INTERVJU NEZIR KRAKI: Priština nije imala mnogo izbora

Nezir Kraki, profesor na Fakultetu političkih nauka na Univerzitetu Paris-Est Creteli, privukao je pažnju srpske javnosti kada je prištinsku delegaciju koja je potpisala vašingtonski sporazum, kako je preneto u ovdašnjim medijima, nazvao idiotima. Ovaj nekadašnji savetnik za regionalnu saradnju u albanskom ministarstvu spoljnih poslova, kao oštar kritičar postignutog dogovora, ocenjuje da on predstavlja jednu ciglu manje u državnosti Kosova i prvu međunarodnu pobedu Srbije u poslednjih 20 godina.

Povezane vesti - NOVI BROJ EKSPRESA: Nova era

Kao sin nekadašnjeg aktiviste Rugovinog Demokratskog saveza Kosova iz Junika, pesnika Hačija Krakija, Nezir Kraki vatreni je pobornik kosovske nezavisnosti, ali je istovremeno i nezadovoljan sadašnjim rukovodstvom u Prištini. U razgovoru za „Ekspres“ Nezir Kraki objašnjava nekoliko svojih stavova. Najpre zbog čega misli da vašingtonski sporazum nije dobar, i zar ne misli da je za obe strane, i za Beograd i za Prištinu, dobro da se postigne sporazum oko pitanja poput „mini-šengena“, jezera Gazivode, međusobnog priznavanja diploma i profesionalnih sertifikata?

„Pre svega, mislim da Kosovo i Srbija moraju da pronađu jedan ili više sporazuma koji bi im omogućili da konsoliduju sopstvene političke sisteme. Vreme je da se misli na duge staze i da se preduzimaju koraci koji će služiti esencijalnim, suštinskim interesima građana obe zemlje. Prema mom mišljenju, dogovor potpisan u Vašingtonu 4. septembra nije dogovor koji je dvema državama zaista potreban, zato što ovaj sporazum, da tako kažem, normalizuje nenormalno. On dodatno komplikuje ionako već zategnute odnose između Kosova i Srbije. Ali nije problem samo u tom dogovoru. Mislim da su zahtevi Srbije ono što trajni, jasni i realni sporazum čini gotovo nemogućim“, kaže profesor Nezir Kraki za „Ekspres“.

Kao što možemo da vidimo u kosovskim medijima, mnogi ljudi, čak i zvaničnici u Prištini, očekivali su nešto više od sastanka u Beloj kući. Da li su ta očekivanja bila nerealna?

„Javno mnjenje na Kosovu, kao i velika većina političara u Prištini ne žele da status Kosova nazaduje. Upravo zbog toga oni izražavaju sumnje kada se pregovarači proces dotakne same suštine kosovske državnosti. Mislim da su mnogi ljudi očekivali početak procesa stvarne normalizacije odnosa između Beograda i Prištine, sa perspektivom međusobnog priznanja dve države.“

Ako je, prema Vašem mišljenju, ovaj sporazum loš za Prištinu, zbog čega ga je albanska delegacija onda potpisala?

„Potpisali su ga jednostavno zbog toga što je to tekst koji je predložila Bela kuća. Mislim da oni veruju administraciji Sjedinjenih Američkih Država kada je ova stvar u pitanju. Iskreno, ne verujem ni da su imali nekakvog izbora. Šta god da bude rečeno, delegacija koja je predstavljala Kosovo bila je konstruktivna i otvorena za prihvatanje takvog dokumenta. Istovremeno, ne mislim da je to bio slučaj i sa delegacijom Srbije.“

Vidite li išta dobro u ovom sporazumu?

„Da. Dobra je činjenica da se Amerikanci ponovo interesuju za region Balkana. Regionu je potrebno više direktnog američkog angažovanja kako bi se osiguralo da se proces pomirenja naroda odvija korektno i da svaka zemlja postane dugoročno stabilna. Najpozitivnija stvar u vezi sa ovim sporazumom je jezik koji je korišćen pri njegovom pisanju. Tekst sporazuma je umirujući, ili je barem tako trebalo da bude.“

Ima onih koji ističu da to što je potpisano nije obavezujuće. Činjenica je, međutim, da su to dokumenti koje su potpisala dvojica predsednika i jedan premijer, a to u međunarodnim odnosima nešto znači.

„Mora se reći da je forma ovog sporazuma atipična. Rezultat toga je da je sam sporazum krhkiji, a oni koji su ga potpisali mogu da ga smatraju manje restriktivnim. Zbog toga je samo četiri dana posle potpisivanja Srbija prekršila jednu ili dve tačke sporazuma, pozivajući Izrael da odustane od namere da prizna kosovsku nezavisnost.“

Povezane vesti - Evo šta sve predviđa sporazum iz Vašingtona

U jednom trenutku ste članove delegacije iz Prištine nazvali „idiotima“. Zašto?

„Da. Taj izraz je možda malo jači, ali ja sam ga koristio bukvalno kako bih osudio nepripremljenost kosovske delegacije i naročito odsustvo bilo kakve realne strategije.“

Izgleda da je jedini koji u Prištini hvali vašingtonski sporazum predsednik Hašim Tači, ističući da je to potvrda da neće biti promene granica. Mislite li da je stavljena tačka na tu priču?

„Mislim da Srbija nikad zaista nije želela promenu granica. Predsednici Tači i Vučić koristili su ovu temu kako bi sebe predstavili kao mirovne lidere na Balkanu, ali u realnosti, kao što smo videli, ova tema samo je ponovo podigla tenzije, istovremeno šteteći pregovaračkom procesu. Međutim, činjenica da je ova tema odbačena je dobra vest. Nerealni predlozi su ti koji uvek proizvode kontraproduktivne sporazume. Albanski i srpski narod ne treba da se mrze još sto godina zbog njihovih političara. Vreme je da se to kaže i da se stvari prihvate kakve jesu.“

Kako mislite da će potpisivanje sporazuma u Vašingtonu da utiče na unutrašnju političku scenu na Kosovu? Poslednje dve vlade u Prištini pale su, praktično, onog trenutka kada nisu postupile onako kako je Vašington želeo.

„Kosovo trenutno ima nestabilnu vladu koja može da padne u bilo kom trenutku. Dakle, sa sporazumom potpisanim u Vašingtonu ili bez njega, čini mi se da Kosovo klizi ka novim parlamentarnim izborima. Sa druge strane, ne mislim ni da će naredna vlada biti stabilnija i legitimnija, bez obzira na to ko na tim izborima pobedi.“

Možete li da poredite vašingtonski sporazum sa dostignućima poslednjeg sastanka u Briselu? Koji je susret bio važniji?

„Bez obzira na to da li je reč o Briselu ili o Vašingtonu, Kosovo i Srbija moraju da se dogovore o nekoliko tema. Mislim da sporazumi koji su do sada potpisani međusobno nisu zaista konzistentni. To je takođe i razlog zbog čega uvek govorimo o nekom narednom sporazumu, koji bi trebalo da zameni ili nadomesti one koji su mu prethodili.“

Utisak je da su Amerikanci do sada bili mnogo konkretniji od Brisela kada je reč o dogovorima Beograda i Prištine. Zašto je tako?

„Amerikanci su uvek imali drugačiji diplomatski pristup koji je mnogo direktniji i mnogo konkretniji od evropskog načina. To nije ništa novo. Evropa je kolebljivija jer je to jedna velika politička porodica u kojoj je teško postići jednoglasnost kada su neke osetljive teme u pitanju. Ne smemo da zaboravimo da je pitanje odnosa Kosova i Srbije veoma staro i da zbog toga velike sile žele konačno da ga reše. To objašnjava novi američki angažman po tom pitanju.“

Povezane vesti - SAD, Kosovo i Srbija nominovani za Nobelovu nagradu za mir

U jednom od Vaših postova na Fejsbuku postavili ste pitanje da li bi Kosovo moglo da živi bez ovakvog sporazuma. Moje pitanje je da li bi Kosovo moglo da živi bez američke pomoći?

„Da, postavio sam to pitanje jer mislim da Kosovu nije potreban još jedan nepotrebni sporazum. Baš kao ni Srbiji. Kosovo bi veoma dobro moglo da živi i bez ovog sporazuma. U ovom trenutku najveći prioritet za sve vlade širom sveta je zdravlje njihovih građana. Dakle, da, mislim da je kosovska vlada imala i druge stvari kojima je mogla da se bavi umesto da šalje delegaciju u Vašington.“

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa. . .

Ko je Nezir Kraki

Nezir Kraki predavač je na predmetu Politika Evropske unije na Univerzitetu Paris-Est Cretel u Fracuskoj, gde je odbranio i doktorsku tezu na Fakultetu političkih nauka. Njegova istraživanja su uglavnom fokusirana na ulogu Evropske unije u procesu ostvarivanja kosovske nezavisnosti, a najkonkretnije bavi se evolucijom stava Evropske unije prema končanom statusu Kosova u periodu od 1999. do 2008. godine. Marta 2015. završio je „Program strateškog odlučivanja i upravljanja rizicima“ na Univerzitetu Stenford u Palo Altu, u Sjedinjenim Američkim Državama. Kraki je takođe i programski direktor zadužen za masters program u Enako biznis školi u Lilu (Francuska). Tokom 2013. godine rado je kao predavač i programski koordinator na Kosovskom institutu za politička istraživanja i razvoj. Dve godine ranije učestvovao je kao gostujući predavača na temu svetske politike i metoda istraživanja tokom konferencije koja je održana na Fakultetu političkih nauka na Univerzitetu u Prištini.