INTERVJU TATJANA ŠIPETIĆ: Vakcinacija, možda, i u apotekama

Vanredne okolnosti s pandemijom virusa korona uslovile su da farmaceuti, možda i mimo svoje volje, preuzmu ulogu svojevrsnog savetnika svima koji su u nedoumici kako da se izbore sa starim ili suoče s novostečenim zdravstvenim problemima. Ili pak šta im je činiti da, uz pregršt nekad i čudnih saveta kojima su zagušeni mediji i društvene mreže, zaista učine kako bi sačuvali svoje zdravlje ili ojačali imunitet. Za ilustraciju njihove angažovanosti u sadašnjem trenutku dovoljno je osvrnuti se na svakodnevne redove pred apotekama.

“S obzirom na znatno veći broj ljudi koji poslednjih meseci ulazi u apoteke, farmaceuti su se zaista našli u prvom planu, postali prva linija kojoj se pacijenti obraćaju za svaki vid pomoći. Od toga šta da čine u postojećim okolnostima zbog svojih hroničnih terapija, do saveta kako da stignu do lekara, ili tražeći mišljenje za simptome koji su im se pojavili. Na nivou samih apoteka, kolege farmaceuti istinski rade veliki i važan posao”, kaže Tatjana Šipetić, direktorka Farmaceutske komore Srbije.

Da li su apoteke postale nešto poput savetodavnih ambulanti?

“Tako nekako. Sada smo svi usredsređeni na to kako da ojačamo svoj imunitet. U apoteke dolaze ljudi koji žele da saznaju odgovor na pitanje koji dijetetski suplement da koriste, šta je najnovije, šta bi trebalo da uzmu, na koji način, šta sme, a šta ne bi trebalo da se kombinuje... Nije to više profil pacijenata koji su dolazili pre godinu dana, nego i ljudi koji su prilično uznemireni, za koje farmaceuti moraju da znaju kako da im pristupe, posavetuju, na koji način da ih umire i dovedu u razumno stanje kako bi mogli uspešno da komuniciraju.”

Da li je komunikacija, zbog nimalo prijatnih okolnosti, u nekim situacijama postala problematična? Pre svega zbog građana koji nisu u prilici da posete svog lekara ili odu na dodatne preglede.

“Postoji nestrpljenje, kao što postoji i želja da se što pre završi razgovor sa farmaceutom, da se ljudi što kraće tu zadrže. Svi bismo hteli da što manje vremena provodimo u zatvorenom prostoru, da uslugu dobijemo što je pre moguće. Istovetno je u apotekama.

Povezane vesti - Fajzer, Oksford, Moderna i „sputnjik V“

S druge strane, od farmaceuta se očekuje da poseduje sve informacije. Kada je s početkom pandemije promenjen način izdavanja lekova za hronične terapije, odnosno produžen broj meseci na koji se daje, pacijenti su očekivali dodatni savet. Bez obzira na to što su imali priliku da čuju, dolazili su kod farmaceuta kod kojeg odlaze iz meseca u mesec ne samo da preuzmu lekove, već i da porazgovaraju o svom stanju. Svaki farmaceut oseća odgovornost prema takvim pacijentima i prirodno je da ih pita o zdravstvenom stanju, da li su se promenile neke okolnosti, na neki način proveri da li je sve u redu.”

Informacija da su produženi recepti na početku epidemije nije kompletno preneta.

“Jeste saopšteno da su produženi recepti, ali ne i na koji se način to radi u praksi. Pošto se radi uglavnom o starijim ljudima, njima nije dovoljno dati kratku informaciju. Potrebno im je objasniti, nekada i više puta ponoviti. Ali, sve je to jednostavno organizovano. Dovoljno je bilo da pacijent telefonom pozove svoj dom zdravlja, saopšti im kakvo mu je stanje, pa ukoliko su svi parametri u redu i ne postoji potreba za odlazak kod lekara, onda lekar odlučuje da li će produžiti terapiju. Potom pacijenti samo odlaze u apoteku kako bi preuzeli lekove za mesečnu terapiju.

Komunikacija između doma zdravlja i apoteka se obavlja elektronski, preko baze podataka u koju apotekari imaju pristup, u delu zdravstvenog kartona sa terapijom pacijenta. Tako se na osnovu zdravstvene knjižice u apoteci dobijaju lekovi. Elektronski recepti su se u ovoj situaciji pokazali kao odlično rešenje.”

To su dobri primeri. Šta su Vaše kolege iznele kao negativno?

“Različite su situacije. Svaki pacijent je priča za sebe. Imate divne primere, poput bake koja je u znak zahvalnosti donela farmaceutu čokoladu jer joj je savršeno i strpljivo objašnjeno šta da čini. Ali, imate i primere ljudi koji utrče u apoteku, očekuju da budu usluženi pre onih ljudi koji su u redu ispred. To je pitanje pojedinca, ne može da se generalizuje. Ali, broj ovih drugi je danas veći nego što je bilo u neko pređašnje vreme. Često su u tim redovima ljudi koji imaju svoje muke, možda su prethodno bili u nekom drugom redu, bili zadovoljni ili ljuti uslugom koju su dobili, imaju strahove, nedoumice...

Opet, i farmaceuti od marta imaju znatno veći obim posla zbog većeg broja ljudi koji dolaze, zbog većih zahteva. Takođe imaju privatne obaveze ili probleme, a našli su se u situaciji dodatnog opterećenja zbog čitave zdravstvene situacije. I imaju veći pritisak od pacijenata. Sve se skupilo na jednom mestu i neminovno to vodi do zamora materijala. Naravno, ne dešava se to samo u Srbiji. Farmaceuti su generalno u svim zemljama prva linija zdravstvenog sistema. Svi se suočavaju s lošim i pozitivnim primerima. U svim državama se događa ista situacija.”

Da li je ljudima briga za zdravlje zaista postala prioritet, ili je zanimanje za njega trenutno uslovljena strahom zbog virusa korona?

“Nadam se da ćemo nešto naučiti iz svega što nas je sada zadesilo. Da će nam čitava ova priča pomoći da definišemo svoje prioritete na pametniji način. A potom i da zaista posvetimo pažnju zdravlju. U ovom momentu mislim da su ljudi pre svega uplašeni, jer je u pitanju nešto o čemu nemaju dovoljno informacija. Ali se nadam da će neke dobre modele kako da se ponašaju, ili šta da koriste i na koji način da vode računa o sebi, zadržati kao naviku. Da će nastaviti odgovorno da se odnose prema sebi i kada sve ovo prođe.”

Na koji konkretan način mogu da im budu od pomoći? Apoteku uglavnom percipiramo kao mesto gde se kupuju lekovi.

“Kao Farmaceutska komora želimo da se kolege u apotekama, koliko god je to moguće, bave i prevencijom, pre svega hroničnih bolesti, ali i promocijom zdravlja. Zato organizujemo projekte poput upitnika koji su pacijenti popunjavali u apotekama, na osnovu kojeg je moguće odrediti da li postoji uvećan rizik da neko razvije dijabetes tip 2. To je jedna od bolesti koja je zaista uzela maha među našim građanima. I u pravom smislu predstavlja vrstu tihog ubice. Jer, dok pacijent stigne do trenutka u kojem uočava evidentne simptome, u njegovom organizmu već dosta toga nije kako bi trebalo da bude. To je informacija za samog pacijenta, da bude svestan da li se nalazi u povećanom riziku, da bi trebalo da povede računa o svom načinu života, ishrani, da li je možda potrebno da se obrati lekaru…

S te strane farmaceut može da pomogne pacijentu da reaguje na vreme i uputi ga kod lekara.

Povezane vesti - INTERVJU RADAN STOJANOVIĆ: Kompromisi sa vakcinom nisu mogući

Ujedno, kada je neko hronični pacijent, dolazi redovno kod istog farmaceuta, kroz razgovor, dobijeni odgovori farmaceutu mogu da ukažu da li je stanje pacijenta u redu, da li su se pojavili novi simptomi na koje je potrebno obratiti pažnju i uputiti ga lekaru.”

Da li se ponekad previše očekuje od farmaceuta?     

“Uvek je dobro postaviti pitanje farmaceutu o svemu što vas interesuje vezano za zdravlje. Dobra karakteristika obrazovanja kroz koje su farmaceuti prošli jeste da su svi naučeni da budu sigurni u ono što kažu. I da uvek kroz literaturu provere sve podatke pre nego što pacijentu daju savet. Farmaceut će se potruditi da da najbolji savet na svaki zdravstveni problem koji imaju pacijenti. Uglavnom, farmaceuta vidimo isključivo kroz ulogu izdavanja leka, a suština je da bi njegov značaj mogao da bude veći, da se njegovo znanje iskoristi na način da pacijentu bude bolje.”

Kako generalno funkcioniše odnos između lekara i farmaceuta?

„I lekar i farmaceut za cilj imaju dobrobit pacijenta i očekivano je da rade kao tim. Farmaceut izdaje lek na osnovu elektronske terapije. Dešava se da farmaceut ima dopunska pitanja vezano za propisanu terapiju, ali ne može u momentu izdavanja leka da stupi u kontakt sa lekarom. Uverena sam da bi uspostavljanje kanala direktne komunikacije lekara i farmaceuta kroz elektronski karton svima olakšalo situaciju. Tada farmaceut ne bi morao da kaže pacijentu da se vrati do svog lekara kako bi promenio neke od podatke na receptu ili zato što propisanog leka trenutno nema. Inače, brojni su primeri izuzetno dobre saradnje između lekara i farmaceuta. To je prevashodno saradnja na ličnom nivou, kada se kolege prepoznaju i koriste svoje kvalitete i znanja za međusobnu nadogradnju, iz čega proističu dobri rezultati.“

Sa kojim izazovima se Farmaceutska komora Srbije suočava u svom radu?

„Mi smo kao Komora odlučili da pravimo promene i u skladu sa tim preduzimamo korake. Čim pokušavate da uvedete nešto novo, to znači da morate da se borite. Uveli smo standardizovanu uslugu za pacijente sa dijabetesom u vidu šest koraka koje prolaze prilikom preuzimanja terapije. Takođe, pokrenuli projekat za uvođenje standardizovane usluge za pacijente obolele od astme. Želimo da farmaceuti u Srbiji u jednom momentu budu u mogućnosti i da vakcinišu pacijente vakcinama za sezonski grip. To su osnovni projekti kojima se bavimo. Hoćemo da farmaceutima omogućimo edukacije vezane za njihov kontinuirani profesionalni razvoj, da one budu što bolje, da imaju dostupne baze podataka o lekovima, o interakcijama lekova. Sve to podrazumeva puno rada i animiranja kolega da se uključe u te projekte. To su nam izazovi, ali se njima sa zadovoljstvom bavimo.“

Koliko je u praksi daleka mogućnost da se građani vakcinišu u apotekama?

„Prema podacima Međunarodne farmaceutske federacije iz ove godine, trenutno je moguće primiti vakcinu protiv sezonskog gripa u apotekama u 12 evropskih zemalja. Pripremili smo projekat koji treba da pokaže kakva je mogućnost da se to uradi i u našoj zemlji. Za ovaj projekat očekujemo saglasnost, a on podrazumeva da ćemo izabrati određeni, manji broj apoteka u kojima bi ova usluga bila dostupna. Želimo da vidimo u kojoj meri su građani, odnosno naši pacijenti voljni da prihvate apoteku kao mesto gde bi mogli da se vakcinišu. Pre svega mislimo na radno sposobno stanovništvo, koje bi u tom slučaju na jednom mestu dobilo informaciju o značaju vakcinacije protiv sezonskog gripa, prošlo kroz proveru da li uopšte mogu da je prime i na kraju se vakcinisali. Ovo bi za njih bio znatno brži put, što u današnje vreme predstavlja prednost.“

Da li su za takav korak potrebni posebni uslovi?

„Dodatni uslov koji apoteke treba da ispune jeste da se izdvoji poseban prostor u okviru apoteke u kojem bi ljudi mogli da se raskomote kako bi primili vakcinu. I gde bi, ukoliko postoje neželjene reakcije, moglo da se reaguje. Od kako je uvedena ova praksa u 12 evropskih zemalja, do sada nije zabeležen nijedan slučaj anafilaktičkog šoka usled primene vakcine u apoteci.

Povezane vesti - Političko pitanje svih pitanja

Mi smo tu ideju dobili zahvaljujući takvoj vrsti pilot projekta sprovedenog u Hrvatskoj, gde se to praktikuje već drugu godinu. Prve godine je u pitanju bilo 10 apoteka, ove godine ih je mnogo više. Kod njih u apoteke dolaze lekari i obavljaju vakcinaciju pacijenta. Apoteka obezbeđuje prostor i uslove, a lekari uslugu vakcinacije. Od naredne godine oni ulaze u ozbiljan projekat edukacije samih farmaceuta kako bi oni mogli da budu ti koji će ubuduće obavljati proces vakcinacije.“

Da li su to građani prihvatili?

„Jesu. U pitanju je bila jedna vrlo uspešna akcija. Pilot projekat podrazumeva da postoji definisano vreme trajanja i broj apoteka u kojima se vakcinacija obavlja. Veliki broj ljudi koji su se prijavili nije mogao da bude vakcinisan u apotekama, jer nisu postojali kapaciteti da u okviru projekta svi zainteresovani budu vakcinisani. Da bi farmaceuti ušli u proces vakcinacije, pre svega moraju za to da budu obučeni. Počeli smo sa njihovim edukacijama u kontekstu znanja o vakcinama, unapređenog načina komunikacije o vakcinama, predstavljanja značaja vakcinacije... To je najvažniji segment, jer farmaceuti veoma dobro moraju da objasne pacijentima koje su prednosti i šta se dobija vakcinacijom. Potom sledi drugi korak, a to je kome i kako treba dati vakcinu. Mora da se obavi provera kakvo je zdravstveno stanje pacijenta. Adekvatni rezultati odgovora u ’ček listi’ su potvrda da se pacijent može vakcinisati. Verujemo da vakcinacija u apotekama može da pomogne povećanju stope imunizacije u Srbiji.“

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa. . .