je krilo novca, regulacija, slobodnog tržišta. A levo krilo je krilo antropološke deregulacije. Možeš da radiš šta god želiš da radiš. Država je fašistička, porodica je homofobna, možeš da radiš šta god želiš ako ekonomski možeš da kupiš to želiš. Ovo je novi hedonistički zaokret moći, kao što je Pazolini rekao. Nova moć je hedonistička, nije kao stara moć tokom fašizma. A levica je ideološka osnova novog kapitalizma. Ovo je dobro naglasio Pazolini.“

Povezane vesti - INTERVJU NEZIR KRAKI: Priština nije imala mnogo izbora

Imaju li ideje levice i marksizma šanse u zemljama nekadašnjeg istočnog bloka, u koje možemo da ubrojimo i Srbiju?

„Mislim da su ideje marksizma dobre, ali i da su ideje nove levice duginih boja najgore na svetu. Slediti Marksa i Gramšija danas znači boriti se protiv kapitalizma i globalizacije, boriti se protiv gubitka identiteta. To znači boriti se za radničku klasu, a protiv nove vladajuće finansijske klase. To je suština. Ako ste istinski marksista, morate da se borite za suverenu nacionalnu državu koja je oslonac demokratske i socijalističke moći, protiv postdemokratske globalizacije. Ako želite da zaštitite radnike, morate da se borite protiv globalizacije, protiv slobodnog tržišta bez granica i bez demokratije.“

Da li je ideja levice devalvirana? Ima li levica snage da se izbori za ono za šta se zalaže?

„Levica je danas postmoderna, liberalna i boje ciklame. Mislim da levica nije rešenje, jer danas je ona problem. Da je Marks živ, bio bi prvi koji bi se borio protiv levice. Jer levica je samo drugi deo desnice. Oni rade za kapitalizam, a ne protiv kapitalizma. Desnica brani ekonomiju i slobodno tržište, a levica brani isto to, ali u političkom i kulturnom smislu, kroz antropološku deregulaciju. Možete da budete i da radite šta god poželite. To nije marksistički stav. To je liberalni stav. To je potrošačka ideja, da se sve može kupiti i na osnovu toga možete da budete sve što poželite.“

Foto: Privatna arhiva

Zašto se, kako ste jednom napisali, levica odrekla radničkih prava u korist građanskih prava?

„Levica se odrekla radničkih prava u korist građanskih prava jer je to bila jedna od najvažnijih tačaka kafkijanskog obrta levice. Levica je postala kapitalistička partija. Radnici ne žele Evropsku uniju, radnici ne žele migrante, ni građanska prava, koja su, zapravo, prava vladajuće klase. Građanska prava znače da, ako ste bogati, možete da kupite decu, da kupite ženu, šta god poželite. To su tzv. građanska prava, prava buržoazije, kako bi Marks rekao. A levica je danas nova partija vladajuće klase. Od istorijskog zaokreta iz ’86, kada levica nije bila za Marksa, nego za Ničea. Niče je zagovarao koncept supermena, novog potrošača, koji nema veze ni sa levicom, ni sa desnicom. U potrošačkom društvu svaka želja potrošača mora da bude zadovoljena. Društvo se individualizuje, nema zajednice, nema solidarnosti, nema ljudske i društvene povezanosti, već samo robe i slobodnog tržišta. A levica Tonija Blera, Masima d’Aleme i Miterana je snaga kapitalističke moći.“

Šta bi Marks govorio o današnjem društvu?

„Marks bi danas možda trebalo da prisloni pištolj na čelo jer aktuelno društvo je trijumf kapitalizma. Mi smo svi proleteri, ali kao u Platonovoj pećini, mi smo robovi koji žele da budu robovi. Ne želimo da izađemo iz pećine. Borimo se za pećinu, za kapitalizam. U tome je problem. Zašto se ljudi bore za svoje ropstvo? To je centralno pitanje političke filozofije danas.“

Povezane vesti - INTERVJU MILAN IGRUTINOVIĆ: Kosovo je pitanje emocije i demokratije

Prema Vašim ocenama, danas su skoro svi pod kontrolom krupnog kapitala, od nevladinih organizacija do boraca za ljudska prava. Ko nije pod njihovom kontrolom?

„Jedine snage koje danas nisu potpuno kolonizovane kapitalističkim silama su neke vlade suverenih država koje nisu u procesu globalizacije i koje se bore protiv globalizacije. Mislim da moramo da se nadamo da će neke neglobalizovane države moći da budu novi pokret otpora kapitalizmu.“

Tvrdite da kapital stoji i iza migracija, sa ciljem da se obori cena radne snage. Ko je taj kome je to u interesu?

„Kapitalizam želi migracije, jer migracije znače manje plate. Migracije znače moć da se snize zarade celokupne radničke klase. Marksistička borba, naravno, nije protiv migranata, već protiv deportacije ljudskih bića, što su današnje migracije. To je nova forma kolonijalnog kapitalizma. Kapitalizam želi da deportuje migrante iz Afrike, ne da bi ih integrisao i bio tolerantan prema njima, već samo da bi zakon kapitalizma pobedio. A taj zakon kaže da uvek možemo da nađemo nekoga ko radi iste stvari, ali za manje pare. To je, kako je još Marks rekao, osnovni zakon kapitalizma.“

Pojedine države već su uvele praksu da se roditelji u dokumentima oslovljavaju kao „roditelj 1“ i „roditelj 2“, a ne kao mama i tata. Kada bi neko to pokušao da uvede u Italiji, šta biste mu rekli?

„Kapitalizam želi da uništi svaki, kako je Hegel rekao, ’sitlihkajt’, sve etičke aspekte društva. Od porodice, kao polazne tačke etičnosti, do države koja je najvažnija tačka etičnosti. Kapitalizam jednostavno uništava porodicu, a priča o ’roditelju 1’ i ’roditelju 2’ je deo ovog programa. Kapitalizam ne želi majke, očeve, decu ili građane u državama. Kapitalizam želi samo potrošače, samo potrošače kao atome u otvorenom prostoru slobodnog globalnog tržišta. Ako bi neko želeo to da uradi u Italiji, mislim da bismo morali da budemo protiv toga.“

Foto: Privatna arhiva

Oštar ste kritičar NATO agresije na Srbiju 1999. godine. Da li, zapravo, kritikujete agresiju na jednu suverenu zemlju ili time pokušavate da branite i tadašnju vlast Slobodana Miloševića?

„Srbija je bila žrtva kriminalne NATO agresije 1999. godine. Ovo je bila centralna tačka četvrtog svetskog rata, što je rat koji SAD vode protiv svih nezavisnih država koje ne slede Vašington. Miloševićeva Srbija bila je država koja nije bila za globalizaciju, nije bila uz SAD, i uvučeni su u imperijalistički rat. Zato sam bio potpuno uz Srbiju. Ne zato što mi se dopada Milošević, jer zaista ne znam kakva je bila njegova unutrašnja politika. Ali bio sam uz srpski narod i srpsku vladu, jer je to bio imperijalistički i kriminalni rat.“

Miloševića ste nazvali i „socijalističkim patriotom“. Kako objašnjavate da su u vreme tog „socijaliste“ nastali prvi tajkuni u Srbiji, te da su u doba tog „patriote“ mnogi Srbi morali da napuste svoje domove u Hrvatskoj, delu BiH, na Kosovu...

„Da, mislim da je Milošević bio, kao Gadafi ili kao Če Gevara, patriota koji je bio protiv imperijalizma. To je veoma važno istaći kada se govori o Miloševiću. Ali, naravno, revolucija u kapitalističkom načinu proizvodnje bila je realna, pa smo i u Srbiji dobili takvu revoluciju. I danas imamo mnoge snage u Srbiji koje žele još više EU, još više globalizacije, još više slobodnog tržišta. Ali mi moramo da se borimo protiv tih sila.“

Protivnik ste EU, ali ste zagovornik Evrope suverenih država. Zašto? U čemu je razlika?

„Jesam protiv Evropske unije, jer to je savez vladajućih kapitalističkih klasa protiv naroda i radničkih klasa Evrope. Onaj ko voli Evropu, mora da bude protiv EU. Jer Evropska unija je negacija ideje Evrope, ideje Evrope Emanuela Kanta i Edmunda Huserla. EU je samo kapitalistički način proizvodnje koji sebe naziva Evropskom unijom. EU je neprijatelj radničke klase danas. Ko danas želi da se bori protiv kapitalizma u Evropi, mora prvo da se bori protiv Evropske unije.“

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa...