Vesti
24.01.2023. 19:05
Razgovarao: Marko R. Petrović

Intervju

Predrag Rajić: "Nemačka nam želi dobro, ali samo do Kopaonika"

predrag rajic, foto marko stevanovic
Izvor: Marko Stevanović

Balkan je oduvek mesto na kojem se sudaraju raznorazni interesi. Poslednjih decenija i sami smo, nažalost, svedoci toga, koji i te kako na sopstvenoj koži osećaju posledice razlike u interesima između velikih i onih manje velikih sila. Ono što unosi dodatnu tenziju jeste i činjenica da se te razlike često očituju i među državama koje su, uslovno rečeno, deo istog bloka. U poslednje vreme fokus je, bar što se Srbije tiče, na Kosovu i Metohiji.

A sve gore navedeno često nas navodi da se zapitamo možemo li da definišemo šta je to zapadna politika prema Kosovu? Šta je njihov krajnji cilj? U razgovoru za "Ekspres“ na to pitanje pokušava da odgovori i Predrag Rajić iz novosadskog Centra za društvenu stabilnost, koji i sam priznaje da je "posebno teško definisati zapadnu politiku danas u svakom segmentu njihovog delovanja na Kosovu“.

"Mislim da magistralni pravci jesu isti za ceo NATO, ako kažemo da je NATO najvažniji savez koji obuhvata sve zapadne sile ili ako govorimo generalno o političkom Zapadu. Taj magistralni pravac je ono što su stvorili 1999. i 2008. godine, a da takozvano Kosovo zaokruže kao državu. S druge strane, rekao bih da među različitim subjektima u okviru zapadnog bloka postoje određene nijanse koje čak u nekim momentima znaju da se razlikuju toliko da ne predstavljaju samo razlike u metodu, nego i razlike u određenim ciljevima“, kaže Rajić za „Ekspres“.

To zavisi od interesa pojedinačnih zapadnih činilaca, zapadnih država.

"Apsolutno. Tu mislim da se uvek može povući paralela između, recimo, ophođenja Nemačke i Amerike. Da napravim kratak uvod. Posle pada Berlinskog zida smo definitivno dobili jednu jedinu supersilu, a to je Amerika, i do danas je to tako. SAD su odlučile da ovaj deo sveta u geopolitičkom smislu prepuste Nemačkoj. Zašto? Procenili su da je ujedinjena Nemačka postala moćna, da će biti sve moćnija i da joj treba njena sfera interesa budući da Nemačka nema nasleđene sfere interesa poput Engleske i Francuske koje u svojim bivšim kolonijama, sada nezavisnim državama, i danas imaju uticaja velikog. Mislim da su Amerikanci procenili da Nemcima treba sfera interesa gde će imati, pre svega, ekonomski uticaj. I da je ta eks-komunistička Evropa u tom smislu prepuštena njima, gde će se Nemačka nametnuti kao ključni faktor. To smo mogli da vidimo tokom ’90-ih godina. Nemci su, nažalost, u ratovima ’90-ih podržali sve svoje tradicionalne saveznike. Mi nismo bili njihov saveznik i zbog toga smo, između ostalog, tako loše i prošli. Amerikanci su pustili Nemce da kreiraju, tako da kažem, strateške pravce i umešali bi se kada bi procenili da Nemci ne mogu sami da iznesu taj svoj cilj. Ta dihotomija se negde i danas može osetiti, gde Evropska unija, a Nemačka je glavna članica EU, treba da posreduje u pregovorima Beograda i Prištine. Međutim, kada pregovori zapadnu u ćorsokak, zato što oni ne umeju ili ne žele da privole Prištinu da ispuni ono što je potpisala, a EU garantovala, na primer na ZSO na Kosovu i Metohiji, i kada situacija dođe do tačke ključanja, Amerikanci se pojave i svojim resursima koji su ipak daleko veći, moćniji i značajniji nego oni kojima raspolažu Nemci, intervenišu i spreče sukob.“

Zašto je to tako?

"Pa zato što, za razliku od Nemačke koja je regionalna sila, SAD su globalna sila i nije isti ugao gledanja. Nemci gledaju geopolitičke procese uže od Amerikanaca. Amerikancima definitivno ne odgovaraju oružani konflikti u ovom delu Evrope, pogotovu ne sada kada su daleko zainteresovaniji za ishod rusko-ukrajinskog rata, kada su svesni da rasplet te krize svako malo može da eskalira. Oni su zainteresovani da ovaj deo Evrope bude miran. To je ono što sada nama prija, što nam ide u prilog i što nama otvara mogućnost da ojačamo odnose sa Vašingtonom i možda uspostavimo ponovo neku vrstu poverenja koje je bilo narušeno tokom ’90-ih godina, kada se naši i američki interesi nisu poklapali. Da sumiran, odgovor na vaše pitanje je da Zapad ima jedinstven cilj, a to je da zaokruži takozvano Kosovo kao državu, ali da metodi nisu često isti, a neretko i definisanje cilja, šta to znači zapravo – definisati Kosovo kao državu, nije isto unutar samog zapadnog bloka.“

Kažete da Amerika uleće i gasi vatru kada je najveća kriza. Utisak je da je i to samo "blago gašenje vatre“, ali ne i gašenje onog žara koji ostaje.

"Da se razumemo, ne možemo mi očekivati od Amerike, niti mi to očekujemo, da će ona sada da promeni drastično svoju politiku prema ovom delu sveta. Neće. Oni su predvodili agresiju 1999. godine, oni su priznali takozvano Kosovo 2008. godine, i ne bi bilo realno očekivati da će ni ova ni bilo koja druga administracija u Vašingtonu to da promeni. Uostalom, imali smo i Trampa na vlasti pa je on sve vreme govorio i slao pisma u Beograd da pregovori sa Prištinom treba da se okončaju tako što će Srbija da prihvati takozvano Kosovo. To jeste konstanta njihove politike. Ali ono što jeste bitno i ono što moramo da primetimo je da je njihova politika pragmatičnija od politike njihovih evropskih saveznika, gde pre svega mislim na Nemačku.“

Uvek je i bila.

"Jeste. Oni generalno imaju i kao društvo, a to se mora sagledati i kroz diplomatiju, dozu i fleksibilnosti i pragmatizma. Ja bih Nemačku definisao na sledeći način, i mislim da nisam uopšte ironičan kada to kažem. Mislim da nama Nemačka želi dobro, ali samo do Kopaonika. Nemačka želi da Srbija bude razvijena, da bude infrastrukturno unapređena, da nezaposlenost bude na minimumu, da nam plate i penziju budu veće... Oni su ovde ubedljivo najveći investitor, oni su ubedljivo najznačajniji spoljnotrgovinski partner Srbije, najveći i uvozni i izvozni partner, i najveći donator. Naša najveća dijaspora se nalazi kod njih, u njihovom krugu, u Austriji i Nemačkoj. Dakle, ja uopšte u tom kontekstu ne dovodim u pitanje njihovu dobru volju da Srbija bude razvijeno, uspešno društvo koje će biti deo evropske porodice naroda. To zaista Berlin želi. I to bez obzira na to ko je tamo na vlasti. Povrh toga što Berlin smatra da su granice tvrdo povučene 2008. godine, da mi moramo da se pomirimo sa tim da smo pogubili sve ratove ’90-ih godina. I da ako su važila jedna pravila, na primer u Hrvatskoj gde se tvrdilo da je pravo države da brani teritorijalni integritet koji su oni priznali, iznad prava naroda na samoopredeljenje da tamo važi, a kada je reč o, na primer, Kosovu i Metohiji, Bosni i Hercegovini, onda se primenjuju neka druga pravila. Onda ćete reći, na primer, da ne važi integritet države Srbije na Kosovu i Metohiji, nego važi pravo Albanaca da se samoopredele. Ili kada su uspostavili granice, pa su govorili – avnojevske granice su nepovredive. To je bio njihov stav ’90-ih godina, i to su ispoštovali u slučaju sve i jedne jugoslovenske republike osim Srbije. Dakle, svi drugi su ostali u onim granicama koje su bile ucrtane odlukom AVNOJ-a još 1943. godine, a jedino kod Srbije to nije ispoštovano nego joj je oduzet deo teritorije."

predrag rajic, foto marko stevanovic
Izvor: Marko Stevanović

"E, tu se mi razmimoilazimo. Mi moramo da vodimo našu politiku sa Nemcima na dva koloseka. Jedan kolosek je taj ekonomski i politički, gde zaista postoji široko polje saradnje i još prostora da se ta saradnja unapredi. I mi od toga imamo velike koristi. Ali imate i drugi kolosek, koji je geopolitički, gde nam se interesi definitivno danas ne poklapaju. I ja bih voleo da jednog dana i Nemci postanu malo fleksibilniji po tom pitanju. Amerikanci jesu fleksibilniji u smislu da imaju više sluha za naše potrebe na Kosovu i Metohiji. Oni zaista kada kažu da treba formirati ZSO to i misle i nadam se da ćemo videti i neka njihova konkretna delovanja po tom pitanju, zato što oni imaju čime i kako da privole Prištinu da formira ZSO. To je jasno. U ovom momentu mislim da sa Kurtijem to nije moguće. Ali iskren da budem, ne bi bilo prvi put da Kurti padne sa vlasti na tome, nakon što se suprotstavi Amerikancima. Ali morate imati vidu da su Amerikanci ipak najvoljniji da nas saslušaju. I to jeste dobar početak. Čvrsto verujem u to da mi možemo vremenom obnoviti staro partnerstvo sa njima. Mi smo to već u velikoj meri učinili. Činjenica da oni ovde ulažu sve više sredstava i otvaraju sve više kompanija vam govori da oni nas ipak vide kao sigurnu zemlju za svoja ulaganja, gde nema opasnosti od neke vrste konflikta, i gde njihov kapital može biti siguran, što je jako dobro. S druge strane, naši istorijski odnosi sa Amerikancima su vrlo kompleksni.“

Bilo je tu i uspona i padova.

"Čvrsto verujem da možemo, mada to nekada deluje kao sizifovski posao, ali treba nastaviti u tom pravcu sa diplomatskom ofanzivom koju je još pre 10 godina započeo predsednik Aleksandar Vučić, i koja je počela da daje rezultate. Verujte mi, da nije bilo tog i takvog rada spoljne politike naše države u ovih deset godina, mi sasvim sigurno ne bismo imali ovu pobedu koju smo obeležili krajem prošle godine, gde smo sprečili Kurtija da pokuša da izvrši ’Oluju’ na severu Kosova i Metohije, a na kraju su ga ipak u tome sprečili Amerikanci. A sprečili su ga zato što smo uspeli da normalizujemo koliko-toliko naše odnose sa njima. I mislim da treba biti tu potpuno realan, svidelo se to nekome ili ne, mi ne možemo da ostvarimo minimum nacionalnih interesa na našem prostoru ukoliko nemamo makar pristojne odnose sa SAD. Ukoliko smo mi u konfliktu sa Amerikom, više ili manje otvorenom, utoliko je naša geopolitička pozicija, koja je inače delikatna, još gora i to onda neumitno vodi u nove poraze. Ja mislim da ova generacija srpskih političara, na čelu sa predsednikom Vučićem, ne želi da dozvoli više nijedan srpski poraz, već je naša tendencija i namera da mi želimo samo pobedu.“

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Ekspres (@ekspres_nedeljnik)

Utisak je, kada gledamo regionalno, da je na Balkanu dosta nezavršenog posla koji je Zapad počeo. Imamo Kosovo, Bosnu, pa ni Crna Gora nije baš završena, Severna Makedonija... Zbog čega je to tako? I koliko dugo to može da traje?

"To su procesi dugog trajanja. Kompleksan je ovo prostor. Svako od tih pitanja je za sebe veoma komplikovano, pa nije ni čudo što i danas imamo otvorena pitanja. Prvo i drugo formiranje Jugoslavije je probalo da reši ta pitanja, pa nije uspelo. Naravno da će desolucija tako složene države kao što je bila Jugoslavija da otvori sijaset pitanja koja ne mogu da se reše brzo, pogotovo zato što neki od tih sukoba jednostavno na politički način nisu okončani. Kada je reč o Kosovu i Metohiji, sukob je okončan Rezolucijom 1244, koja garantuje naš teritorijalni integritet i kaže da će se otvoriti pregovori o statusu Kosova i Metohije koji treba da rezultiraju nekim dogovorom dve strane, srpske i albanske. Tog dogovora nema, zato što mi vidimo Kosovo i Metohiju kao deo naše države, a oni vide celu teritoriju Kosova i Metohije kao svoju nezavisnu državu. I tu nemate puno prostora za kompromis, nažalost. Iako mislim da je u najboljem interesu i Srba i Albanaca da do neke vrste kompromisa dođe. Druga pitanja koja ste pomenuli su za sebe kompleksna. Kod Severne Makedonije su možda Amerikanci uspeli još i najdalje da dođu. Kada su se oni umešali pre šest-sedam godina, imali ste integraciju Severne Makedonije u NATO, razrešenje pitanja imena sa Grčkom, kroz ’Otvoreni Balkan’ i kroz primenu starijih sporazuma uspevaju da održe makar mir sa Albancima u složenoj državi u kojoj živi više od 25 posto Albanaca.

Kada je reč o Bosni i Hercegovini, tu imate prelamanje najmanje tri različita interesa. Sve dok bude postojala namera određenih političkih snaga u Sarajevu da nametnu unitarnu BiH kao rešenje, ta država neće moći da bude funkcionalna. Ta država može biti funkcionalna samo na dejtonskom nivou. Ne može se govoriti o tome da se ti sporazumi tumače na način da se prihvata samo ono što nekome odgovara, a sve ono drugo što jednoj strani ne odgovara da se odbacuje. Tako da mislim da je tu politika države Srbije najzdravija. Hajde da pričamo o ekonomiji. Dakle, naš stav po pitanju BiH smo više puta jasno izneli. Mi poštujemo integritet BiH kakav je upisan u Dejtonu 1995. godine. S druge strane poštujemo Republiku Srpsku, kao nama najmiliji entitet sa kojim imamo specijalne odnose u čemu nas niko ne može sprečavati i ograničavati. Mi nećemo dopustiti kao garant Dejtonskog sporazuma da iko oduzima nadležnosti Republici Srpskoj. To su dva elementa koja prosto treba da prihvate svi u Sarajevu. I ako ih prihvate i ako se odreknemo neke tendencije za stvaranje unitarne BiH, možemo da živimo veoma kvalitetno i da se posvetimo infrastrukturnim projektima i ekonomiji na način na koji to Beograd i predlaže.

A kada je reč o Crnoj Gori, rekao bih da su se tu ipak stvari promenile. Važno je da Crna Gora više nije i da više nikad ne bude apriori antisrpska država, kao što je, nažalost, bila poslednjih godina vlasti DPS-a. Dobili smo prošle godine i Temeljni ugovor sa našom crkvom u Crnoj Gori. To je ozbiljan iskorak, rekao bih da je to najozbiljnija srpska politička pobeda u poslednjih nekoliko godina i decenija.“

Spomenuli ste RS koju često povezuju sa Zajednicom srpskih opština na Kosovu, koja treba da bude formirana. Pre svega na Zapadu govore da ne žele RS na Kosovu. Prema ovome što znamo o ZSO iz Briselskog sporazuma, ona zapravo nije ni nalik tome što je RS.

"Mislim da je to samo izgovor koji služi svima onima koji ne žele da daju nikakav oblik samouprave Srbima na Kosovu i Metohiji, da bi sprečili formiranje ZSO. Vrlo jasno je propisano šta je ZSO i postoje elaborati koji su to detaljno razradili. Ako uzmete dokumenta na osnovu kojih je formirana RS i dokumenta na osnovu kojih treba da bude formirana ZSO, videćete, i složiću se sa vašom opservacijom, da to nije isto. Jednostavno, dakle, ne možete uporediti činjenicu da RS ipak ima jedan momenat koji govori o tome da od njenog stava zavise sve ključne, recimo, spoljnopolitičke odluke BIH. Kada je reč o ZSO, vi imate samo potrebu Srba da se samoorganizuju u određenim opštinama koje će biti finansijski potpomognute na legalan način. Dakle, i transparentan način iz Beograda, i gde će Srbi na Kosovu i Metohiji moći da se adekvatno leče, školuju, i da budu na neki način zaštićeni od strane lokalne policije, gde će im biti garantovano da nekakve specijalne jedinice koje dolaze iz većinskih albanskih sredina neće moći tu da dolaze i da upadaju bez odobrenja od Srba izabranih u lokalne vlasti. Dakle, nemoguće je izjednačiti po svojoj pravnoj supstanci Republiku Srpsku i ZSO, a mislim da je to samo izgovor onih koji ne žele da dozvole formiranje ZSO. Videćemo, mislim da su ove poslednje poruke koje stižu iz Amerike vrlo ohrabrujuće, da će oni insistirati na tome da se ZSO formira. Treba dati sada malo vremena da vidimo kakvi će to biti konkretni potezi. Mislim da će Kurti učiniti sve što je u njegovoj moći da spreči formiranje ZSO, i da to može zaista proizvesti određenu političku destabilizaciju u Prištini. Naravno, svaki put kada se Kurti oseti politički ugroženo, poseže za nacional-šovinizmom i pokušava da izazove oružani konflikt na Kosovu i Metohiji, da napadne Srbe, u enklavama ili na severu Kosova. I zato je važno da budemo na oprezu, a da Srbi ostanu ujedinjeni kakvi i jesu do sada bili na Kosovu i Metohiji, da slušaju predsednika Vučića i Beograd, jer samo ukoliko imamo tu vrstu koordinacije između Beograda i Srba na Kosovu i Metohiji, možemo se nadati povoljnom ishodu.“

Ponovo se spekuliše sa modelom Olandskih ostrva, kao mogućim modelom rešenja za Kosovo. Koliko mislite da je to ozbiljno?

„Ne verujem da će Albanci na Kosovu, o bilo kojoj političkoj opciji da je reč, da prihvate ikada išta više i išta manje od onoga što su oni proglasili 2008. godine. Mi ovde sada govorimo, dakle, o modalitetima kako da se zaštiti srpska zajednica na Kosovu i Metohiji. Ali isto kao što niko nas nikada neće ubediti da prihvatimo tu takozvanu nezavisnost iz 2008. godine, plašim se da ne postoji volja na Zapadu da se na takav način Albanci pokušavaju gurati u nekom pravcu reintegracije u bilo kakav okvir države Srbije. S druge strane, iskren da budem, čak i da dođe do takve vrste pritiska, ne verujem da bi on urodio plodom, jer mislim da Albanci, sve političke opcije, od Kurtija koji je najekstremniji, do nekih koje su manje ekstremne i sa kojima se može koliko-toliko barem razgovarati, nijedna od njih ne bi podržala, prosto, opciju ulaska u bilo kakvu vrstu državnog okvira Srbije, ma koliko im bila garantovana široka autonomija.“

Da li bi taj model mogao da bude primenjen na samom Kosovu, u smislu da Srbi dobiju tu vrstu široke autonomije?

"Za sada, mislim da bi najvažnije bilo da se formira ZSO, koja je već vrlo jasno propisana. Nakon formiranja ZSO možemo da razgovaramo o nekim drugim modalitetima. Verovatno bi onda u nastavku formiranja ZSO, u nastavku briselskih pregovora, moglo da se govori i o ZSO plus ili da se govori o možda povratku Srba u institucije na Kosovu i Metohiji. Ali dok god se ne formira ZSO, dakle ono što je potpisano, nema ni povratka Srba u institucije na Kosovu i Metohiji, nema ni novih dogovora. I zato mislim da treba ići korak po korak. Dakle, prvo formiranje ZSO, da se može utvrditi da je taj proces završen. A onda da se stave na sto opcije o kojima se može razgovarati. Znaju se naše crvene linije vrlo dobro. Dakle, država Srbija neće nikada priznati takozvanu nezavisnost Kosova i Metohije, za nas je ulazak tzv. Kosova i Metohije u Ujedinjene nacije neprihvatljiv. A da se razgovara o stepenu autonomije kako za Kosovo i Metohiju u okviru Srbije tako i za Srbe u okviru samog Kosova i Metohije, o tome će svakako moći da se priča i za to će biti prostora. Ali tek nakon što se formira ZSO.“

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

"Najteža vremena od Drugog svetskog rata"
1

Ana Brnabić

22.01.2023. 13:15

"Najteža vremena od Drugog svetskog rata"

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je povodom situacije na Kosovu, da vlast ništa ne krije i da ništa neće biti odlučeno bez građana.
Close
Vremenska prognoza
light rain
1°C
28.01.2023.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve