KRVAVI DOSIJE: Ko je bio u štampi, a ko u akciji?

KRVAVI DOSIJE: Ko je bio u štampi, a ko u akciji?

Foto: Matija Koković


Poslednji govornik prvog dana sednice Predsedništva CK Saveza komunista Srbije, posle više od 13 sati trajanja diskusija, bio je Vladimir Štambuk. Osvrnuvši se na neophodnost jedinstva komunista, dotakao se i pisanja medija u kojima svoja mišljenja iznose ljudi koji se sami proglašavaju za demokrate i borce za slobodu. Zatim je naveo međunarodne okolnosti:

“Pre par dana je Savezna Republika Nemačka uspostavila diplomatske odnose sa Albanijom. Ne samo ona, nego i Kanada i tako dalje. Mi nismo počeli nikom da objašnjavamo šta to znači, kakve su opasnosti. Niko danas još nije rekao da ukoliko se sredi situacija na Bliskom istoku, strateški prva zemlja, prvi centar sledećih sukoba koji će se podsticati svim snagama, a danas se podstiče tim vezama koje su uspostavljene, verovatno je Jugoslavija. I najverovatnije pokušaj udara na Kosovo. Prema tome, nije samo situacija koju imamo na Kosovu, nego i ono što drugi pokušavaju da izazovu ne samo na Kosovu, nego i u celoj Jugoslaviji. Očigledno je da se retoričkim sredstvima borba protiv albanskog nacionalizma i separatizma neće dobiti dok se odlučno ne napadnu njihovi birokratski zakloni i uporišta…”

Unapred date ocene

Drugi dan sednice Predsedništva CK SK Srbije počeo je izlaganjem Dušana Ilića, u kojem se kroz uvijene kvalifikacije vratio na istupanje Dragiše Pavlovića, koje je bilo glavna tema rasprave prethodnog dana. Potom je reč dobio Vasa Milinčević:

“Evo, sedimo ovde već drugi dan. Ja sam sada ponovo pogledao izlaganje, uvodni referat Zorana Sokolovića. Za razliku od mog prethodnika, ja mislim drugačije. Naime, ne vidim da te ocene koje su ovde date o istupanju Dragiše Pavlovića imaju osnovu, niti u njegovom konkretnom govoru, a pogotovo ne u njegovom celokupnom radu. Ja ne mogu gledati ovaj govor odvojeno od Pavlovića i svega što je učinio i radi, i zato me je juče zaista iznenadila formulacija dnevnog reda. Ja od njegovog govora nisam video političke štete. To su velike reči. Govori se da je to istupanje veliki udarac Savezu komunista za ostvarivanje programa o Kosovu. Izvinite, ali ja sam 40 godina u partiji i ne mogu se složiti sa unapred datim ocenama.

Povezane vesti – OSMA SEDNICA 30 GODINA POSLE: Vreme ubijanja

Bojim se da dajemo prerano teške kvalifikacije nečemu što to ne zaslužuje, pogotovo kada se radi o predsedniku Gradskog komiteta, imajući na umu činjenicu da je veoma konkretno radio na programu o Kosovu. Upravo u ovako teškoj situaciji treba upozoriti da svaki pogrešan potez može da dovede do katastrofe i da se može lako izgubiti kontrola. Ne mogu nas da razumeju separatisti i nacionalisti. Njih ne možemo da ubedimo, niti oni hoće da prime naše činjenice i ubeđenja, već narod, albanski, i srpski, i crnogorski, da njega dobijemo…

Ja sam saradnik ‘Politike’, i to dugogodišnji, pratim je i iznutra, ne samo spolja, i mislim da ‘Politiku’ po svaku cenu moramo da čuvamo, da ne izgubi svoju fizionomiju. Ona je počela u poslednje vreme s nekom feljtonistikom. I dva meseca čitamo kako muslimanke Albanke varaju muževe, pod feredžom ili bez feredže. Dosta tih stvari ne ide. To možemo čitati u nekom revijalnom listu, a ne u ‘Politici’. Ima sličnih stvari…”

social-network-post-1920x10803-1-710x399

Reč je dobio Dobrosav Bjeletić koji je napomenuo da se ne slaže sa radikalnim ocenama u štampi:

“Postavlja se pitanje – da li pojedinci kada kritikuju štampu imaju u vidu ono kako štampa tretira određene društvene probleme, ili kako tretira govornika? To nisu iste stvari. Jedan broj drugova je neproporcionalno prisutan u štampi. Više u štampi nego u akciji.

Možda se njihova akcija tu negde i završava, do štampe i nazad…”

Azem Vlasi: “Nekome je to predmet napada”.

Bjeletić: “Vlasi, i ti si osetljiv, ti si stalno u štampi i ne može nijedna štampa da izdrži da stalno pozitivno piše o tebi. Ja se plašim kako ti oštro kvalifikuješ… Da te kritikujem, onda ćeš udariti i na mene, daćeš i meni neku kvalifikaciju…”

Staljinova kuhinja

Na polemiku se nadovezao Momčilo Baljak:

“Neću da kritikujem štampu, pa vi ste stalno mene kritikovali da sam bolećiv, pa neću da vidim, pa da sam potekao iz novinarstva. Važno je da mi sve to vidimo na pravi način da ne bismo ušli u nove greške. Meni je žao što me je Vlasi pretekao, video sam te napade na Vlasija. Ne govorim to zato što bih Vlasija branio, pa ja sam se s njim ovde 3. jula rastao u svađi. Nismo se složili oko stanja u Prištinskom komitetu, oko situacije u Klini. On je na izvestan način priznao tu svoju grešku nama ovde, a mi ga teramo dalje. Pa čekaj, ali ne može javno, gde će javno…”

Borisav Jović: „Kako će ta sednica u sredu da izgleda kad deset ljudi tamo ustane pa postavi to pitanje. Potrebno je da se objasni. Ili njima ili javno”.

Povezane vesti – Olako izgubljen razum

Baljak: “Ti kažeš – NIN ga je uzeo u zaštitu, taj stari grešni NIN. Dobro, mislim, daj da je to učinio, i nije loše učinio što ga je uzeo u zaštitu. Kad bi odbio da ga uzme u zaštitu, ne Vlasijevih stavova, nego njegovog ljudskog dostojanstva, onda bi se Vlasi u beogradskoj štampi vrlo teško mogao osloniti na nekoga. Ne bi smelo tako sa Vlasijem. Uostalom, o tome smo se prošli put ovde dogovorili…
Ide dalje stvar. Posle ubistva vojnika u Paraćinu piše se da na Kosovu ima časnih ljudi, poštenih Albanaca. Užasno mi to smeta. Pošteni Albanac. A šta sam ja? Pošteni Srbin? Pa nisam uvek baš najpošteniji. Preterivanje odmah nakon toga. Idu regruti u vojsku, pa se objavi pismo, pitao sam Unkovića da li to omladinska organizacija stoji iza toga, citiram: ‘Vi odlazite iz kraja u kome se našoj vojsci uvek najbolje davalo. Vi odlazite iz kuća u kojima se vaše rođenje s ponosom slavilo i ocu budući vojnik čestitao. Vi nećete zastati ni pred najgrubljim provokacijama, a ni pred mučkim zločinima. Ovde se uvek sa pesmom išlo u vojnike…’ Sve se slažem, ali izvinite na izrazu, takav kič nakon svega ovoga što nas je traumiralo ne može da ide. Takav kič može da izazove neke druge emocije”.

Foto: Tanjug

Foto: Tanjug

Azem Vlasi:

“Da regruti iz Prizrena… da kažu ‘nismo mi Keljmendi’. Dotle smo došli. Da sad oni treba da kažu ‘nismo mi’, a ‘Politika’ to izvuče u naslov”.

Baljak: „Ljudi moji, pa zaista nema mesta u ‘Politici’… u 36 nastavaka da neko svedoči o velikom promiskuitetu Albanki. Zar je ta margina zaista neki doprinos”?

Predsedavajući Slobodan Milošević potom je dao reč Žiki Minoviću iz „Politike”, koji je objasnio da nije ništa neuobičajeno da njegove novine povremeno preštampavaju komentare iz „Politike ekspres” i druge članke. Skrenuvši pažnju da njegov govor neće biti kratak, naširoko je govorio o neophodnom jedinstvu u partiji, političkim akcijama i strategiji, o tome da štampa nije preplavljena nacionalističkim stavovima kako neki misle:

“Ima puno neprincipijelnih odnosa prema ‘Politici’. Ona je uvek bila jugoslovenski orijentisana. Nije napadana za neke nacionalističke stavove, ali je, stičem utisak, napadnuta za pisanje o stanju na Kosovu. Mislim da se ne mogu na osnovu nekih omaški izvlačiti neki drugi zaključci. I to što je objavljeno ‘jedno otvoreno pismo’… ne znam je li to samo zato što je autor Petar Sarić Srbin ili Crnogorac, a što je drug Azem Vlasi predsednik Pokrajinskog komiteta. Mislim da nije greška što je pismo objavljeno. Možda u njemu svaka reč i rečenica nije na svom mestu. Ali, na kraju krajeva, to je ipak pismo čitaoca, takvo kakvo jeste…

Na kraju krajeva, štampa će se osloboditi reči ili rečenica, pa i nekih tekstova koji promaknu. Ali, kako ćemo se osloboditi problema na Kosovu? Zato i mislim da treba da razdvajamo ono što je veliki doprinos štampe, od nekih nenamernih propusta. Mislim da bi bilo opasno da se uzima zdravo za gotovo to o nacionalizmu u ‘Politici’. Ja moram da reagujem na to, ja uopšte nisam zadužen da branim štampu jer sam komunista koji radi u štampi, i dobio sam i to partijsko zaduženje da budem predsednik komisije, ali osećam tu i tamo prizvuk da se sa nipodaštavanjem govori o novinarima…

Da još kažem oko te famozne humoreske ‘Vojko i Savle’. Činjenice su neoborive da ju je dostavio izvršni sekretar Gradskog komiteta drug Radmilo Kljajić. Činjenica je da je na mene vršen pritisak da ne kažem odakle je humoreska došla. A u isto vreme se organizuje radna grupa da se utvrdi moja politička odgovornost za objavljivanje humoreske. Izvinite, ovakav kontrapunkt nije mogao da smisli ni Staljin”.

AP Photo/Fred Ernst

AP Photo/Fred Ernst

Zbunjeni predsednik

Usledila je kratka pauza, a nakon nje se kraćim izlaganjem obratio Desimir Jeftić. Napomenuo je da je rasprava pokazala da nije samo izlaganje Dragiše Pavlovića to o čemu treba da se razgovara kada se radi o jedinstvu partije, uz zaključak da je „đavo odneo šalu” i da narod ovo što se događa ne može da razume:

“Ja mislim da narod sada govori otprilike sledeće – zar opet deobe, zar i vi. Zbog toga mislim da je dobro što sednica nije javna”.
Potom se prisutnima obratio predsedavajući sednice Slobodan Milošević:

“Drugovi, ja hoću da kažem nešto. Veoma sam se kolebao pošto smo evo poslednjih sat i po, dva dobili jedno pismo. Prvo sam zamolio da se proveri da li je autentično. Da ga neko nije podmetnuo. Onda sam se kolebao da li možda da suzimo na samo Predsedništvo, da pročitamo to pismo. Možda ću da pogrešim, ali odlučio sam da, kad već radimo drugi dan ovako zajedno, da pročitamo to pismo isto ovako zajedno. Jer drugih i nema ovde sem predsednici MOK-ova i izvršni sekretari. Odmah da kažem, ja ne verujem da… Prva misao mi je bila da je to neka zabuna, da je neko nešto zloupotrebio, a ne da postoji to na šta se stvar odnosi. Ja bih zamolio da drug Sokolović pročita pismo. Potpisalo ga je pet članova Gradskog komiteta. Četiri smo mogli da dešifrujemo, peti potpis ne možemo. Izvoli.

Povezane vesti – Čiju politiku danas biramo?

Zoran Sokolović:

“Dragi drugovi,

Više puta smo tražili raspravu i dogovor o metodu rada Predsedništva Gradskog komiteta SK Beograda. Do toga nije došlo… U vezi sa prošlom sednicom Predsedništva Gradskog komiteta 17. ovog meseca na kojoj smo iznosili kritičke primedbe na izlaganje druga Dragiše Pavlović, želimo da dodamo sledeće:

Pre održavanja proširene sednice, drug Pavlović nam je pročitao pismo Ivana Stambolića u kojem se daje podrška drugu Pavloviću i osuđuje zakazivanje sednice Predsedništva Saveza komunista Srbije sa dnevnim redom u kome se govori o političkim posledicama istupanja Dragiše Pavlovića pred novinarima i informiše da će Ivan Stambolić tražiti zbog toga zakazivanje plenuma CK SK Srbije.
Bez obzira na to što većina članova nije podlegla ovakvom pritisku, smatramo da je obaveza da o svemu ovome obavestimo CK SK Srbije.

Isto tako, smatramo da nema pojedinca koji sebi sme da dopusti da se stavi iznad organa Saveza komunista i da svojim pismom daje ili uskraćuje podršku bez obzira na to koju funkciju vrši”.

foto; Matija KOKOVIC

foto; Matija KOKOVIC

Milošević: “Čuli ste pismo. U potpisu su Radoš Smiljković, Dušan Mitević, Slobodanka Gruden, Jagoš Škurić i ovaj poslednji ne mogu da pročitam, pet članova Predsedništva. Samo hoću ovo pitanje – je li pročitano pismo Ivana Stambolića na zatvorenoj sednici?

Ivan Stambolić: “Imam pismo pri ruci, znam ga otprilike napamet”.

Milošević: “Je li tačno što piše tu”?

Ivan Stambolić vadi pismo i čita ga:

“Poštovani drugovi,

juče sam dobio poziv za sednicu Predsedništva CK Srbije zakazanu za sutra. Na dnevni red stavlja se drug Dragiša Pavlović, a u vezi s njegovim nedavnim izlaganjem.”

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa…

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar