Vesti
23.09.2025. 21:50
Vesti
29.09.2025. 16:10
Marko R. Petrović
INTERVJU Nikola Perišić
Zašto neki građani Srbije ne veruju EU, koje su prednosti članstva... objašnjava politikolog
Poverenje građana Srbije u Evropsku uniju najmanje je u odnosu na period od prethodnih desetak godina.
Svega 33 odsto je onih koji veruju u EU i svetlu srpsku budućnost kao njene članice. To je pokazalo nedavno istraživanje Eurobarometra. Pitanje je, naravno, šta je glavni uzrok tolikog evroskepticizma među građanima Srbije, a na to u razgovoru za "Ekspres“ pokušava da odgovori politikolog Nikola Perišić.
"Najvažniji razlog koji dovodi do rasta evroskepticizma jesu izneverena očekivanja građana. U nekoliko talasa imali smo situaciju da je Evropska unija davala određene datume do kojih bi Srbija mogla da postane članica EU, i to se nikada nije ostvarilo. Takođe, stalno su ispostavljali nove uslove koje Srbija treba da ispuni kako bi mogla da postane punopravna članica. Građani su definitivno umorni od tog puta i zbog toga imamo jednu vrstu pada podrške Evropskoj uniji. To nije trend koji pokazuje da raste negativan stav prema EU. On je otprilike negde već godinama unazad na istom nivou. Ali podrška i pozitivan odnos prema Evropskoj uniji se smanjuju.
Takođe, u aktuelnoj geopolitičkoj situaciji građani percepiraju EU kao jednog od aktera koji vrši pritisak na suverenitet Srbije i na njenu nezavisnu politiku, tako da i to i te kako utiče. Isto utiče i sve što se dešava na prostoru Kosova i Metohije gde EU nije, prema stavovima građana, u potpunosti naklonjena Beogradu i gde je takođe građani percepiraju kao značajan element koji je uticao na to da se smanje prava Srba na tom području. Kada imate skup svih tih elemenata, neminovno je da dođe do pada podrške Evropskoj uniji“, kaže politikolog Nikola Perišić za " Ekspres“.
Istovremeno, međutim, iz Brisela i jednog broja članica EU stalno govore da Srbiji jeste mesto u EU, da oni žele proširenje, ali izostaje konkretan korak ka tome.
"Evropska unija će definitivno u periodu aktuelne administracije raditi na politici proširenja. Pitanje je koliko će moći da se fokusira na tu oblast, s obzirom na to da postoje različiti spoljnopolitički izazovi koje EU treba da rešava i gde treba da se pozicionira kao značajan akter. Sa druge strane, imamo i jednu vrstu unutrašnje krize koja postoji u najvećim državama EU kao što su Francuska i Nemačka i to neminovno utiče na unutrašnje funkcionisanje Unije. Zbog toga politika proširenja nije u ovom trenutku u potpunosti u fokusu same EU, ali treba očekivati do kraja mandata ove administracije, i to smo mogli da čujemo od određenih komesara koji se bave tim oblastima, da će do 2029. godine svakako određene države Zapadnog Balkana postati članice EU.
U ovom trenutku se čini da je Crna Gora u najboljem položaju jer ima najveći broj otvorenih i zatvorenih poglavlja, sada klastera. Samim tim treba nju očekivati sigurno do 2029. godine u EU. Da li će biti još neka država Zapadnog Balkana ostaje da se vidi. Ali definitivno je da situacija u Ukrajini može da pospeši mogućnost ulaska država Zapadnog Balkana u EU. Sve češće se govori i o mogućnosti da se određene države integrišu, ali bez punopravnog članstva, odnosno da se samo članstvo stiče tokom godina kako se ispune određeni elementi koje EU propisuje u tom trenutku.“
O tome je Makron govorio pre nekoliko meseci.
"Tako je. I to bi sada bila integracija Ukrajine i država Zapadnog Balkana jer faktički svi drugi regioni su već deo Evropske unije. Ono što bi bio benefit za EU u tom smislu jeste da bi mogla da proširi sferu uticaja i da na taj način krene u proces reforme koji je neminovan u bliskoj budućnosti. Evropska unija imala bi i tu vrstu benefita i mogla bi da smanji uticaj nekih drugih aktera, pre svega Rusije koja je i te kako prisutna na ovom prostoru. Ona pokušava da iskoristi nezadovoljstvo koje postoji prema Evropskoj uniji i drugim zapadnim državama i da pridobije određene države iz regiona, pre svega Srbiju, kao definitivno jednu od najznačajnijih država koja ima i uticaj na druge države u susedstvu na prostoru Balkana.“
Vratićemo se na to. Rekli ste da bi proces proširenja mogao da pomogne i u unutrašnjoj reformi EU. Da li je moguće da i jedno i drugo izvedu paralelno?
"Evropska unija je zakasnila sa reformom. U trenutku kada su bili i te kako dominantni trebalo je da imaju vizionarsku politiku da će doći do određenih geopolitičkih promena jer to jeste proces u kojem se stanja često menjaju. Dakle, izostala je ta vizionarska politika koja bi omogućila EU da bezbolnije prođe kroz reforme početkom 21. veka, kada su različite aktivnosti njima išle u korist. Sada, kada dolazi do definitivne polarizacije geopolitičkih odnosa, do dolaska Donalda Trampa na vlast u Sjedinjenim Američkim Državama, koji ima izrazitu želju da potčini EU svojoj politici i svojim idejama, mnogo je teže Evropskoj uniji da sve to proizvede i razvije, pogotovu što se sve više javljaju suverenističke opcije unutar Evropske unije. Samo u evropskom parlamentu sada imate tri političke grupacije koje podržavaju suverenizam i konzervativnu politiku. Samim tim je mnogo teže sprovesti te reforme u smeru, koji je negde cilj Evropske unije, da se zadrži ovaj nivo saradnje između država, čak možda da ide još nauštrb suverenizma nacionalnih država.
Sada imate kontratežnju političkih opcija koje sve više govore o tome da EU treba da se vrati svojim korenima, da bude pre svega ekonomski savez, a manje politički, bezbednosni kakav je u ovom. Donald Tramp, lukav političar, dodatno huška te političke opcije da budu što glasnije. Vidimo da su, recimo, Orban pa i Fico u određenoj meri mnogo glasniji otkako je Donald Tramp na vlasti i nekako su uvereniji u svoje ideje koje žele da primene. Sve to pokazuje u kakvoj situaciji se nalazi EU, da bi morali da rade paralelno i na politici proširenja i na međunarodnom ugledu, i da bi im to možda otvorilo mogućnost reforme unutra. Sa druge strane, veoma je teško raditi na tim međunarodnim faktorima u trenutku kada postoji razjedinjenje unutar EU i gde ne postoji potpuno homogen stav o različitim pitanjima koja danas dele države i generalno polarizuju međunarodne odnose. Ne treba očekivati od EU da će moći brzo i efikasno da provede sve što bi trebalo, ali svakakva zakasnela reakcija će imati posledice po funkcionisanje same EU, ali i po pitanju pozicioniranja u međunarodnim odnosima.“
Pošto govorimo o jačanju suverenističkih pokreta, da li bi možda bilo moguće da još neka zemlja napusti Evropsku uniju.
"Slušali smo dosta o tim idejama, pre svega na primer od Marin le Pen u Francuskoj. Takođe smo imali neke glasove i u Holandiji. Međutim, čini se da su te političke opcije shvatile da postoji određena vrsta dobiti za te države unutar same EU i da su se više okrenule politici suverenizma gde, u stvari, žele da smanje politički uticaj koji ima EU, odnosno da omoguće nacionalnim državama da vode samostalniju politiku kada su u pitanju različite teme ‒ međunarodni odnosi, pitanje bezbednosti, odbrane itd. I čini se da možda najviše u prilog tim opcijama ide tema oko mogućnosti slanja vojnih operativaca u Ukrajinu, što je svakako politika koju u ovom trenutku mali broj građana želi da podrži unutar nacionalnih država. I onda su te političke opcije pronašle upravo tu temu kao jednu vrstu niše kako komunicirati sa građanima i kako im objasniti da je u stvari prevelik nivo suverenizma kojeg su se odrekli i da je to potrebno vratiti u određenoj meri.“
Nikome se ne ratuje...
"Pa, niko ne želi da ide u sukob i da šalje svoju vojsku u rat, pogotovu što imamo napetu situaciju gde je pitanje kada nešto ponovo može da eskalira i kada će možda zaista ta vojska biti potrebna toj državi, a ne ovamo da ratuje u korist neke druge države od koje nemaju neku ni određenu korist u ovom trenutku.“
Ali ako neko drugi ratuje za njih, to je u redu?
"Pa, to je, naravno, uvek prihvatljiva opcija. Da zaključim odgovor na pitanje, meni se čini da ne može u ovom trenutku da dođe do novih napuštanja Evropske unije. I da je pitanje, čak i ako bi se tako neka ideja javila, da li bi ona i dobila podršku na referendumu kao što je bilo u Velikoj Britaniji 2016. godine. Čak negde vidimo i da Velika Britanija razmatra mogućnost povratka u EU, da smatraju da su izgubili uticaj na Francusku i Nemačku svojim izlaskom i da bi generalno popravili poziciju ukoliko bi se vratili u EU. Meni se čini da bi možda pre Velika Britanija mogla da se vrati nego što bi neka od trenutnih država članica mogla da napusti EU.“
U paketu sa zemljama Zapadnog Balkana, recimo...
"Da, to bi bilo zanimljivo. Na primer Srbija i Velika Britanija da uđu zajedno u Evropsku uniju, u istom trenutku.“
Vesti
08.01.2025. 15:11
Zapadni Balkan u čekaonici za članstvo u EU, a ko je najbliži ulasku
Govorili ste o 2029. godini kao o datumu do kada bi EU trebalo opet da se proširi. Koliko treba da se vezujemo za te datume uopšte kao moguće datume ulaska u EU? Konkretno o Srbiji govorimo.
"Kada govorimo o Evropskoj uniji, treba da znamo da je to veliki birokratski aparat. Sama birokratija funkcioniše upravo kroz određene rokove i datume. I zbog toga jesu važni datumi kada govorimo o EU. Možda su značajniji oni kada se donosi budžet, s obzirom na to da se budžet u EU donosi za sedam godina, odnosno na sedam godina su predviđena finansijska izdvajanja. I, na primer, u prethodnom periodu kada nije bilo proširenja, upravo kroz politiku finansiranja smo mogli videti da Evropska unija ne razmišlja o tome da se proširi. Sada je taj budžet drugačije raspoređen i to je već jedna naznaka koja može da nam govori da će zaista doći do proširenja. Definitivno je i to da je poslednja država koja je ušla u EU Hrvatska, 2013. godine, znači pre 12 godina. Do kraja samog mandata ove administracije to bi bilo 16 godina da nije došlo do proširenja. U tom smislu je jasno da Evropska unija mora da radi na tome da proširi svoje kapacitete. Videćemo u kojoj meri će se odlučiti, videćemo da li će to biti neko masovnije proširenje ili će biti opet jedna do dve, najviše tri države. Kada pogledamo one države koje su postale kandidati, jedinu ozbiljnu šansu da uđu do 2029. godine imaju Srbija, Crna Gora i Albanija.“
Albanija je nedavno otvorila još jedan klaster.
"Tako je. Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija su tek na početku svog puta, Ukrajina je tek dobila status kandidata otkad je počeo sukob, Moldavija takođe. Tim državama, ukoliko ne bude nekog ubrzanog procesa, trebaće najmanje desetak godina da bi stekle uslov, a verovatno i duže, imajući u vidu primere sa prostora Balkana koliko taj proces traje. Sve to jeste pokazatelj da bi sam proces pristupanja možda trebalo da se menja, ukoliko toliko dugo traje. Pogotovo što su u prošlosti postojali dvostruki aršini. Imamo primer Rumunije i Bugarske koje definitivno nisu ispunile sve ono što jeste standard kada su ušle u Evropsku uniju. A sada imamo države poput Srbije, Crne Gore, Albanije koje su dugo u procesu, koje su možda spremnije u ovom trenutku nego što su bile Rumunija i Bugarska kada su ušle, ali i dalje nema konkretnog datuma. Zbog toga ti vremenski okviri jesu važni. Aktuelnoj administraciji koja definitivno više neće imati mandat posle 2029. godine je neophodno da učini taj korak da su integrisali neke nove države. To je još jedna odrednica zbog čega će se raditi na samoj politici proširenja, i zbog čega zaista treba očekivati najmanje jednu novu državu unutar EU do 2029. godine.“
Kada govorite o dvostrukim aršinima, imamo još jedan primer ‒ Ukrajinu i Moldaviju. One status kandidata verovatno ne bi ni dobile u ovom trenutku da nije bilo rata u Ukrajini.
"Sigurno. One su dobile upravo taj status kako bi se odgovorilo Rusiji na sve ono što se dešava i kako bi se smanjio ruski uticaj, pogotovo u Moldaviji. Znamo koliko je Moldavija podeljena država i meni se čak čini da bi Rusija mogla da ide ka smeru da integriše određeni deo Moldavije u svoj sastav.“
Pridnjestrovlje?
"Tako je. Videćemo kako će se završiti sukob u Ukrajini, da li će dobiti neke oblasti u Ukrajini. Ako dobije neke oblasti u Ukrajini, dakle Pridnjestrovlje svakako jeste sledeći strateški cilj Rusije u ovom trenutku. Zbog svega toga, kako bi se smanjio uticaj Rusije, EU je htela da reaguje proaktivno, da spreči taj scenario i da zbog toga da status kandidata Ukrajini i Moldaviji. Međutim, oni su ipak tek na početku procesa i ukoliko ne bude nekih dvostrukih aršina, kao prilikom davanja statusa kandidata ili kao na primeru Rumunije i Bugarske, ne treba očekivati da te države mogu da uđu, recimo, pre Srbije, Crne Gore ili Albanije u EU.“
Vesti
24.09.2025. 22:20
Đurić: "Punopravno članstvo u EU strateška obaveza Srbije"
Prethodno Srbija treba da završi "domaći zadatak“, kada je reč o reformama. Četiri godine nije otvoren nijedan klaster.
"Tako je. Očekivali smo da će taj čuveni Klaster 3 biti otvoren do nove godine jer je Mađarska u tom trenutku predsedavala EU. Čak je bilo i obećanja određenih evroposlanika da će to biti i učinjeno. Nažalost, do toga nije došlo. Najveći problem za Srbiju jeste to tzv. Poglavlje 35, koje je za svaku državu drugačije formulisano. U slučaju Srbije odnosi se na Kosovo i Metohiju. Videli smo šta su nam doneli Ohridski sporazum i pre toga briselski sporazumi koji su potpisani i koji insistiraju na formulaciji da Srbija i tzv. Kosovo stvaraju dobrosusedsku politiku...“
Na normalizaciji odnosa.
"Na normalizaciji odnosa. To nam sve pokazuje u kom smeru bi trebao da ide odnos između Beograda i Prištine. Čini mi se da u ovom trenutku u Srbiji to i dalje nije prihvatljivo upravo zbog nekih stvari koje nisu ispunjene iz prošlosti, pre svega formiranje Zajednice srpskih opština, ali svakako i različitih pritisaka koje srpsko stanovništvo trpi na Kosovu i Metohiji. U tom smislu je teško očekivati da dođe do te normalizacije odnosa između Beograda i Prištine. I upravo to može da bude trajniji kamen spoticanja, pre svega Srbiji, ali onda i Kosovu u nekom hipotetički budućem periodu da razvija svoje evrointegracije.“
Zato što ni Kosovo ne može da računa na članstvo u EU iz istog razloga.
"Naravno, i zbog toga se nadam će se možda pronaći neka ideja kao što je bilo na Kipru, gde je došlo do neke vrste podele teritorije. Ta teritorija je i integrisana u samu EU i na taj način su se i tenzije smanjile.“
Dakle da Srbija i Kosovo uđu u EU u paketu, pa posle neka gledaju šta će da rade.
"To bi čak možda i bilo neko rešenje koje bi u datom trenutku bilo najprihvatljivije i jednima i drugima. Ne zaboravite da se ulaskom u EU brišu granice, tako da pitanje stvaranja granica između Srbije i Kosova onda ne bi bilo tema. To bi moglo da bude prihvatljivo i jednoj i drugoj strani u ovom trenutku.“
Vesti
20.06.2025. 17:38
Koliko građana Srbije je za ulazak u Evropsku uniju, a koliko protiv
Ministar Nemanja Starović je pre neki dan rekao da je pristupanje Evropskoj uniji jedini ispravan put koji nas vodi boljem životu. Koliko se zaista trudimo da ispoštujemo taj put ka boljem životu?
"Nije samo do nas, ima i do Evropske unije. Ali treba uvek prvo pogledati svoje dvorište i videti šta je ovde urađeno, koje reforme su sprovedene, u kojoj meri, da li to jeste ono što jeste standard EU. Mi se trudimo u nekim oblastima zaista da dođemo do tih institucionalnih okvira koji vladaju u EU. Setićemo se pre nekoliko godina i one reforme koja je sprovedena u pravosuđu upravo zbog same Evropske unije.“
Kada je održan i referendum.
"Tako je. Ali bez obzira na sve to, strateški cilj Srbije i jeste ulazak u EU. I to je nešto što se ponavlja i što jeste postulat svih vlada od 2000. godine naovamo. Svako je uradio u meri u kojoj je mogao da doprinese i uradi. Čini se da je uvek moglo bolje i više. I sada postoje neke stvari koje bi mogle da budu bolje. Ali imate toliko oblasti koje pokriva EU i koje ona gleda kroz poglavlja, odnosno klastere, da je potreban proces od nekoliko godina, zaista sistemskog rada da bi se došlo do rezultata koje EU želi. Loše je što mi u ovom trenutku tapkamo u mestu, što nema nekog osetnijeg napretka i to se onda oseća i na toj podršci Evropskoj uniji koja je kod građana prisutna. Ali građani treba da budu svesni ko je kakvog ideološkog uverenja ko percepira i na koji način Evropsku uniju. EU ipak daje različite mogućnosti sa sobom. Od nekih banalnih benefita poput granica, gde kada putujete nema potrebe da stojite na graničnom prelazu i čekate pasošku kontrolu da biste prošli, do određenih ekonomskih elemenata gde vi kao članica EU imate pristup fondovima koji uopšte nisu mali i koji pokrivaju sve društvene oblasti. Samim tim ne može da ne dođe do napretka u tim oblastima kada imate različite projekte koji mogu da se isfinansiraju na način koji je potreban da se nešto kvalitetno uradi i razvije, do nekih vidova saradnje u oblastima nauke, tehnologije...“
A tu je i pristup celokupnom tržištu EU.
"Tako je. Na kraju krajeva, možete da kupujete i nekretnine bez problema u bilo kojoj državi EU. Možete da studirate i da radite i to svakako jesu značajne stvari. I zbog toga EU više nije stvar opredeljenja, to je stvar kvalitetnijeg života koji ona donosi sa sobom. I zbog toga građani treba da budu svesni svih tih stvari. Čini mi se da se u javnosti na nedovoljan način predstavljaju svi benefiti koje donosi EU. Naravno da donosi i neka ograničenja sa sobom, kao što je smanjenje suvereniteta, verovatno u nekom trenutku i prelazak na evro, što znači gubljenje svoje valute itd. Ali treba sagledati šta su nam benefiti, koliko je to pre svega dobro za ljude koji su u mlađem dobu, koji ili studiraju ili rade, jer oni zaista mogu da se usavršavaju i razvijaju svoj potencijal. A to ne može da se ne oseti u našoj zemlji, ako se znanja koja su stečena u nekim drugim državama EU primene ovde.“
Kažete da se ne potenciraju ti benefiti. Da li možda previše potenciramo te neke negativne stvari kada je u pitanju EU ‒ dvostruke aršine, uslovljavanja, pritiske?
"Naš narod je pravdoljubiv i uviđa dvostruke aršine, uviđa nepoštovanje međunarodnog prava, uviđa nepoštovanje okvira u kojima rade međunarodne institucije i organizacije. Međutim, ne treba gledati stvari crno-belo i ne treba isključivo gledati te stvari koje neminovno postoje u EU, postoje na mnogo nižim nivoima, nemoguće je da ne postoje na takvom nivou.“
Postoje i u samoj Srbiji.
"To sam hteo da kažem. Postoje nažalost ne samo u ovoj zemlji, nego u svim državama na svetu. Sistem vrlo često na taj način funkcioniše ‒ i na to treba ukazivati, treba menjati, treba kritikovati, to je neminovno. Ali treba sagledati koji su i pozitivni aspekti i svega toga. Ja sam ih nabrojao malopre i čini mi se ako bi se zaista radilo sa istinskom željom da se neke stvari promene, onda bismo mogli da promenimo to što nam smeta u našoj zemlji. A to bi se onda sigurno odrazilo i na okolne države i na sistem EU koji nije u potpunosti uvek pravedan i koji negde favorizuje velike. I zbog toga treba raditi na tome, treba dati građanima jednu paralelu, šta su dobre stvari, a šta su loše stvari. Nadam se da će, ako bismo došli u poziciju da jednog dana razgovaramo ozbiljno o ulasku u EU, da će to naravno da se razvije na referendumu, kao što su i sve države članice na referendumu odlučile da li će ući u EU i da prilikom tog referenduma imamo zdravu kampanju koja neće fokusirati ni pozitivne ni negativne stvari, nego će na jedan realan način da predoči građanima šta mi dobijamo kroz to članstvo, šta su prepreke i elementi koji mogu da budu sporni i koji nam se možda neće uvek dopasti. Ali da u zdravoj referendumskoj atmosferi svi budu upoznati sa funkcionisanjem EU. To je takođe problem. Građani ne razumeju u potpunosti institucije EU, mešaju imena. Recimo, imate Savet Evrope koji uopšte nije institucija EU, ali i Evropski savet. Građani smatraju da je to sve slično. Ne znaju koje su nadležnosti Evropskog parlamenta. Na primer, Evropski parlament izađe sa nekim deklaracijama i rezolucijama o Srbiji i deo građana smatra da je to veoma značajno, u stvari je samo deklarativno. Više na papiru imaju ovlašćenja nego što imaju suštinski. Tako da bi pre svega sistem funkcionisanja EU trebalo da se približi građanima.“
Vesti
10.02.2025. 21:05
Tramp drma Ameriku, Evropa u lošoj formi: Kako će se to odraziti na nas?
Imali smo 25 godina za to. Da li smo iskoristili to vreme na pravi način?
"Čini mi se da nismo. Ljudi jesu generalno zainteresovani za politiku, ali to ostaje na nekom bazičnom nivou.“
Kafanskom.
"Nisam hteo da upotrebim taj izraz, da, na kafanskom, gde u stvari građani nisu u potpunosti upoznati sa stvarima, već više na osnovu nekih svojih stavova, ideja, zauzimaju pozicije i konstruišu neke stvari koje možda i nisu potpuno tačne, pa izvlače pogrešne zaključke. To i te kako može biti opasno, pogotovo ako ti pojedinci dobiju javni prostor i mogućnost da u javnom diskursu deluju i pričaju o tim temama. To jeste opasnost sa kojom se moramo suočiti i koja je nažalost i te kako bila prisutna u prethodnih 25 godina, pa i duže. Zbog toga je potrebno da se na jedan stručan način, ali opet jezikom koji je prijemčiv prosečnom građaninu, u stvari približi pre svega funkcionisanje Evropske unije, a onda i ovi pozitivni aspekti, a i negativni aspekti i da se u takvoj atmosferi odlučuje bez pritisaka, bez želje da se neko usmeri na jednu ili drugu stranu.“
Za kraj da se vratimo na geopolitički segment. Govorili ste kako evroskepticizam koristi Rusija za jačanje svog uticaja, ali isto rade i SAD. Koliko smo između čekića i nakovnja američkog i ruskog?
"Srbija nije država koja se može percipirati kao velika sila. Može se percipirati kao regionalna sila i zbog toga je to i te kako važno različitim velikim silama. Jer, kroz Srbiju se ostvaruje uticaj i na Crnu Goru, gde su određene političke stranke koje su bliske zvaničnom Beogradu deo vladajuće većine. Postoji i u Severnoj Makedoniji veliki broj stranaka koje i te kako podržavaju Srbi koji utiču na njihovu politiku. Da ne govorimo o Bosni i Hercegovini gde je Republika Srpska značajan faktor. Zbog toga je velikim silama važno da u određenoj meri kontrolišu Srbiju. Videćemo kako se bude razvijao odnos između SAD i Rusije, pošto je po mom mišljenju došlo do preraspodele karata između Trampa i Putina, koji su podelili različite regione. Videćemo čija smo mi interesna sfera u ovom trenutku.“
Ko nas je izvukao?
"Imajući iskustvo da su odlagane sankcije NIS-u već nekoliko puta, to već pokazuje drugačiju retoriku SAD prema Srbiji. Ali osim SAD i Rusije, postoje još neki globalni faktori koji žele da izvrše svoj uticaj. Tu su EU i Kina. Ne treba zanemariti njihovo učešće bez obzira na to što je Kina dalje geografski.“
Ali je investiciono vrlo prisutna.
"Tako je. U tom četvorouglu treba očekivati pokušaj uticaja na Srbiju. Svako će ponuditi ono što u datom trenutku ima kako bi pridobio Srbiju. A Srbija bi trebalo da iskoristi pametno sve to i da pokuša svoje nacionalne interese da promoviše i da traži garanciju za njihovo sprovođenje. Opet se vraćamo na pitanje Kosova i Metohije, dakle da se makar zaštiti srpsko stanovništvo, da se omogući da se formira Zajednica srpskih opština i da te opštine u kojima su Srbi većina zaista funkcionišu možda van nekog takozvanog kosovskog, odnosno albanskog sistema koji tamo želi da se primeni u ovom trenutku. I da zaista promoviše ulazak u EU jer to i jesu dva strateška cilja koja Srbija ima u ovom trenutku i na kojima počivaju međunarodni odnosi i diplomatija koju Srbija provodi poslednjih decenija. Od različitih faktora zavisi šta će se dalje razvijati. Samo jedan izborni proces u SAD može potpuno da promeni sve ovo o čemu pričamo. Ali znajući da su sledeći izbori u SAD 2028. godine, postoji period od nekoliko godina gde bi Srbija mogla da ovo sve iskoristi o čemu sam pričao i da spremno dočeka neku novu i vašingtonsku i briselsku administraciju sa većim ucenjivačkim potencijalom da zaista provede ono što je u interesu i da na taj način zaštiti pre svega svoje stanovništvo. Jer upravo kroz očuvanje nacionalnih interesa mi se čini da bi i sami građani u Srbiji profitirali. I da bi mogli da se razviju i profesionalno, ali i ekonomski, što je preko potrebno u ovim turbulentnim vremenima. A treba očekivati da će ta vremena, nažalost, trajati dosta duže nego što smo možda prvobitno očekivali.“
Vesti
23.05.2025. 16:10
Članstvo Srbije u EU: Da li su nam vrata poluotvorena ili poluzatvorena?
Vesti
13.06.2025. 15:31
"Pad popularnosti EU u Srbiji nema veze s Rusijom, nego sa Unijom"
Vesti
13.12.2023. 19:50
Članstvo u EU: Zbog čega strahuje Zapadni Balkan
Komentari
