INTERVJU MARIJAN IVANUŠA: Cilj je bezbedna, a ne bilo kakva vakcina

Kada je maja 2019. godine predavao akreditive ministru spoljnih poslova i prvom potpredsedniku Vlade Srbije Ivici Dačiću, tada novoimenovani šef Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji dr Marijan Ivanuša naveo je, pored ostalog, da će tokom svog mandata uložiti posebne napore kako bi saradnja između Srbije i Svetske zdravstvene organizacije bila još bolja, te da su oblasti prioritetne saradnje univerzalna zdravstvena zaštita, spremnost za hitno rešavanje vanrednih situacija i poboljšanje zdravlja i blagostanja građana.

Tada verovatno nije ni pretpostavljao da će se već u prvoj godini mandata u Beogradu suočiti sa vanrednom situacijom oličenom u pandemiji bolesti Covid-19 koju izaziva jedan od koronavirusa. Gotovo preko noći ovaj doktor iz Ljubljane postao je jedna od osoba koje su mnogi u Beogradu pažljivo slušali kada je govorio o preporukama Svetske zdravstvene organizacije u borbi sa koronavirusom.

Od sredine marta više od 700 ljudi je, prema podacima Ministarstva zdravlja Republike Srbije i Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, preminulo od posledica ove bolesti, a više od 31.000 ljudi bilo je zaraženo. To, nažalost, sigurno nije konačan broj, jer iako je broj umrlih na dnevnom nivou sada znatno smanjen, ne treba izgubiti iz vida i to kako nam se koronavirus vratio posle prebrzog opuštanja nakon ukidanja vanrednog stanja početkom maja.

FOTO TANJUG/ SAVA RADOVANOVIC/ nr

Pre nego se pridružio Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, dr Marijan Ivanuša je dugo godina radio u privatnom sektoru. Unapređivao je svoje znanje i iskustvo u oblasti farmakoterapije, ispitivanja lekova, kao i u farmakoekonomiji i kliničkim ispitivanjima. Radio je i kao doktor medicine u Ljubljani, gde je i diplomirao medicinu na Univerzitetu u Ljubljani.

Upravo zbog toga, dr Ivanuša je svakako jedan od pozvanijih da priča o vakcini protiv koronavirusa, čija se masovnija primena sa nestrpljenjem očekuje.

Rusija i Kina proizvele su vakcine protiv koronavirusa.Mnogo je, međutim, i dalje nepoznanica oko njih, pa i oprečnih mišljenja o njihovoj delotvornosti.

O tome kakav je stav Svetske zdravstvene organizacije, dr Ivanuša na početku razgovora za „Ekspres“ kaže da „Svetska zdravstvena organizacija pozdravlja sve napretke u istraživanju i razvoju vakcina protiv Covid-19“.

"Na globalnom nivou Svetska zdravstvena organizacija je uključena u vođenje i ubrzavanje napora u istraživanju i razvoju vakcina od otkrivanja novog virusa. Svaka sigurna i efikasna vakcina protiv pandemije biće globalno javno dobro, a Svetska zdravstvena organizacija poziva na brz, ravnopravan i ravnomeran pristup bilo kojoj od ovih vakcina širom sveta. Svaka vakcina koja prođe sve standardne i neophodne faze razvoja i ispitivanja, u smislu bezbednosti kao i u smislu efikasnosti, biće dobrodošla u globalnim naporima za zaustavljanje širenja epidemije korone".

Povezane vesti - Još nismo ni blizu leka

Utisak je da se vodila trka u tome ko će prvi proizvesti vakcinu. Da li je moguće da se pritom nije vodilo računa o njenom kvalitetu?

"Ubrzano istraživanje vakcina treba vršiti prateći uspostavljene procese kroz svaki korak razvoja, kako bi se osiguralo da sve vakcine koje eventualno krenu u proizvodnju budu i bezbedne i efikasne. Zbog evidentno velikog izazova koji pandemija korone predstavlja za čitavo čovečanstvo, Svetska zdravstvena organizacija u saradnji sa svim relevantnim partnerskim institucijama i organizacijama u
svetu razvila je mehanizme i platforme koji maksimalno doprinose što efikasnijem i bržem razvoju vakcine, ali na način da se nijednog trenutka ne preskoče sve neophodne faze i ne dovede u pitanje bezbednost vakcina koje se razvijaju, kao i njihova efikasnost. Ruska Federacija ima izvrsnu tradiciju u proizvodnji i uvođenju vakcina.

Svetska zdravstvena organizacija nije odgovorna za registraciju lekova i vakcina, jer je to u nadležnosti nacionalnih regulatornih agencija. Zbog velikog značenja nove vakcine, Svetska zdravstvena organizacija je ipak u kontaktu sa ruskim naučnicima i vlastima i raduje se daljim koracima kojima će se zaokružiti sva potrebna klinička i druga ispitivanja, kako u proizvodnji ove tako i drugih vakcina koje se trenutno razvijaju."

Da li je u ovom trenutku zaista bilo važno što pre doći do nekakve vakcine?

"Rad na pronalasku vakcine započet je veoma rano i ostvareni su izuzetni rezultati, kada imamo u vidu da razvoj nove vakcine može da potraje čak nekoliko godina. Svetska zdravstvena organizacija trenutno prati razvoj više od 170 vakcina. Više od 25 vakcina se već testira na ljudima. Jedini rizici koji se preuzimaju da bi se ubrzao razvoj vakcine su na finansijskoj - a ne na bezbednosnoj strani. Činjenica je da je u ovom trenutku jasno da bi jedino dobijanje efikasne i bezbedne vakcine moglo da napravi značajan iskorak u borbi protiv ove nove zarazne bolesti i da time, pored zdravstvenog, rastereti sve aspekte života, uključujući i ekonomiju i sveopšti razvoj, ali se nijednog trenutka neće praviti nikakav kompromis sa ispunjavanjem uslova koje mora da zadovolji svaka vakcina, pa i ova.

FOTO TANJUG/ ANDRIJA VUKELIC/bs

Nije cilj da se dobije bilo kakva vakcina nego da vakcina bude efikasna i bezbedna.“

Može li se uopšte virus pobediti bez vakcine i šta bi se desilo ukoliko do nje uopšte ne dođemo?

"Svakako se nadamo da ćemo do vakcine doći. Ali dok se to ne dogodi, sprovođenje preventivnih mera se pokazalo kao nešto što može da da vrlo dobre rezultate u kontroli epidemije i čega svi treba da se pridržavamo. Pod tim pre svega mislimo na održavanje fizičke distance, ako je to nemoguće – onda nošenje maske, respiratorna higijena i redovno pranje ruku. Uz to, naravno mora da se sprovodi pronalaženje obolelih, njihova izolacija, testiranje i lečenje, pronalaženje, praćenje i izolacija kontakata, kako bi epidemija mogla da se drži pod kontrolom.“

Koplja se lome i oko toga da li vakcinacija protiv koronavirusa treba da bude obavezna ili ne? Šta je preporuka Svetske zdravstvene organizacije?

"Nacionalnu politiku vakcinacije u nekoj zemlji formuliše nacionalni savet za imunizaciju na osnovu lokalne epidemiološke situacije uzimajući u obzir postojeće sisteme potrebne za njenu primenu. To znači da će svaka zemlja za sebe odlučivati da li će vakcinacija da bude preporučena ili obavezna.

Sa druge strane, jasno je da napori na globalnom nivou moraju da budu sinhronizovani i koordinisani. Poznato je da se zaštita od neke bolesti koja može da se prevenira vakcinama u jednoj državi može postići samo ako se vakciniše veliki deo svih onih koji treba da budu imunizovani (za male boginje npr. to je više od 95 odsto). Isto važi za globalnu populaciju, jer znamo da virusi koji se prenose respiratornim putem ne znaju za granice – tako da se nevakcinisanjem stanovnika jedne države obesmišljavaju napori drugih država i tu je potreban jedinstven, sinhronizovan i koordinisan pristup vakcinaciji.

Povezane vesti – VAKCINISANJE PANIKE: Kada stiže vakcina za koronavirus?

Informativne i obrazovne kampanje i učešće zajednice presudni su za postizanje adekvatnog obuhvata vakcinacijom i uticaj na javno zdravlje."

Početkom jula doživeli smo novi skok broja obolelih. Očigledno je to posledica preteranog opuštanja koje je usledilo posle ukidanja vanrednog stanja. Sada se ponovo razmatra popuštanje mera. Da li je prerano?

"Mere u borbi protiv pandemije se menjaju i koriguju na osnovu trenutne epidemiološke situacije. Naravno i potrebe u vezi sa održavanjem kako ekonomije tako i svakodnevnog života takođe moramo da imamo u vidu. Efekti postepenog popuštanja mera treba da se pažljivo prate i da se u kratkom roku donesu nove ili vrate stare mere, ako se pokaže da popuštanje bitno povećava broj novoobolelih. Osim toga, veoma je značajno da popuštanje određenih mera ne bude poruka da ljudi ne treba da se pridržavaju mera koje ostaju na snazi."

Utisak je i da među samim lekarima ima nedoumica, pa čak i nesuglasica o tome da li i kada mere treba popuštati? Jedan od ključnih momenata sada je, očigledno, početak nove školske godine. Postoji li opasnost da nas, ako deca budu pohađala nastavu u školi, već krajem septembra ili početkom oktobra ponovo zapljusne novi talas korone?

"Za decu je veoma bitno da krenu u školu. Škola nije samo mesto gde se uči, to je važno mesto i za socijalizaciju, sazrevanje i bitno je da se i u ovim uslovima deci omogući da na određeni način idu u školu. Dobra organizacija i posvećenost mogu omogućiti deci da usvoje određene oblike preventivnog ponašanja i možda čak da to prenesu i na svoje roditelje. Svakako treba da se prati razvoj situacije i da se nove mere donose u skladu sa kretanjem epidemije. Prema dosadašnjim saznanjima, deca nemaju važnu ulogu u prenošenju korone i u proseku manje obolevaju od odraslih, sa dosta blažim simptomima, ali se istraživanja i dalje sprovode i ukoliko bude novih, drugačijih saznanja, preporuke će se menjati. Zatvaranje škola treba da bude krajnja mera."

Neke ranije procene govorile su da je potrebno da 70 odsto populacije bude zaraženo kako bi virus prestao da se širi. Kako vam zvuče ove procene?

"Za stvaranje tzv. kolektivnog imuniteta potrebno je da većina ljudi bude ili zaražena ili vakcinisana. U zemljama koje su se opredelile u prvom trenutku da pokušaju da se stekne kolektivni imunitet kroz zaražavanje imali su vrlo teške posledice, kako po broju umrlih tako i po broju zaraženih.

Ono što ne ohrabruje previše su i istraživanja po kojima antitela kod onih koji su preležali Covid-19 ne traju predugo, te da nestaju posle par nedelja. Da li Vas to zabrinjava?

"Kako je Covid-19 nova bolest, još uvek nema potpunog odgovora. Potrebno nam je više istraživanja da bismo odgovorili na ovo, posebno longitudinalne studije koje prate istog pojedinca tokom vremena i odgovor antitela, a idealno takođe odgovor T-ćelija. Antitela su samo jedan deo imunskog odgovora.

Povezane vesti – Korona se vraća kući

Prema onome što do sada znamo, postoji određeni nivo imunološkog odgovora kod pacijenata sa Covid-19 koji pruža zaštitu od ponovne infekcije, ali ne znamo koliko je jak i koliko će trajati."

Mnogi strahuju i od kombinacije sezonskog gripa i koronavirusa. Kakva su Vaša očekivanja u tom smislu? Da li bi vakcinacija protiv običnog gripa tu nešto mogla da pomogne?

"U svakom slučaju vakcina protiv sezonskog gripa može da pomogne, posebno kada su u pitanju osetljive grupe, a tu pre svega spadaju zdravstveni radnici i starija populacija i hronični bolesnici. Pomoć se ogleda u tome što se smanjuje mogućnost koinfekcije, tj. znatno pogoršanje i komplikovanje stanja onih koji su već oboleli od korone a do koga bi došlo ukoliko bi dobili i sezonski grip. I pored svih strahova koji se vezuju za period koji nam dolazi, iskustva pokazuju da ako se držimo preventivnih mera možemo epidemiju da stavimo pod kontrolu. Tim merama sprečavamo Covid-19 pa i ostale"respiratorne infekcije."

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa...