IZVINITE, JE L’ MOGU JA JOŠ JEDAN KRUG?

Kada počinje priča o Socijalističkoj partiji Srbije, stranci koja na ovaj ili onaj način ima najduži staž u vlasti bez obzira na to kako ga računate. Ako ste pobornik teorije da se u suštini radi tek o presvučenim komunistima, onda se može reći da su od poslednjih 75 godina na vlasti bili 72 godine, a ako računate politički život Srbije od uvođenja višestranačja 1990, onda su na vlasti 27 godina. Ako ste pak krajnje rigidni i smatrate da se politički život Srbije može računati tek od oktobarskih promena 2000, onda od dve decenije, 17 godina su socijalisti bili na ovaj ili onaj način na vlasti.

Kako god da sabirate ili oduzimate, brojke su neumoljive: socijalisti nisu bili deo vladajuće garniture samo tri godine - od 2000. do kraja 2003. godine. Svašta su tu tom periodu prošli socijalisti. Naročito u pomenutoj za njih crnoj epohi s početka dvehiljaditih. Cepani na razne načine, napadani sa svih strana, uvek su nekako uspevali da nađu izlaz iz teških situacija, neretko služeći se kopernikanskim obrtima, čineći nezamislivo nekako bi uvek na kraju opstali. Jedan zapadni diplomata je govoreći o fenomenu SPS pre nekoliko godina rekao da kojim slučajem padne atomska bomba na Srbiju, skoro izvesno je da bi preživele bubašvabe i Socijalistička partija Srbije. Nikome ne bi bilo jasno kako, ali bi se to sasvim izvesno desilo.

Kao što mačka, kažu, ima devet života pa ih na kraju potroši.

Pa tako čini se da je „srećni niz“ socijalista negde na izmaku.

Problem je nastao kada su se mnogi članovi i simpatizeri ove stranke uključili u nedavne rušilačke proteste u Beogradu.

Neki od njih su čak i državni funkcioneri, savetnici ministara, odbornici u lokalnim samoupravama. Jedan od uhapšenih je i sin nekadašnjeg ministra energetike Petra Škundrića, čoveka iz prvog ešalona SPS-a s početka devedesetih i u poslednjoj dekadi sasvim sigurno jednog od najmoćnijih ljudi iz senke u Srbiji. Kap koja je prelila čašu bio je istup funkcionera SPS i predsednika opštine Surdulica Novice Tončeva, koji je manje- više direktno zapretio da bi mogao sa pet do šest hiljada ljudi da blokira auto-put ka Makedoniji.

Povezane vesti – Olako izgubljen razum

Lider stranke i viđeniji funkcioneri odmah su se oglasili sa namerom da ugase požar i pokažu da su lojalni partneri SNS i da se na njih može računati u budućnosti. Statutarna komisija SPS-a isključila je iz stranke dvojicu članova iz Inđije zbog povrede stranačke discipline, odnosno zbog učešća na protestima ispred Skupštine u Beogradu. Takođe Petar Škundrić je razrešen dužnosti savetnika u Vladi Srbije, jer je njegov sin Vladimir Škundrić učestvovao u protestima.

U saopštenju SPS-a navodi se da su isključeni Milorad Savić i Miroslav Višnjić jer su naneli štetu ugledu SPS-a objavljivanjem „neprimerenih sadržaja na društvenoj mreži Fejsbuk sa učešća na nasilničkim, anarhističkim protestima i pozivanjem na iste na društvenim mrežama“.

Ivica Dačić je istakao da će svako ko podržava ili učestvuje u nasilju, a povezan je na bilo koji način sa SPS-om, biti smenjen i isključen iz stranke.

"Kao što je poznato, SPS i ja lično smo od prve večeri najoštrije osudili haos, incidente i nasilje ispred Narodne skupštine. To nema veze sa epidemiološkom situacijom, već je to pokušaj nasilnog rušenja vlasti. Kao što su napadi na Vučića i Srpsku naprednu stranku deo smišljene strategije, spolja i unutar zemlje, za destabilizaciju Srbije“, istakao je Dačić.

Tanjug-Marko-Djokovic

Prethodnih dana, pored toga što je najavio da će svako ko se bude ponašao suprotno politici SPS-a biti sankcionisan, Dačić je istakao i da neće raditi ništa protiv predsednika Aleksandra Vučića, a ukoliko SPS većinski hoće da radi protiv Vučića, on sigurno u tome neće učestvovati niti će ostati na mestu predsednika SPS-a.

Od lidera socijalista je moglo da se čuje kako će se o odgovornosti Gorana Trivana zbog napada njegovog savetnika na predsednika Vučića raspravljati na sednici Predsedništva, ali i da oštro osuđuje izjavu potpredsednika SPS Novice Tončeva o blokadi puta na jugu Srbije.

Svoj stav povodom aktuelnih dešavanja u SPS-u, ali i trzavica među koalicionim partnerima izneo je i počasni predsednik SPS Milutin Mrkonjić.

"Stvar je rukovodstva da slučajeve poput Novice Tončeva u Surdulici saniraju na vreme i nije dobro da sukobi, a ja bih rekao sukobčići, odu u javnost. Tončev je istrčao sa izjavama koje ne predstavljaju srž problema, koji je u Surdulici lične prirode i ne sme da ide do ovih nivoa“, smatra Mrkonjić.

Jedan od onih koji je javno podržao stav Ivice Dačića jeste Aleksandar Antić. Potpredsednik GO partije je naveo da je SPS jasno pokazala da u svojim redovima neće tolerisati nikoga ko se suprotstavlja politici partije, a samim tim i politici Vlade Srbije koju zajednički sprovodi sa SNS.

"Socijalistička partija Srbije jedinstvena je u stavu koji je izneo naš predsednik Ivica Dačić, a to je da ostajemo na politici koju u interesu Srbije vodimo već godinama i to zajedno sa Srpskom naprednom strankom, koja je naš dugoročni strateški partner“, izjavio Antić i dodao:

"Svako u SPS-u koji se protivi toj politici, za njega neće biti mesta u našim redovima. Sa tom politikom mi smo već duže od decenije ubedljivo druga po snazi partija u Srbiji i to smo potvrdili pre manje od mesec dana na parlamentarnim i lokalnim izborima. Oni koji su to zaboravili, ili imaju neke druge interese, posle samo nekoliko nedelja od izbora, mogu slobodno da izađu iz SPS-a ili će biti isključeni, jer mi našu politiku i naše partnere ne želimo da menjamo.“ Da li će sve ovo biti dovoljno da lider socijalista Ivica Dačić napravi još jedan salto mortale i ponovo zapeva „Miljacku“ kolegama ministrima iz vlade?

Povezane vesti - Slobodan nije voleo socijalnu hijerarhiju

Da bismo osvetlili sam fenomen SPS i toga šta bi se moglo desiti, moramo se vratiti malo u prošlost. U 1990. godinu kada se sa ruševina Berlinskog zida već nazirao neki novi svet i neka nova pravila. Komunističke elite iza gvozdene zavese su već sa pojavom perestrojke mogle da prepoznaju u kom pravcu će stvari ići, barem one promućurnije. Što se tiče jugoslovenskih komunista, a naročito srpskih, čini se da dalekovidost nije baš bila njihova osobina. Tako su tu 1990. dočekali manje-više nespremni, pa je tako zora višepartijskog sistema dočekana bez plana i strategije. U iznudici se pribeglo najjednostavnijem rešenju. Savez komunista Srbije jednostavno je prepakovan u Socijalističku partiju Srbije, što je sa sobom donelo određene prednosti poput stranačke infrastrukture izgrađene skoro do perfekcije, relativno kvalitetan kadar ali nažalost bez jasne ideologije. Jer ideologija SK nije bila primenjiva u novom višepartijskom okruženju. Rešenje je nađeno u nesretnom koketiranju sa nacionalizmom, što je lider stranke Slobodan Milošević igrao do perfekcije više od jedne decenije. Njegovo ime je postalo sinonim za stranku koju je vodio a nasleđa svog prvog predsednika SPS se nije odrekao ni danas. Mada je uistinu slika Miloševića u prostorijama na Studentskom trgu pomalo izbledela, ali još je tu. Zašto, verovatno ćete se pitati. Odgovor je jednostavan, bez obzira na sve moguće političke obrte i neverovatan koalicioni kapacitet, niko od rukovodstva stranke nikada se nije odrekao tvrdog jezgra, a to su oni koji su pre trideset godina glasali za Miloševića i SPS.

EPA/SRDJAN SUKI EPA/SRDJAN SUKI

Beogradski analitičar Dragomir Anđelković u razgovoru za "Ekspres" na sličan način objašnjava razlog dugovečnosti Socijalističke partije Srbije na političkoj sceni.

"Tu postoji više faktora. To je partija koja je imala ozbiljnu infrastrukturu, koja je od komunističke partije nasledila organizaciju, kadrovsku mrežu i sve ono što je potrebno da bi se delovalo na terenu. Drugo, to je partija koja je imala veliki kadrovski potencijal, imala je uz sebe mnogo ljudi koji su imali administrativno iskustvo, a svako ko ima administrativno iskustvo je koristan i koalicionim partnerima.

Povezane vesti - Samo da nas on i ona nisu branili

Kada se sve to uzme u obzir, kao i njihovo biračko telo koje uz sve varijacije ipak postoji, to je bio garant da će moći da opstanu na političkoj sceni. Tu je naravno i prilagodljivost i spremnost da se prave razne kombinacije, ali ta stvar je danas manje-više kod svih prisutna. Prilagodljivost je postala konstanta srpske politike kada ideologija nema značaj koji je nekada imala. Ono što SPS odlikuje od drugih to je dobra organizacija i kadrovska baza. Međutim, kako vreme protiče verovatno im je organizacija slabija nego što je bila, drugo, SNS je sada postala stranka sa verovatno najjačom organizacijom. Kada je reč o kadrovima, verovatno su to ljudi starije generacije i polako ti ljudi sa velikim administrativnim iskustvom dolaze u godine kada više nisu za političko delovanje, dok su neki i umrli. Otuda SPS polako gubi značaj i potencijal koji je ranije imao, ali i dalje ga ipak ima u odnosu na sve druge partije osim SNS“, ističe Anđelković.

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa...