Korona se vraća kući

Korona se vraća kući

Mauro Scrobogna/LaPresse via AP


Sada bi verovatno moglo sa velikom sigurnošću da se kaže kako je sve što znamo o koronavirusu to da ništa ne znamo. Dobro, možda ne baš ništa, ali svakako manje od onoga što smo mislili da znamo.

A jedna od posledica tog neznanja, ili pak zanemarivanja onoga što se manje-više sa sigurnošću znalo, jeste da se koronavirus poput Lesija vraća kući. Razlika je jedino u tome što se njemu niko neće obradovati kao što su se deca radovala najpoznatijem škotskom ovčaru.

Novo povećanje broja slučajeva obolelih od Covid-19 usledio je nakon popuštanja restriktivnih mera, ali nakon što su mnogi samoinicijativno procenili da nije potrebno poštovati preporuke o održavanju fizičke distance, nošenju zaštitnih maski u zatvorenom prostoru…

Situaciju su dodatno zakomplikovala i mnoga masovna okupljanja – sportska dešavanja, privatne proslave, ali i druga društvena dešavanja – na kojima gotovo da nije bilo osobe koja se pridržavala preporučenih preventivnih mera.

AP Photo/Rebecca Blackwell

AP Photo/Rebecca Blackwell

Prvi put posle nekoliko nedelja u Srbiji je u sredu registrovano više od 100 zaraženih u jednom danu, a bolnički kapaciteti ubrzano se popunjavaju, pa je neophodno ponovno otvaranje kovid bolnica.

U takvoj situaciji manje je važno da li je reč o drugom talasu koronavirusa ili, kako je to rekla zamenica direktora Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ Darija Kisić Tepavčević, drugom piku prvog talasa koji je pogodio Srbiju i Evropu.

Svetska zdravstvena organizacija očekuje da će svet u sledećoj nedelji dostići broj od 10 miliona zaraženih koronavirusom. „Više od 9,1 milion zaraženih Covid-19 prijavljeno je Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, a više od 470.000 se završilo smrtnim ishodom. U prvom mesecu izbijanja koronavirusa, SZO je prijavljeno manje od 10.000 zaraženih ovim virusom, a u poslednjem mesecu prijavljeno je skoro četiri miliona“, izjavio je tokom brifinga generalni direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejesus i dodao:

Povezane vesti – Da li smo spremni za drugi talas?

“Očekujemo da će u narednoj sedmici novim koronavirusom biti zaraženo 10 miliona osoba u celom svetu. Ovo je podsetnik da, dok nastavljamo sa istraživanjem vakcina i terapija za Covid-19, imamo zaista veliku odgovornost da učinimo sve što možemo sa alatima koje imamo u ovom trenutku da bismo suzbili prenošenje i spasli ljudske živote“.

Sve češće se, takođe, spominje i termin „prokuženosti“. U medicinskoj terminologiji prokuženost se odnosi na osobe koje su bile u kontaktu sa virusom. Što je veći broj ljudi koji su bili u kontaktu sa ovom bolešću, dakle, trebalo bi, prema očekivanjima, da bude i više onih koji su stvorili otpornost na koronu. Koji je, međutim, broj ljudi koji bi trebalo da bude u kontaktu sa virusom da bi moglo da se govori o kolektivnom imunitetu.

 EPA-EFE/MARTIN DIVISEK

EPA-EFE/MARTIN DIVISEK

Hrvatski epidemiolog dr Igor Rudan u tekstu koji je objavljen u zagrebačkom „Večernjem listu“ konstatuje kako „nigde u svetu još nije ni približno dostignut kolektivni imunitet“, te će zbog toga virus da nastaviti da se širi među stanovništvom.

“U većini zemalja sveta zaraženo je manje od 10 odsto stanovništva, a procene govore da će biti potrebno oko 70 odsto zaraženih da bi se virus prestao širiti svetom. Stoga su i drugi talas, kao i novi talasi, prilično izvesni, osim ako novom koronavirusu drastično ne smanjimo potencijal širenja“, kaže dr Rudan.

Paralelno sa preduzimanjem mera koje bi trebalo da spreče ili makar ograniče i uspore širenje koronavirusa, naučnici rade i na istraživanjima, ne samo kako bi pronašli vakcinu, već i kako bi utvrdili koliki se stepen imuniteta stiče nakon preležane bolesti Covid-19.

Povezane vesti – VAKCINISANJE PANIKE: Kada stiže vakcina za koronavirus?

Neka od poslednjih istraživanja u vezi sa antitelima dala su rezultat koji je veoma iznenađujuć, ali i razočaravajuć. Naime, dve nove studije sprovedene nad pacijentima koji su se oporavili od koronavirusa pokazale su da su oni vrlo brzo izgubili antitela.

Pitanja koja muče naučnike od kada je počela pandemija koronavirusa je da li svi zaraženi virusom stvaraju antitela i ako stvaraju, koliko dugo zaštita traje?

Antitela, zaštitni proteini nastali kao odgovor na infekciju, mogu da traju samo dva, tri meseca, posebno kod ljudi koji nikada nisu pokazivali simptome dok su bili zaraženi.

Zaključak ne znači nužno da se ti ljudi mogu zaraziti i drugi put, upozoravaju stručnjaci.

Čak i nizak nivo snažnih neutrališućih antitela može i dalje imati zaštitnu ulogu.

FOTO TANJUG / SAVA RADOVANOVIC / an

FOTO TANJUG / SAVA RADOVANOVIC / an

Rezultati, međutim, ukazuju na to da bi trebalo da budemo oprezni kada se govori o potvrdi imuniteta kod osoba koje su se oporavile od Covid-19, predložili su autori.

Smatra se da antitela na druge koronaviruse, uključujući one koji izazivaju SARS i MERS, traju oko godinu dana. Naučnici su se nadali da će antitela na novi virus trajati barem toliko dugo.

Nekoliko studija sada je pokazalo da većina ljudi koji su vidno bolesni od Covid-19 razvijaju antitela na virus, mada nije jasno koliko dugo ta antitela traju.

Jedna studija pokazala je da je 10 odsto pacijenata hospitalizovanih u Kini izgubilo antitela već par nedelja nakon što su se oporavili.

Ova studija objavljena je u časopisu Laboratorije „Kold spring harbur“ na Long Ajlendu, i još uvek nije prošla naučnu recenziju, a bazira se na podacima koji su dobijeni nadgledanjem 1.500 pacijenata iz kineskog grada Vuhana gde je pandemija i počela.

Pored ovog rezultata, pokazalo se i da je svega pet odsto zdravstvenih radnika imalo antitela, uprkos činjenici da su mnogi od njih već preležali koronu.

Povezane vesti – Neki novi život

Činjenica da jedan u 10 pacijenata tako brzo gubi antitela znači da teško da će se pronaći vakcina koja nudi dugotrajnu zaštitu protiv ovog virusa, primećuju naučnici.

Druga studija, objavljena u časopisu „Nature Medicine“, uporedila je dve grupe zaraženih u okrugu Vanžu u Kini tokom februara. Praćeno je stanje 37 pacijenata koji su bili asimptomatični i 37 pacijenata koji su imali teške oblike infekcije. Ispostavilo se da 40 odsto onih iz asimptomatične grupe nije imalo antitela već posle dva, tri meseca, dok 13 odsto onih iz teže grupe nisu imali antitela.

Problematična je, međutim, veličina uzorka, koji je veoma mali. Istraživači istovremeno nisu uzeli u obzir zaštitu koju nude imune ćelije koje same mogu da se izbore protiv virusa ili naprave nova antitela kada ih virus napadne.

Nekoliko studija pokazalo je da koronavirus podstiče snažan, zaštitni ćelijski imuni odgovor.

“Većina ljudi uglavnom nije upoznata sa imunitetom T-ćelija, pa se toliko govori o antitelima“, rekla je Angela Rasmusen, virusolog sa Univerziteta Kolumbija.

  EPA-EFE/MARIO CRUZ

EPA-EFE/MARIO CRUZ

Osim T-ćelija, koje prilikom susreta sa virusom mogu da ga unište, ljudi koji su zaraženi imaju takozvane memorijske B- ćelije, koje po potrebi mogu da ubrzaju proizvodnju antitela.

“Memorijske ćelije pamte virus i ukoliko ponovo dođu u kontakt sa njim, prepoznaju ga i počinju da stvaraju antitela veoma brzo“, rekao je Florijan Kramer, virusolog sa njujorške Medicinske škole u „Icahn – Mount Sinai“, koji je vodio nekoliko studija o antitelima na koronavirus.

Studija objavljena prošle nedelje u časopisu „Nature“ ukazuje na to da bi čak i nizak nivo antitela mogao biti dovoljan da spreči virus.

“Izgleda da čak i nizak nivo određenih antitela ima veliku sposobnost neutralizacije“, kaže dr Rasmusen i dodaje da nizak nivo antitela ne znači da će pacijent nužno biti zaštićen od ponovne infekcije.

Studija iz Kine pokazala je da asimptomatske osobe mogu da zaraze druge, ali i da je važno otkriti da li je u pitanju virus ili njegovi ostaci.

Povezane vesti – Kako ponovo sačuvati sačuvane?

“Taj nalaz je zanimljiv jer zapravo može ukazati na to da su ovi asimptomatski pacijenti zaista sposobni da prenose virus“, rekla je dr Rasmusen.

Dr Akiko Ivasaki, imunolog sa Univerziteta Jejl, bila je zabrinutija od ostalih stručnjaka.

“Ovi izveštaji naglašavaju potrebu za razvijanjem jakih vakcina, jer imunitet koji se prirodno razvija tokom infekcije je suptilan i kratkotrajan kod većine ljudi“, rekla je ona i dodala: „Ne možemo se osloniti na prirodnu infekciju da bismo postigli imunitet stada“.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar