KRVAVI DOSIJE: Obračun hladnih i vrućih glava

KRVAVI DOSIJE: Obračun hladnih i vrućih glava

Foto Matija Kokovic


Posle uvodnog referata Zorana Sokolovića i izlaganja rukovodilaca Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije na Tridesetoj sednici Predsedništva CK SKS, koji su uglavnom kritikovali reči Dragiše Pavlovića, reč je dobio Ratomir Vico, generalni direktor Radio-televizije Beograd. Svi govornici su se bavili temom izveštavanja javnih glasila: “Politike”, “Politike ekspres”, NIN-a, “Intervjua”, “Borbe”, “Mladosti”, “Studenta”, zatim Memorandumom Srpske akademije nauka i umetnosti, humoreskom “Vojko i Savle”…
Objašnjavajući poziciju u kojoj se nalazi kao čelnik RTV Beograd, Vico je u podužem izlaganju, između ostalog, rekao:

“U ovom trenutku ja vidim čir koji treba istisnuti i očistiti. Svedoci smo, a i učesnici, velikog javnog sukoba u rukovodstvu. Ona uža politička javnost, a i političko-kafanska, kabinetska i čaršijska, govori o sukobu Stambolić-Milošević… Život uvek nameće nova pitanja i moguće je da i najbolje komponovane političke timove počne da deli po pristupu, razlikama u viđenju rešenja i slično. Otuda politička razlikovanja, pa i sukobljavanja ne treba da nas plaše”.

Povezane vesti – Olako izgubljen razum

Vico je potom izneo svoje predloge navedene u 12 tačaka kako bi se problemi u rukovodstvu rešili. Osvrnuo se i na izveštavanje medija posle ubistva četvorice vojnika u Paraćinu:

“Na groblju u Paraćinu, video sam to svojim očima, radilo se o provokacijama, čistim provokacijama s ciljem da se Beograđani izazovu. Moram da kažem da sam morao da menjam, u izveštaju u TV Dnevniku, rečenice koje su išle na to da su Beograđani izgovarali parole slične onim na Kosovu. Međutim, moram da pitam – ko je kriv? Ja ne znam šta bi bilo i gde bi nas odvelo pitanje ko je kriv. Da se dogodilo da je Srbin pucao ili napravio takav zločin? Strasti se raspaljuju… Video sam da sve to ne vodi dobrom. I Buca Pavlović je izgovorio ovo, imao sam utisak lepih metafora i alegorija. Ali, moram da kažem i aluzija…

 EPA-PHOTO/EPA/STR   (B/W ONLY) (YUGOSLAVIA OUT)

EPA-PHOTO/EPA/STR (B/W ONLY)
(YUGOSLAVIA OUT)

U novinama se objavljuju izvodi u kojima se nabrajaju albanska zlodela protiv Srba unazad 700 godina. Nijedan naučnik neće da priča o zlodelima Srba protiv Albanaca, srpskim paljevinama kuća i ubijanju dece kojih je bilo u prošlosti i na kraju srpsko-turskog rata 1878. godine. Nema toga u nauci. Prema tome, ne vidim kako se i ne znam na osnovu čega plasira srpski nacionalizam…”

U veoma dugom izlaganju Ratomir Vico se dotakao i sastanka o “idejnoj koordinaciji”. Usledila je prepirka između njega i Dragiše Pavlovića:

“Oprosti, molim te, ti mnogo dugo pričaš. Mnogi ljudi ne razumeju. Koordinacije o kojima ti govoriš jesu iz vremena borbe sa Memorandumom. Ja sam tad bio za odlučnu borbu sa Srpskom akademijom nauka i Memorandumom, a bilo je onih koji nisu bili za to. Tako kaži, a ne razvijati na drugi način”.

Vico: “To i govorim, upravo sam to rekao”.

Pavlović: “Ako sam mogao da idem u Srpsku akademiju nauka sa Memorandumom u ruci, mogao sam i ovde da donesem to o čemu je razgovarano”.

Vico: “Upravo to i govorim, da si odlučno, sa iznenađujućom čak odlučnošću presecao relativiziranja ili razvodnjavanja…”

Pavlović: “Ali reci i čija onda”.

Vico: “Ja sam rekao čija, ako ti imaš druga imena, ti ih reci”.

Povezane vesti – Čiju politiku danas biramo?

U polemiku se umešao Momčilo Baljak obraćajući se direktoru RTV Beograd:

“Treba od tebe da čujemo sve što se pričalo po liftovima, kolima, sastancima”.

Vico: “Dobro, nije bitno. Reći ću još nešto. Mislim da se od govora Slobodana Miloševića u Kosovu Polju naprasno počelo govoriti o srpskom nacionalizmu i to upravo od onih koji se nisu pokazivali mnogo u borbi protiv srpskog nacionalizma”.

Pavlović: “Da li se to tiče mene”?

Vico: “Ne”.

Pavlović: “Molim te, ja sam na dnevnom redu, zbog toga pitam”.

Vico: “Ja govorim o političkom stanju u kojem ja radim i koje je proizvod ovih naših sitnica, čarki, ili čega”.

Baljak: “Ali poštuj činjenicu da je na dnevnom redu ipak on”.

Vico: “Da završim, neko je već rekao da je ovo vanredno Predsedništvo. Znam da ima krupnijih problema, a ja mislim da se na tom terenu odvijaju i neka ova sukobljavanja”.

Brzina se postiže, a ne obećava

Učesnicima sednice su se potom u podužim izlaganjima obratili Borisav Jović, Bogdan Trifunović i Dušan Čkrebić, u najkraćem iznevši stav da je Pavlovićev način obraćanja javnosti zabrinjavajući, jer narušava jedinstvo Saveza komunista.

foto; Matija KOKOVIC

foto; Matija KOKOVIC

Predsedavajući Slobodan Milošević zatim je dao reč Dragiši Pavloviću koji je zahtevao da interveniše u vezi sa pomenutim izlaganjima:

“Dosta toga je ovde izrečeno. Počeo bih od onoga što je govorio drug Čkrebić, jer sam već nekoliko puta slušao njegove primedbe na moj jezik, na moje govorenje i pravljenje analiza, sve do toga da mi je na jednom sastanku rekao kako sam i nekakvu knjigu pisao samo zbog toga da bih druge ciljeve postizao, a ne one koji su bila svrha i namera knjige.

Ovde je danas na dnevnom redu, uzevši šire, moj odnos prema Kosovu. Znači, reč je o mom odnosu prema interesima srpskog naroda, a ja bih rekao i protiv srpskog nacionalizma. Još 1986. godine sam napisao da ako tužioci i sudovi budu ti koji će pomagati u sprovođenju bratstva i jedinstva, zatvori će postati rasadnici škole za širenje kontrarevolucionarnih ideja kao što je ‘Kosovo – republika’.

Povezane vesti – OSMA SEDNICA 30 GODINA POSLE: Vreme ubijanja

Najviše je ovde bilo reči kod Zorana Sokolovića, a i drugi su pominjali, olako obećanu brzinu koja se navodi u tekstu u ‘Politici’. Još od 1981. u svim političkim aktivnostima Saveza komunista Srbije i Jugoslavije se pominje jasan komunistički stav da se problem Kosova mora rešavati energično i odlučno. Između činjenog i učinjenog, između utvrđenog i sprovedenog, stoji raskorak. Taj raskorak nije posledica samo nesposobnosti ljudi ili organa. O nesposobnosti i pogrešnoj politici odavno govore i antikomunisti. Komunisti, pa i ja, te greške uviđamo. Još jedanput hoću da kažem da atmosferu – brzo ćemo, lako ćemo – da su stvarali drugi, a ne komunisti. Obećanja u tom pravcu su davali najčešće naši protivnici. Ali, brzinu traže događaji. Brzinu traže i Srbi i Crnogorci na Kosovu, brzina je u interesu komunista Albanaca. Ali kako? Ako ćemo na jedan način, brzina može da bude jedna, ako ćemo na drugi – onda ne govorim o ovim rokovima koji su postavljeni. Brzina se mora postizati, a ne obećavati.

Iluzije o brzom rešenju problema

U nastavku sednice prvi govornik je bio Ivan Stambolić:

“Situacija u koju smo došli je zaista veoma komplikovana. Mi moramo današnju sednicu, bez obzira na to koliko dugo bude trajala, okončati sa nekim ishodom. Čim je neko na dnevnom redu u najmanju ruku sa prizvukom optužbe, onda se suzi mogućnost tolerantnog razgovora. Onda se lako upadne u situaciju da se po svaku cenu dokaže opravdanost optužbi.

Hoću da kažem da su ponekad želje nemoguće, da brzo u trci sa životom, sa događajima koji se sustižu, prestižu, sukobima, problemima, da stignemo njih, da stignemo život, stignemo društvene ekscese, stanemo ispred njih… nije lako. Međutim, zakašnjenje je ogromno. Želje i mogućnosti su u velikom raskoraku. I među nama su te želje i mogućnosti u pomalo većem raskoraku. Postoji svuda i trka ko će biti optužen za to što je tako kako jeste.

Foto: Matija Koković

Foto: Matija Koković

Mi danas razgovaramo o Kosovu i stvarima povodom i oko Kosova. Mi danas razgovaramo o borbi s nacionalizmom, koja borba postaje bivati veoma složenom i teškom zbog svega što se događa. Govorimo o sredstvima informisanja, njihovoj ulozi i odgovornosti, njihovom pomaganju ili odmaganju.

Bilo je iluzija da se koreni indoktrinacije na Kosovu brzo mogu rešiti. Nama procesi na Kosovu idu u negativnom pravcu. Naša akcija nije dovela do zaokreta i mi smo morali priznati veliki poraz. Stvari teku sve gore. Bilo je pokušaja da se Kosovo preseli u Beograd, da se kriza i kontrarevolucija na Kosovu aktivira u Beogradu. To smo konstatovali još 1983. godine. Mi kasnimo na Kosovu, kasno otkrivamo najkrupnije probleme, kasno krećemo u borbu sa njima, štampa prednjači. Sve vreme oko Kosova traje rvanje sa štampom.

Štampa dobija i legalizuje pravo da je predvodnik, a ne mi. Pred javnost izbijaju teške nepravde koje se čine ljudima na Kosovu, obespravljenost ljudi srpske i crnogorske nacionalnosti. Na svaku našu akciju iredenta je odgovarala perfidnim pritiskom na Srbe.

Neka ostane u ovom govorenju to što uopšte ne govorim o drugovima i rukovodstvima na Kosovu i koje slabosti ja tu vidim.

social-network-post-1920x1080-710x399

Pamet u glavu

Reč je dobio Azem Vlasi:

“Pravo da vam kažem, ovo su situacije kada čovek, da doprinese nešto rešenju izlasku iz situacije u kojoj se nalazimo… nisam ni sam svestan šta mogu da doprinesem, ili da unesem još veću konfuziju.

Već dugo tolerišemo to što smo postali zarobljenici, pa i žrtve, toga što tolerišemo u sredstvima javnog informisanja. Evo, i danas se čulo, toliko se deo javnih glasila osamostalio, pretvorio u centre moći, da zaista misle da mogu svemu i svakome u našim političkim strukturama da popuju, da imaju paternalistički odnos. Naravno, ovo je tako složeno, osetljivo, nervozno vreme, ne možemo da odmerimo sve reči i misli koje iskažemo.

I mi umesto da vidimo zašto se tako stvara atmosfera oko nas, mi se onda uhvatimo između sebe i deljemo se više nego što nas štampa delje. E sad, kad uzmemo mi to da vršimo dubinske analize govora, kao što su to danas činili Bogdan Trifunović i Dušan Čkrebić, pa još neki drugovi, onda zaista čovek mora da se seti ko je rekao ono: ‘Dajte mi jednu reč, pa ću da napišem smrtnu presudu’. I ja i Buca Pavlović se nekad na ovim sednicama svađamo. Pa šta? Mi kad god raspravljamo neke stvari, imamo i razlike.

Prošli put nisam bio prisutan, a ja sam bio na dnevnom redu…

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa…

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar