KALENDAR RASKOLA

KALENDAR RASKOLA

FOTO TANJUG / OKSANA TOSKIC / bb


Ironija je vazda vezana za Srbiju i Srbe, pa zašto ne bi bila prisutna i kada je reč o, recimo, kalendaru. Kako drugačije opisati to da Srpska pravoslavna crkva spada u onu grupu crkava koje i dalje ne primenjuje kalendar koji je načelno podržala i koji je, uslovno rečeno, došao iz njenih redova?

Reč je o kalendaru koji je izradio Milutin Milanković i koji je, kao član delegacije Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, predložio Svepravoslavnom saboru 1923. godine u Istanbulu. Uz Milankovića, tada je bio i tadašnji mitropolit crnogorsko-primorski Gavrilo Dožić, potonji patrijarh SPC.

stock-photo-closeup-of-calendar-page-587987249

Da ironija bude još veća, Milankovićev reformisani kalendar koristi se u većini pravoslavnih crkava. Koji su razlozi za to? Šta je dovelo do toga da delegacija Kraljevine SHS načelno prihvati odluke Svepravoslavnog sabora o reformi kalendara, a da tu odluku potom Arhijerejski sabor SPC iste godine u Sremskim Karlovcima stavi na led?

Istina je da se kalendarsko pitanje često tumači suviše pojednostavljeno, a odnos SPC prema tom problemu svodi se na sukob unutar Crkve između ekumenista i tradicionalista.

Pročitajte još: Sveti Sava – Legenda o kojoj ne znamo ništa

O kalendarskom pitanju raspravljano je nekoliko puta posle Prvog svetskog rata na kongresima astronoma, svetskih trgovačkih komora, skupštinama Društva naroda itd. Vaseljenski patrijarh Meletije IV inicirao je sazivanje Svepravoslavnog kongresa, na kojem je trebalo da bude usvojena odluka po kojoj će i pravoslavne crkve da prihvate gregorijanski kalendar.

Drugo je pitanje što njegovi motivi za to nisu bili samo crkvene ili astronomske prirode, već pomalo i lični, jer je na ovaj način želeo da dobije podršku i van pravoslavnog sveta. Meletijeva pozicija je, naime, bila prilično nezavidna, jer je posle Oktobarske revolucije izgubio zaštitu carske Rusije, a nisu mu bile naklonjene ni nove turske vlasti. Osim toga, nije uživao ni nepodeljenu podršku u samom pravoslavnom svetu, s obzirom na to da su ga, pored ostalog, smatrali i masonom.

kalendar_2

Pravoslavna crkva vekovima je upotrebljavala julijanski kalendar prema kome godina traje 365 dana i šest časova. To je 11 minuta i 14 sekundi više od tropske, sunčane ili astronomske godine koja traje 365 dana, pet sati, 48 minuta i 46 sekundi. Odstupanje je iznosilo jedan dan na 128 godina. To se nadoknađivalo tako što je svaka četvrta godina bila prestupna.

Problem je nastajao kod pokretnih praznika i određivanja datuma Uskrsa. Odlukom Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji 325. godine, to pitanje je definitivno regulisano. Tada je određeno da se Uskrs svetkuje u nedelju posle prvog punog meseca posle zimske ravnodnevice 21. marta.

Pročitajte još: Modernizacija crkve – Gospode polajkuj

Reformom julijanskog kalendara u XVI veku pokušano je da se prevaziđe rastuća praznina između astronomske i kalendarske godine. Tada je odlučeno da posle 5. oktobra odmah na red dođe 15. oktobar kako bi se anulirala nagomilana razlika između kalendarske i astronomske godine.
Da bi se kalendar usaglasio sa dužinom tropske godine, usvojena je odredba po kojoj će svaka četvrta godina biti prestupna, sem one godine stoleća koje nisu (bez ostatka) deljive sa 400. Iako ni on nije apsolutno tačan, gregorijanski kalendar je astronomski precizniji od julijanskog. Trenutna razlika između dva kalendara iznosi 13 dana a 2100. biće 14 dana.

Kraljevina SHS je Zakonom o izjednačenju starog i novog kalendara od 10. januara 1919. prihvatila gregorijanski kalendar čija je primena i počela od 28. januara, po novom kalendaru. Država je usvojila gregorijanski kalendar u vreme kada nije postojao Sabor SPC, pa je crkva ostala na starom kalendaru.

Milutin Milankovic

Zbog raskoraka u kalendarima hrišćanskih crkava, svi veliki verski praznici slavljeni su dva puta. To je, po mišljenju savremenika, unosilo kulturnu pometnju i stvaralo privredne gubitke u Kraljevini SHS. Protivnici promena u pravoslavnoj crkvi plašili su se prelaska na novi kalendar zbog unijaćenja. Zagovornici uvođenja gregorijanskog kalendara su tvrdili da se ne treba bojati da će uvođenje novog kalendara dovesti do odstupanja od pravoslavlja, jer je reč o pitanju disciplinarne a ne dogmatske važnosti.

Treći su se, poput Maksima Trpkovića, zalagali za izjednačenje kalendara time što će se naći zajedničko rešenje kojim će biti zadovoljne obe crkve. Trpković je predlagao svoje rešenje koje je izložio još 1900. godine. On je dokazivao astronomsku netačnost gregorijanskog kalendara i zalagao se za ispravljanje tih netačnosti. Predlagao je da se iz julijanskog kalendara izostavi 13 dana, da od sekularnih godina budu prestupne samo one koje podeljene sa devet daju ostatak nula ili četiri, da pravoslavna crkva svoju pashaliju (računanje datuma Uskrsa) pomeri unapred za 40 godina i da produži praznovanje Uskrsa redom po istoj pashaliji do 2000. godine.

Pročitajte još: Amin i Kosovo

Sve je to, međutim, ostalo mrtvo slovo na papiru. Stvari se menjaju početkom 1923. godine kada Grčka uvodi gregorijanski kalendar i preporučuje Patrijaršiji u Carigradu da u sporazumu sa ostalim pravoslavnim crkvama izvede promenu crkvenog kalendara. Vaseljenski patrijarh pozvao je sve autokefalne pravoslavne crkve da odmah posle Uskrsa pošalju predstavnike u Carigrad u cilju donošenje odluke o reformi julijanskog kalendara.
Sinod SPC je za delegata odredio mitropolita crnogorsko-primorskog Gavrila (Dožića), dok je Ministarstvo vera poziv uputilo Milutinu Milankoviću, profesoru nebeske mehanike na Beogradskom univerzitetu. Početkom aprila 1923. godine, Ministarstvo vera pozvalo ga je da pripremi predlog kalendara sa kojim bi delegacija SPC išla na Vaseljenski sabor u Carigrad od 8. maja do 10. juna.

Tadašnji ministar vera Ljuba Jovanović rekao je Milankoviću da državni interes nalaže ujednačavanje kalendara za žitelje Kraljevine SHS. Milanković i mitropolit Gavrilo trebalo je da predlože reformu koju je odobrio Sinod SPC, a čiji autor je bio srednjoškolski profesor matematike Maksim Trpković.

FOTO TANJUG / OKSANA TOSKIC / bb

FOTO TANJUG / OKSANA TOSKIC / bb

Trpković nije mogao da putuje zbog bolesti, kao ni dr Milan Nedeljković, direktor Opservatorije u Beogradu, koji je 1900. godine i sam uradio projekat reforme kalendara.

Delegacija je iz Beograda krenula uveče 30. aprila i u Carigrad stigla 2. maja. Putovali su vozom i tokom puta su razmatrali predlog reforme. Milankoviću se nije u potpunosti dopadala Trpkovićeva reforma. Mitropolit je rekao Milankoviću da delegacija SPC treba da sačeka da drugi podnesu svoje predloge pa tek potom da reaguje.

Kongres je reformi kalendara posvetio šest plenarnih sednica i šest komisijskih. Na prvoj sednici koja je održana 10. maja, predstavnici Grčke, Srpske i Rumunske crkve izneli su svoje predloge. Na sednici od 11. maja odlučeno je da se obrazuju tri potkomisije, jedna da ispita kanonsko-dogmatski problem kalendara, druga naučni karakter i treća da ispita praktičnu primenu. U poslednje dve komisije članovi su bili Milanković i mitropolit Gavrilo. U naučnoj komisiji su, pored Milankovića, bili članovi i rumunski arhimandrit Skriban i senator Dragica.

Predsednistvo Srbije

Predsednistvo Srbije

Srpska delegacija je svoj predlog predala kongresu 15. maja, posle čega je on preveden na grčki i francuski jezik. Sem ovog projekta, samo su članovi rumunske delegacije predali svoj projekat. Delegacija SPC javila je 21. maja Ministarstvu inostranih dela Kraljevine SHS da je na sednici tog dana odlučeno da se usvoji mogućnost i hitnost reforme kalendara, da kanonske odredbe crkve ostaju i dalje na snazi i da se kao prvi rezultat primene nauke izbaci 13 dana sa kojima se pogrešno izdvaja julijanski kalendar, a što će se obaviti početkom oktobra. U izveštaju se dalje kaže da po ovoj odluci pravoslavna crkva prosto usvaja gregorijanski kalendar, pa će „naša delegacija pokušati da predloži dve dopune po kojima će se kalendar približiti astronomskoj istini, ali će Uskrs biti proslavljan odvojeno od katolika”.

Delegati su poslali izveštaj i Sinodu SPC: „Videći da se ide na prosti prijem gregorijanskog kalendara, mi smo pokušali da to osujetimo jednim metodom, koji bi u slučaju neuspeha mogao biti opasan za ishod povoljnog rešenja kalendarskog pitanja, ali koji smo mi u ovoj prilici morali upotrebiti. Prvo je g. Milanković pripremio govor, u kome je naučno razložio kalendarsko pitanje ponovo i izveo zaključke, po kojima bi trebalo to pitanje rešiti. Naglasio je da je Odbor preporučio kao bazu za diskusiju kalendarskog pitanja naš srpski projekat. Na veliko naše iznenađenje, plenum kongresa nije ni u obzir uzeo taj preporučeni projekt, već namerava kalendarsko pitanje rešiti prostim prijemom gregorijanskog kalendara bez obzira na rezultate nauke. Najzad je kategorički tražio, da se srpski projekat, sa onim dodatkom koji smo podneli 19. maja pod MCNş 15, uzme u raspravu.”

foto: Marko Djokovic

foto: Marko Djokovic

I mitropolit crnogorski se oštro usprotivio prostom usvajanju gregorijanskog kalendara, naglasivši da će „ biti primoran, u slučaju prostog prijema gregorijanskog kalendara, zadržati izvesne rezerve za Srpsku crkvu, koju ima čast predstavljati”.

Odbor o praznovanju Uskrsa je, međutim, na narednoj plenarnoj sednici izneo stav da, praktično, nema nikakvih prepreka da se usvoji gregorijanski kalendar. Tome se ovog puta usprotivio i sam patrijarh Meletije, iako je na prethodnoj sednici sa time bio saglasan. Predložio je da se uvede privremeno rešenje o kalendaru bez ikakvih povreda dotadašnjih crkvenih odredaba i prakse i naglasio da će se na idućem svetskom kongresu sastaviti savremeniji i pravilniji jedan treći kalendar.
Ovaj trenutak Milanković je iskoristio tražeći kategorički da se srpski projekt iznese pred kongres na raspravu. Patrijarh, u očekivanju ovakvog koraka, zamolio ga je da pročita srpski projekat.

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa…

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar