Loša budućnost i nikakva stvarnost

Kako je gotovo svaka priča o Bosni i Hercegovini još u doba socijalističke Jugoslavije gotovo neizostavno bila začinjena ponekim vicem o Bosancima, možda je najprimerenije i tekst o tome kakva budućnost čeka Bosnu povezati upravo sa vicem. Daleko od toga da je situacija smešna, ali je analogija neizbežna.

Nije prvi put, naime, da se u Bosni, ali i susednim zemljama priča o reviziji Dejtonskog sporazuma, redefinisanju odnosa unutar same Bosne, stvaranju trećeg entiteta, referendumima...

Odgovor na pitanja koliko je svaki od ovih scenarija verovatan, mogao bi da bude isti kakav je i mali Rom (da budemo politički korektni) iz vica dobio od oca kada ga je pitao hoće li ove godine ići na more: "Vidi, sine, 70 odsto da hoćemo, a 100 odsto da nećemo".

Prevedeno na stanje u Bosni, to znači da nijedna od ponuđenih varijanti danas nije nimalo verovatna. Razlog je jednostavan. Da bi se stvari u Bosni pomakle sa mrtve tačke, na kojoj stoje već decenijama, potrebna je saglasnost sva tri konstitutivna naroda, koja još nikad ni po kojem pitanju nije postignuta, ali i spremnost međunarodne zajednice da ponovo „promeša bosanski lonac". A ta spremnost, evidentno je, ne postoji.

Povezane vesti - NIKOLA ŠAINOVIĆ: Milošević i Tuđman mogli su da odluče o svemu osim o početku i kraju rata

Šta je, dakle, alternativa? Krčkanje na tihoj vatri, koje bi, prema oceni hrvatskog istoričara Tvrtka Jakovine, moglo da dovede ili do nekakve eksplozije ili do "konsenzusa i evolucije sve tri strane", pri čemu najviše misli na Beograd, Zagreb i Sarajevo. Za prvu varijantu, kako kaže, niko nema snage, a za drugu, pak, niko nema volje.

"Nesporna je činjenica da Bosna i Hercegovina ima ozbiljan problem jer nikada nije profunkcionisala kao normalna država. Institucija visokog predstavnika samo je jedan vidljivi dokaz toga. Puno je važnije što to možemo da vidimo po brojnim performansama i stanju u toj zemlji. Ta katastrofalna situacija dugoročno šteti Evropi, regiji, susednim zemljama, ali najviše šteti samoj Bosni i Hercegovini. Dejton je sigurno jedan od problema Bosne. Njegova redefinicija se neće moći dogoditi dok god ne dođe do saglasnosti svih aktera koji su Dejton pravili. A šansa da se to u dogledno vreme postigne je nikakva. Prema tome, rasprave o promenama Dejtona u ovom trenutku se ne mogu voditi", ocenjuje Jakovina za "Ekspres".

Ako se pak ima u vidu njegova ocena o mogućim scenarijima u vidu, potpuno jednako malo verovatnih, eksplozije ili evolucije, možemo da zaključimo samo kako nam ostaje da čekamo i vidimo šta će vreme doneti. Takvu taktiku, što je najgore, izgleda da je spremna da primeni i međunarodna zajednica, ili bar oni njeni članovi koji bi imali snage i mogućnosti, ali pre svega volje, da se ovim pitanjem pozabave.

"Na žalost, ili na sreću, sva društva ovog prostora su toliko iscrpljena, slaba i po mnogim elementima neuspešna, da mislim da klasičnog rata i igre sa nacionalizmima teško da može da bude. Mislim da je veći problem da će to dugo i beskrajno „krčkanje" bosanskog problema praktično da obesmisli čitav projekat i sve to što imamo", dodaje Jakovina, upozoravajući da to može da bude ozbiljan problem jer ljudi ne mogu da žive decenijama na jednom prostoru gledajući druge zemlje koje napreduju i izgledaju stabilno u poređenju sa Bosnom.

To je, prema njegovom mišljenju, tragedija, ali izgleda i neminovno u situaciji u kojoj se, na globalnom planu, Rusija nadmeće sa drugim velikim silama, kada Velika Britanija napušta Evropsku uniju, kada je Evropa slaba, a zemlje regiona međusobno ne komuniciraju.

"U takvoj situaciji ne možemo da očekujemo ništa što bi bilo tako dramatično važno i revolucionarno kao što bi bila reforma Dejtona, a onda i reforma stanja u Bosni i Hercegovini", zaključuje sagovornik "Ekspresa".

Paradoksalno je da Dejtonski sporazum, zahvaljujući čijem je usvajanju okončan trogodišnji rat u BiH, i koji je u tom trenutku bio dobro rešenje, danas predstavlja ozbiljnu prepreku za dalji razvoj Bosne i Hercegovine.

"Već dugo jasno je da je način na koji je rat ugašen u Bosni i Hercegovini ostavio ogroman broj nerešenih stvari i problematičnih tačaka. Te tačke bile bi problematične i da na prostoru Bosne i Hercegovine žive Norvežani i Šveđani, a kamoli ovi narodi koji sad tu žive", kaže Jakovina.

On, međutim, ocenjuje da u isto vreme postoji i određena doza odgovornosti naroda i i te kako bosanskih političara sa sve tri strane, jer su, kako pretpostavlja, mogle da postoje sfere u društvu koje su mogle mnogo bolje da funkcionišu uprkos Dejtonu, sa Dejtonom ili zbog Dejtona.

"To, nažalost, nismo videli", dodaje on.

Povezane vesti - INTERVJU VILIJAM MONTGOMERI: Da sam Bog, podelio bih Bosnu na tri entiteta

No, uprkos tome što se Dejton sve više doživljava kao prepreka, iz Beograda, Zagreba i Banjaluke stižu oštra protivljenja njegovoj promeni.

"Republika Srpska neće ostati u BiH izvan okvira Dejtonskog sporazuma i Ustava. Oni koji misle da mogu da sprovedu svoje političke koncepcije, varaju se", poručio je nedavno Dodik i istakao da bi bilo kakav razgovor za promenu Dejtona značio „smrtnu presudu" za BiH. Jer, kako je kazao, Republika Srpska nema razloga da ostaje u okviru BiH ako Dejtonski sporazum bude promenjen, pošto "Banjaluka i danas poštuje ostatke Dejtonskog sporazuma".

Sa Andrićevog venca stiže poruka da će se zvanični Beograd ponašati u skladu sa odlukama Srba u Republici Srpskoj.

"Ja sam rekao, što se pozicije Republike Srbije tiče, da ćemo mi prihvatiti svaku odluku sa kojom se saglase tri naroda u BiH. Nas naročito interesuje stav srpskog naroda i mi ćemo slediti ono što srpski narod ima da kaže po tom pitanju", kaže predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

I novoizabrani hrvatski predsednik misli da je to nemoguće.

"To je nemoguće. To je jedan od onih ugovora koji se može uporediti sa ugovorom o granici, ne može se menjati, otkazivati u normalnoj proceduri prava međunarodnih ugovora, nego biste morali ponovo sve stranke tog ugovora okupiti, kako to učiniti, to je nemoguće", smatra Milanović.

Razlog za ovakve stavove Beograda, Banjaluke i Zagreba je, prema mišljenju Jakovine, upravo to što je Dejton nemoguće promeniti, jer je nemoguće pronaći saglasnost na svim stranama za to.

"U ovom trenutku rasprava o tome oduzimala bi previše energije, a ne biste ništa postigli. To se neće dogoditi ni u Beogradu, ni u Zagrebu, ni u Sarajevu, ni u Banjaluci. To se mora dogoditi na drugim mestima na kojima nema nikakve volje da se u tu priču ponovo zakopa. Osim toga, kada bi postojala jasna vizija šta se želi učiniti u Bosni i Hercegovini, možda bi bilo jasnije planirati nekakvo drugačije uređenje posle Dejtona. Ali ono što bi želeo Dodik ako se ukine Dejton, ili što bi možda želeo Vučić ako se ukine Dejton, ne mora da bude ni blizu onoga što bi želeli u Zagrebu ako se ukine Dejton, a pogotovo ne u Sarajevu. Dakle, otvoriti to pitanje znači otvoriti enormni set problema i za sada se to neće dogoditi", uveren je Jakovina.

Sa stavovima koje iznosi Jakovina slaže se i analitičar Davor Đenaro, ocenjujući da danas nema preduslova neophodnih za izmenu Dejtona, za razliku od vremena od pre 25 godina kada su se stekli svi uslovi da do jednog takvog sporazuma dođe.

"Tada su sve strane bile iscrpljene ratom i mir je bio nužan. Danas nema takvog tipa preduslova za bilo kakvu promenu", kaže Đenaro za "Ekspres".

Povezane vesti - RAZMENA TERITORIJA JE PRIHVATLJIVA ZA CEO BALKAN

Cenu normalizacije stanja u Bosni i Hercegovini, prema njegovom mišljenju, morala bi da plati Evropska unija, jer jedini put ka tome je, kako kaže, put uvlačenja Bosne i Hercegovine u pristupne pregovore „budući da politička klasa u Bosni, a tu mislim i na bošnjačku, i na hrvatsku, i na srpsku, nema kapacitete za pregovaranje".

"U tom slučaju bilo bi nužno naći drugog aktera koji je sposoban da pregovara. A za pristupne pregovore su u Bosni, za razliku od političke klase, spremni i građansko društvo i akademska zajednica u sva tri naroda i oba entiteta. Mislim da bi jedini način za uspostavljanje stabilne i samoodržive Bosne i Hercegovine bilo njeno uvlačenje u pretpristupne reforme koje bi je učinile funkcionalnom državom i čvrsta perspektiva članstva koja bi omogućila smenu triju političkih klasa na čelu države", ocenjuje Đenaro.

"Mali" problem za realizaciju ovakvog plana, svestan je toga i Đenaro, predstavlja činjenica da trenutno ni u samoj Evropskoj uniji nema kapaciteta za tako nešto.

"Poslednji put ste imali pokušaj nečeg takvog sa onom zajedničkom nemačko-britanskom inicijativom za individualni pristup Bosni, u kojem bi se pregovori krojili ne po ovom Makronovom krojnom šablonu, niti po starom šablonu, već po šablonu specijalno prilagođenom Bosni i Hercegovini. To je inicijativa koju je godinu ili dve pre toga inicirala Vesna Pusić, pa su je Nemci i Britanci preuzeli i prihvatili. Nemačka ambicija u BiH je, u međuvremenu, nestala, a Britanija više ne funkcioniše kao zemlja članica Unije, pa je ta priča, koja nije bila loša i čini mi se najbolja od svega što je poslednjih decenija bilo na stolu, završena", kaže Đenaro.

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa...