Ništa nije isto, samo njega ima

„Niko u Crnoj Gori, a ni u međunarodnoj zajednici, čiji smo realan deo, neće više tolerisati korupciju i kriminal ili nesposobnost. Nakon svih obavljenih razgovora, u jedno sam siguran: povratka na staro nema! Oni koji se nadaju drugačijem ishodu grdno će se razočarati.“

Napisao je ovo u autorskom tekstu početkom oktobra prošle godine tada još samo mandatar za sastav nove crnogorske vlade Zdravko Krivokapić. Istina, da su se stvari vratile na isto – nisu. A da ima razočaranih, i to je tačno.

Ali nisu razočarani oni koji su se nadali da će Demokratska partija socijalista ipak nekako ostati na vlasti, već upravo oni koji su očekivali da će demontaža sistema koji je Milo Đukanović gradio više od trideset godina biti brža i efikasnija.

Razočaranje je utoliko veće ako se tome dodaju razmirice i svađe unutar pobedničke koalicije koje su za javnost postale vidljive onog trenutka kada je dotadašnja opozicija shvatila da u parlamentu ima većinu neophodnu za formiranje vlade.

Uskoro se navršava i godišnjica te izborne pobede, a atmosferu među građanima Crne Gore godinu dana kasnije podgorički novinar i nekadašnji zamenik glavnog urednika lista „Dan“ Nikola Marković sublimira u dve reči: „Izneverena očekivanja.“

I ne samo to da stranke vladajuće većine ne mogu da se dogovore kojim će putem i kako dalje ići, već, kako kaže, „dolazimo u paradoksalnu situaciju da vlast ruši sopstvenu vladu“.

„Ključna odlika Crne Gore u prethodnih godinu dana je nestabilnost. A bez stabilnosti nema napretka društva i države. Odgovornost za stanje u kojem se Crna Gora danas nalazi isključivo je na strankama vladajuće većine. Grešaka ima na obe strane, i na strani Demokratskog fronta i na strani vlade. Nije to krivica samo jednih. Prirodno je da ima nesuglasica i problema, ali ovako smo se našli u situaciji koja odgovara samo Milu Đukanoviću. On strpljivo sedi sa strane, čeka i pušta ih da se svađaju“, kaže Nikola Marković za „Ekspres“.

 

Ekspertski kabinet premijera Zdravka Krivokapića od samog starta suočio se sa mnogobrojnim kritikama i to čak više iz parlamentarne većine nego iz opozicije. U napadima je prednjačio vladajući Demokratski front koji je od starta poručivao da će nakon 200 dana preispitati rezultate vlade.

Monetarni udar iz Berlina ili ko je finansijski pomogao otcepljenje Crne Gore

Prvo su stigle marke

Prvo su stigle marke

Vesti 20.08.2021. 06:05

Monetarni udar iz Berlina ili ko je finansijski pomogao otcepljenje Crne Gore

Koliko milionera ima Crna Gora

Podaci Centralne banke

Podaci Centralne banke

Biznis 02.08.2021. 15:05

Koliko milionera ima Crna Gora

Događaji iz juna, kada je drugi deo vlasti koji čine demokrate i URA, zajedno sa opozicijom u kojoj je i DPS, usvojio Rezoluciju o genocidu o Srebrenici u parlamentu, a URA glasala i za smenu ministra pravde Vladimira Leposavića zbog „relativizovanja genocida“ – doveli su do totalnog raskola u vladajućoj većini.

Mnogi su još pre godinu dana procenjivali da Đukanović možda jeste izgubio izbore, ali da još nije izgubio vlast. Formiranjem nove vlade u kojoj prvi put posle više od tri decenije nije bilo predstavnika Demokratske partije socijalista, Đukanović jeste izgubio poluge vlasti. Razmirice među pobednicima, međutim, dovele su do toga da su te poluge dobrim delom zakočene, tako da ni oni nemaju neke vajde od kontrole nad njima.

Zbog sukoba unutar vlasti već skoro dva meseca blokiran je parlament jer Demokratski front bojkotuje plenum. Vlada sad ne može da progura nijedan zakon u Skupštini.

„Đukanoviću je u interesu da taj sukob među strankama vladajuće koalicije što duže traje. Ne verujem da on pomaže bilo jednima, bilo drugima. Mislim da ih samo pušta da se svađaju. Ja verujem da će on neku svoju sledeću priliku čekati na predsedničkim izborima koji bi trebalo da budu održani 2023. godine“, uveren je Nikola Marković.

 

Pitanje je i šta sadašnje vlasti misle apropo predstojećih predsedničkih izbora. Marković, kako kaže, nije siguran da oni uopšte razmišljaju o tome ko bi mogao da bude njihov kandidat. Ako uopšte budu imali zajedničkog kandidata, odnosno ako koalicija opstane do tada.

„A trebalo bi da razmišljaju. Vreme leti“, upozorava Marković.

Osim toga, predstoje i lokalni izbori u više mesta, pored ostalog i u Podgorici. Marković strahuje da bi nastavak sukoba unutar vladajuće većine mogao da otera mnoge ljude u izbornu apstinenciju. A to bi, opet, najviše pogodovalo upravo DPS-u.

Uostalom, Đukanovićeva stranka je i na lokalnim izborima u Nikšiću, koji su nedavno održani, pojedinačno osvojila najviše glasova, mada joj to nije bilo dovoljno da formira vlast.

„Sve je to poledica nesloge. Kako onda oni misle da privuku glasače DPS-a? Ima onih ljudi koji su zaposleni u državnoj administraciji i koji, po pravilu, glasaju za stranke na vlasti. Ali kako će oni njih da privuku?“, pita se sagovornik „Ekspresa“.

 

Sam Krivokapić, međutim, izgleda da ne strahuje od toga da bi DPS mogao da se vrati na vlast. U intervjuu za list „Nova“ on je ocenio da je „DPS partija prošlosti“ i dodao da zna „da oni pripremaju teren i da čak u institucijama sistema imaju ljude koji su zaduženi da prate aktivnosti pojedinih ministarstava i čitave vlade.“

„Ali to ništa ne znači jer je ova vlada potpuno transparentna. Mi nemamo problem sa tim da li neke informacije cure, kao što smo imali u početnoj fazi zbog velikih odluka koje smo donosili. Mislim da DPS teško može da se oporavi od izbornih poraza koje su doživeli. Narod Crne Gore je prepoznao šta je briga o građanima i to je najvažnije“, rekao je Krivokapić.

 

Prema mnogim ocenama, međutim, trenutno je jedna od realnijih opcija formiranje tehničke vlade koja bi pripremila vanredne parlamentarne izbore u Crnoj Gori. Ona je, procenjuje se, mnogo verovatnija od postizanja nekakvog kompromisa i konsolidovanja odnosa unutar vladajuće većine koji bi doveo do stabilne izvršne vlasti.

Ko je Belivuka i ostale ugostio u Crnoj Gori?

Aleksa Bečić

Aleksa Bečić

Hronika 19.08.2021. 07:46

Ko je Belivuka i ostale ugostio u Crnoj Gori?

Još ne sviće 6. oktobar

Vesti 27.10.2020. 21:13

Još ne sviće 6. oktobar

Na to ukazuje činjenica da su predstavnici vladajuće većine već tri puta organizovali sastanke među sobom, a jednom i sa predstavnicima opozicije, ali se rešenje parlamentarne i krize izvršne vlasti ne nazire.

Tako na primer politički analitičar Zlatko Vujović ocenjuje da nije moguć dogovor unutar vladajuće parlamentarne većine, koji bi rezultirao formiranjem stabilne vlade, koji pri tome ne bi doveo do uskraćivanja podrške zapadnih partnera.

„Moj utisak je da je u međuvremenu nestalo razumevanje zapadnih partnera i za aktuelni, hibridni, model gde DF jeste deo vlasti po dubini, a nema ministre u samoj vladi. Nefunkcionalnost vlade, neispunjavanje obećanja od onih koji su bili doživljeni kao prozapadni elementi vlasti, blokada parlamenta potrošili su strpljenje zapadnih partnera. Retki su glasovi u ovom delu međunarodne zajednice koji još imaju razumevanja za opstanak vlade i vladajuće većine“, rekao je Vujović za podgoričku „Pobjedu“.

 

Lider Ujedinjene Crne Gore Goran Danilović pozvao je predstavnike vlasti na novi sastanak 30. avgusta, ali poslanik DF-a Milan Knežević smatra da pre tog sastanka taj savez mora da razgovara sa demokratama o pitanjima koja opterećuju njihove odnose.

Upitan da li tu najavu iz DF-a vidi kao moguće smirivanje tenzija, Vujović kaže da bi jačanje saradnje demokrata i Fronta partiju Alekse Bečića konfrontiralo sa zapadnim partnerima, za razliku od Ure koja je, kako smatra, krenula tim putem.

„Demokrate za sada nisu spremne da rizikuju takav razvoj odnosa. Više je verovati da će pregovori oko vlasti završiti neuspešno. Za razliku od scenarija konsolidacije vladajuće koalicije, koji ima najmanje šansi za ostvarenje, veće šanse ima formiranje neke nove manjinske, tehničke vlade, do održavanja vanrednih parlamentarnih izbora, odnosno scenarij vanrednih parlamentarnih izbora u kratkom roku“, precizirao je Vujović.

 

Dok iz Demokratskog fronta najavljuju za jesen i proteste protiv vlade, iz Evropske unije su poručili da ti protesti ne bi doprineli jačanju institucija i reformama koje se očekuju. Vujović smatra da Front pokušava da primora koalicione partnere na ustupke, a da izbegne raspad vladajuće koalicije.

„Međutim, verujem da su u ovom trenutku ti pokušaji DF-a osuđeni na neuspeh. Mislim da je to jasno i njima. Stoga na te proteste treba gledati kao na uvod u predizbornu kampanju za vanredne parlamentarne izbore. DF želi da kroz proteste, ako već ne može da primora ostale partnere na ustupke, onda da dočeka izbore spreman sa podignutom infrastrukturom i homogenizovanim biračkim telom“, ocenjuje Vujović.