INTERVJU DR TANJA JOVANOVIĆ: Virusi neće posustati, naučićemo da živimo oprezno

INTERVJU DR TANJA JOVANOVIĆ: Virusi neće posustati, naučićemo da živimo oprezno

dr Tanja Jovanović


Još od kako je koronavirus svom silinom pogodio čovečanstvo u poslednjih dvanaest meseci, ceo svet svakodnevno priča o vakcini koja će nas spasti od pošasti zvane Covid-19. Paradoksalno, ali kako se približava trenutak u kojem se očekuje da se počne sa proizvodnjom, a potom i distribucijom prvih vakcina protiv koronavirusa, sve je više i onih koji u vakcinu sumnjaju. Što je najgore, svoje sumnje iznose još i pre nego što je bilo kakva vakcina ušla u upotrebu. Osim toga, i među onima koji ne spadaju među antivaksere, odnosno koji ne spore vakcine kao efikasno sredstvo za zaustavljanje pandemije, dosta je i debate, ali na temu da li vakcina treba da bude obavezna ili samo „snažno preporučena“. Oni koji su za drugu varijantu misle da bi nametanje moglo da ima kontraefekat, te da bi se stvorila odbojnost građana prema vakcini.

Sve su to pitanja na koje smo odgovore pokušali da nađemo od prof. dr Tanje Jovanović, redovnog profesora Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, na kojem je i prodekan za redovnu nastavu. Na samom početku razgovora za „Ekspres“ dr Jovanović još jednom ističe kolika je važnost vakcina za celo čovečanstvo.

„Vakcinacija se smatra najuspešnijom i najekonomičnijom procedurom koja je ikad uvedena u medicinsku praksu. Cilj joj je da zaštiti pojedinca od infektivnih bolesti, ali i smanji broj osoba u populaciji koje su osetljive na infekciju indukujući kolektivni imunitet. Ne smemo zaboraviti da su uspešni programi vakcinacije u prošlosti omogućili uspešnu kontrolu brojnih infektivnih oboljenja sa epidemijskim i pandemijskim karakteristikama javljanja. Tako da kao lekar nemam dilemu oko toga da li je vakcinacija neophodna.

Povezane vesti – INTERVJU DR DRAGANA LAGUNDŽIN: Virus je pametan i želi da preživi

Sa druge strane, otvaraju se pitanja medicinske etike i bioetike, gde vi pored principa dobrobiti pojedinca poštujete i njegovo pravo da odlučuje o tretmanu i terapiji. Ovaj princip autonomije podrazumeva moralnu obavezu medicinskih profesionalaca da poštuju njihovo mišljenje i odluke.

Za donošenje ispravne odluke o statusu vakcine (obavezna ili preporučena) na državnom nivou neophodna je analiza značaja imunizacije za društvo u celini u vreme pandemijskog javljanja oboljenja, koji su benefiti, a koji nedostaci obavezne imunizacije“, kaže dr Jovanović za „Ekspres“.

Koplja se po ovom pitanju lome i širom sveta. Britanski ministar zdravlja kaže da bi to bila poslednja i za sada najmanje verovatna varijanta. Angela Merkel tvrdi da će vakcinacija biti dobrovoljna. Podrška obaveznoj vakcinaciji u SAD je pala sa 70 na ispod 50 odsto… Kako to objašnjavate?

„Svet se suočio sa velikim izazovom. Staviti pandemiju pod kontrolu i omogućiti da se život, koji je za trenutak stao, nastavi u normalnom ritmu. Novi koronavirus nije samo zdravstveni problem, već je uzdrmao svetsku ekonomiju i privredu, ali i društvo u celini. Zato je ceo svet sa nestrpljenjem iščekivao vakcinu. I sigurna sam da smo srećni što će bezbedne i efikasne vakcine biti vrlo brzo dostupne.

U prvom trenutku smo bili suočeni sa nepoznatim virusom i nepoznatim oboljenjem, nije bilo specifične terapije, protokoli za terapijski tretman su bili neefikasni. Sa druge strane, zbog nepostojanja kolektivnog imuniteta, virus se veoma brzo širio, broj obolelih sa teškom kliničkom slikom je prevazilazio kapacitete zdravstvenih sistema većine zemalja. Verovatno je to razlog što su državnici svih zemalja sveta pričali o obaveznoj vakcini, kako bi što pre zaustavili globalni problem.“

Vakcina koja bude nabavljena u Srbiji, osim što će biti registrovana u zemlji gde je proizvedena, morala bi da dobije odobrenje i ALIMS-a. Koliko bi ta ispitivanja mogla da traju i šta podrazumevaju?

„Agencija za lekove i medicinska sredstva je u funkciji zdravstvene zaštite koja posebnom regulativom i propisima obezbeđuje kvalitetne, bezbedne i efikasne lekove i medicinska sredstva za svoje građane. Ona uređuje uslove za stavljanje leka u promet. Regulativa naše Agencije za lekove je vrlo stroga i usaglašena sa regulativom Evropske unije. Potrebno je vreme, ali nisam sigurna koliko.“

Najave su da bi vakcina mogla da bude dostupna do kraja godine. Mislite li da je taj rok moguće ispoštovati?

„Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije trenutno je registrovano više od 160 kandidata za vakcinu. Kvalitet kandidata se ispituje kroz kliničke studije kojima se proverava bezbednost i efikasnost potencijalnih vakcina prvo na pojedinačnom broju dobrovoljaca, a zatim se kroz istraživanje postepeno povećava broj ispitanika na kojima se prate i pozitivni, ali i neželjeni efekti proizvoda. Ovim studijama prethode pretklinička ispitivanja na animalnim modelima, najbolje genetički srodnim laboratorijskim životinjama, na kojima se ispituje eventualna toksičnost i bezbednost ispitivanog proizvoda, ali se prati i sposobnost vakcine da indukuje efikasan, zaštitni imunitet. Pored ispitanika koji dobijaju potencijalnu vakcinu, u studiju je uključena i kontrolna grupa zdravih ispitanika koja dobija placebo (preparat koji nema vakcinalnu virusnu komponentu). Kada se vakcina registruje, znači da je bezbedna i efikasna za humanu upotrebu pa nema mesta sumnji u njen kvalitet. Tek po registraciji počinje masovna proizvodnja vakcine.

Povezane vesti – INTERVJU DR TOMISLAV JANKOVIĆ: Vakcina, prestiž i milijarde

Farmaceutske kompanije mogu da rizikuju i da krenu u proizvodnju vakcine pre registracije, ali upotreba proizvedenih doza nije dozvoljena dok se proizvod ne registruje.

Trenutno imamo nekoliko (oko deset) potencijalnih vakcina koje su u poslednjoj fazi kliničkih istraživanja, čija je proizvodnja već počela. Tako da se očekuje da vakcina bude vrlo brzo dostupna, početkom sledeće godine.“

Pitanje koje svi postavljaju je i koliko dugo će nas vakcina štititi od virusa? Protiv gripa ljudi se vakcinišu svake sezone. Hoće li to biti slučaj i sa koronavirusom?

„Podaci o potencijalnim vakcinama koji su dostupni u stručnoj literaturi ukazuju da većina kandidata stimuliše produkciju neutrališućih antitela na virusni protein koji omogućava virusu da uđe u ćelije inficiranog organizma, ali da indukuje i ćelijski odgovor posredovan citotoksičnim T limfocitima koji mogu da prepoznaju inficiranu ćeliju i spreče dalje širenje virusa. Koliko će dugo vakcinalni imunitet štititi zavisi od toga kojom brzinom će se novi koronavirus menjati. Trenutna ispitivanja genetičke varijabilnosti novog korona virusa pokazuju nisku stopu mutacija.“

Jedan od argumenata protivnika vakcine je i da je moguće da se neka neželjena dejstva ispolje nekoliko godina kasnije, te da je sve ovo zapravo „eksperiment uživo“.

„Poljuljano poverenje ljudi u dobrobit vakcina rezultat je loših iskustava iz prošlosti zbog brzopletog odobravanja primene vakcine koje se nisu pokazale potpuno bezopasne za humanu upotrebu. Zbog toga su razvijeni moćni internacionalni protokoli za testiranje vakcina. Tako su danas vakcine među najbezbednijim medicinskim preparatima u celom svetu, jer podležu rigoroznim kliničkim studijama koje ispituju bezbednost i efikasnost vakcina. Nema razloga da se sumnja u njihovu delotvornost.“

Kada je pandemija izbila, svi su govorili kako se nešto tako moglo i očekivati. Da li je vreme da se naviknemo na život sa koronavirusom u budućnosti?

„Mi već živimo sa brojnim koronavirusima koji cirkulišu u prirodi. Većina njih su životinjski virusi, a samo sedam koronavirusa izazivaju infekcije ljudi. Zna se da su slepi miševi rezervoari ovih virusa, da se u njima dešavaju genetičke promene, rekombinacije i mutacije, koje dalje dovode do promena koje omogućavaju virusima da preskoče barijeru vrste, da inficiraju nove domaćine i da se adaptiraju na njega. Ovi događaji se kontinuirano dešavaju i nisu karakteristični samo za koronaviruse, pa treba očekivati da u nekoj daljoj budućnosti ponovo budemo suočeni sa novim virusima.“

Povezane vesti – INTERVJU MARIJAN IVANUŠA: Cilj je bezbedna, a ne bilo kakva vakcina

Ako i uspemo da suzbijemo koronavirus, kolika je verovatnoća da se u dogledno vreme pojavi neki novi virus, ili možda neka nova mutacija korone?

„Teorijski gledano sve je moguće. Priroda je jedna velika laboratorija u kojoj se prirodnim putem odigravaju interakcije virusa sa različitim domaćinima, kao i interakcija različitih virusa u istom domaćinu. Kakav ishod takvih događaja može da bude, pokazaće vreme. Za sada iz istorije medicine znamo da su se pandemije gripa javljale na 10 do 40 godina, a pandemije ovakvih razmera jedanput u sto godina. Zato je vrlo važno praćenje cirkulacije virusa u prirodi.“

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa. . .

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar