Vesti
28.10.2023. 10:33
Mihailo Paunović

Kosovsko pitanje

Poseta "velike petorke" ili "trka s vremenom"

1
Izvor: Beta / European Commission / Claudio Centonze

Srećom po narode sa ovih prostora, pa za nas nije prošlo dovoljno vremena od ratova vođenih devedesetih. Trideset godina je za nas malo da bismo mogli da se pogledamo u oči i priznamo šta smo jedni drugima radili...

Srećom pa nismo pružili jedni drugima ruku pomirenja i zakopali ratne sekire. Srećom, jer da smo sve to uradili, sada, kada na Zemlji vlada haos, mi Balkanci bismo bili spremni za novi krug ubijanja. Ovako smo, kolektivno, i dalje umorni od devedesetih.

Da sada izbije rat, sve države bivše Jugoslavije, zajedno, ne bi mogle da mobilišu 400.000 ljudi, koliko je Izrael mobilisao za 48 sati. Većina bi se razbežala sa prvim ispaljenim metkom. Dobro je pa je tako, sazrevamo.

Da je ljudima, većinski, dosta tuče, shvata svaki ozbiljan političar koji osluškuje šta je potrebno narodu koji predstavlja. Konkretno Srbima je potreban mir.

Upravo je miran san, godinama unazad, oduzet onima koji su ostali na Kosovu i Metohiji i koji sa očima punim nade gledaju u Beograd koji je išaran grafitima "Kad se vojska na Kosovo vrati“.

U prethodnih nekoliko meseci desile su se bar tri situacije za koje su pojedinci smatrali da su dovoljan razlog da se vojska vrati na Kosovo. Srećom pa nije, jer bi nas ponovo zasuli bombama i instant vratili u devedesete.

Prašina se, od poslednjeg incidenta na Kosovu, slegla i kako stvari stoje nije ostavila ozbiljnije posledice na pregovarački proces. Ali, daleko od toga da situacija nije napeta, čak i za naše standarde. Jer da je drugačije, velika petorka EU i SAD ne bi boravila u Beogradu i Prištini. Došli su da rehabilituju dijalog i da nas podsete da ćemo imati budućnost samo ukoliko sednemo da razgovaramo i rešavamo probleme.

Upravo to je nedavno glasno rekao Miroslav Lajčak koji je nakon posete Beogradu i Prištini poručio da za Srbiju i Kosovo "nema evropske budućnosti ako ne bude normalizacije njihovih odnosa i implementacije sporazuma“.

Nedžmedin Spahiju, kosovski analitičar, u razgovoru za "Ekspres“ kaže da dijalog između Beograda i Prištine mora da se nastavi bez obzira na to kako će se stvari odvijati na terenu.

"Dijalog je nacionalni interes i Kosova i Srbije. Pregovora je bilo i pre i tokom i posle rata. On mora da se nastavi. Mislim da smo nakon posete ’velike petorke’ bliži ili ratu ili miru, ali svakako dalje od statusa kvo. Najbolje rešenje bi bilo sporazumno sprovođenje nemačko-francuskog plana. I da se sklopi mir, a najgore bi bilo da dođe do rata“, kaže Spahiju za "Ekspres“.

Pojedini analitičari su posetu velike petorke okarakterisali kao – već viđeno, međutim, okolnosti u kojima se ona dogodila i događaji koji su zakazani za prvu polovinu naredne godine ipak nas navode na razmišljanje da, po ko zna koji put, ulazimo u finale kada je reč o kosovskom pitanju.

Tu pre svega mislimo na evropske i američke izbore. Zapadu se očigledno žuri, potrebna mu je diplomatska pobeda koju, kako stvari stoje, neće izdejstvovati ni u Ukrajini, ni na Bliskom istoku. Momenat je da iskoristimo njihovu trku sa vremenom jer ukoliko se u EU i Americi promeni garnitura na vlasti, a kosovsko pitanje ostane nerešeno, mi smo jedini na gubitku. Sa tim se slaže i sagovornik "Ekspresa“.

"Naravno da se Amerikancima i Evropljanima žuri, ali ne i onima kojima bi trebalo najviše da se žuri, odnosno Kosovu i Srbiji. Nama je najviše u interesu da se što pre okonča stvar. Da idemo napred jer bez spokoja u ovom regionu ne možemo ići napred. Svet je u haosu i lako može doći do rasplamsavanja situacije koja bi dovela do rata, koji bi bio katastrofalan za region. Ne samo za Kosovo i Srbiju, već i za okolne države. Zbog toga bi trebalo da se požuri da se stvar okonča jer u suprotnom bi moglo da bude svašta. Svako rešenje koje bi bilo mirno bilo bi bolje nego da dođe do rata“, napominje Spahiju.

Laž je da su nas godine sankcija, proterivanja i bombardovanja ojačale kao narod. Ovaj period učinio je da mir postane najskuplja srpska reč, nije to više ni Kosovo, ni Evropska unija. Ljudi su ogluveli od zveckanja oružja i konstante tenzije iz čijeg zagrljaja ne mogu da se otrgnu decenijama. Ništa drugačije nije ni među kosovskim Albancima. Sve ih je manje koji su spremni da umru za ideju nezavisne države. Toga će ubrzo, ako već nije, postati svestan i Aljbin Kurti, kada 1. januara 2024. godine na snagu stupi vizna liberalizacija i kada se broj ljudi na Kosovu prepolovi, ukoliko ne dođe do promena.

Svesna je toga i Evropa. Nije Emanuel Makron slučajno baš viznom liberalizacijom zapretio Kurtiju ukoliko ne održi datu reč, misleći na formiranje Zajednice srpskih opština. Spahiju u razgovoru za naš list kaže da je normalno što nikome sa Kosova nije bilo drago da tako nešto čuje, ističući da je zaista moguće da dođe do ukidanja vizne liberalizacije.

Međutim, iz Makronove javne pretnje možemo da zaključimo da je Zapad zaista dao rok za rešavanje kosovskog pitanja, odnosno da je računao da će se stvar rešiti do kraja ove godine.

"Ukidanje viza najavljeno je za 1. januar 2024. jer se pretpostavljalo da će u toku ove godine doći do dogovora. Dogovor bi značio stvaranje novog raspoloženja u kosovskom društvu. Podizanje entuzijazma. To bi uticalo na odluku naroda da odlazi sa Kosova, odvratilo bi ga od te ideje. Jer u ovakvoj tmurnoj situaciji, kada bi došlo do vizne liberalizacije, postoji opasnost da više od polovine stanovništva napusti Kosovo“, smatra sagovornik "Ekspresa“.

Prvi naredni koraci ka rešavanju kosovskog pitanja biće preduzeti u Briselu 26. ili 27. oktobra. Zbog novinarskih rokova, nismo u prilici da ispratimo detalje tog sastanka, ali je pretpostavka da će se koplja, kao i do sada, lomiti oko formiranja Zajednice srpskih opština.

Miroslav Lajčak je nedavno iz Prištine po ko zna koji put ponovio da Priština mora što pre da formira Zajednicu srpskih opština "ukoliko Kurti želi da Kosovo napreduje u EU“.

"Moram da ponovim da ZSO treba da se formira bez odlaganja“, istakao je specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine.

Aljbin Kurti se i ranije susretao sa identičnim zahtevima, koje su pred njega stavljale razne zapadne diplomate. Nedžmedina Spahijua pitali smo zbog čega bismo mogli da verujemo da je ova situacija drugačija i da bi Kurti konačno mogao da ispuni ono na šta se Kosovo obavezalo.

"Nije sporno da će Zajednica opština sa srpskom većinom biti formirana. Sporno je kojim redosledom će se ispunjavati tačke iz nemačko-francuskog plana. Jer Kurti traži prvo uspostavljanje ambasada, a potom Zajednicu, dok Vučić traži prvo ZSO pa onda sve ostalo. To je ono oko čega se dve strane spore. Zbog toga smatram da bi najbolje bilo da se sve desi u istom danu“, kaže Spahiju, dok na pitanje da li očekuje da će se u Briselu utvrditi koraci po kojima će se dalje sprovoditi nemačko-francuski plan, odgovara:

"Da, definitivno. Ukoliko velika evropska petorka već nije predočila konkretan plan i na taj način stavila pred svršen čin Kurtija i Vučića i poručila im uzmi ili ostavi.“

Pred nama je više nego očigledna trka sa vremenom. Amerika i Evropska unija jure diplomatsku pobedu kojom će moći da mašu uoči svojih izbora. Kurti će morati da u što kraćem roku smisli izgovor za javnost zbog čega je pristao na Zajednicu srpskih opština protiv koje se bori čitavu svoju karijeru. A Srbija... Srbija mora da iskoristi momenat. Da prihvati ono što joj se nudi, da u budućnosti, po ko zna koji put, ne bi zažalila za propuštenom prilikom. Kako godine budu odmicale ponude će biti sve lošije. Istorija nas je barem tome naučila.

Komentari
Dodaj komentar
Close
Vremenska prognoza
heavy intensity rain
12°C
05.10.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

OI 2024

Vidi sve