Vesti
16.11.2020. 20:01
M. Paunović
Refleksija
Istorija Kosova mogla je izgledati drugačije da je Hašim Tači odlučio, kao što to nije hteo, u proleće 1999. godine da postane njen nastavnik, nastavnik istorije, u Mališevu. Ovom rečenicom Veton Suroi, novinar i izdavač lista „Koha ditore“, počinje svoju knjigu „Zmijske noge“ u kojoj priča o razvojnom putu Hašima Tačija i nekolicine drugih koji su odigrali važne uloge na Kosovu.
Suroi, međutim, svega nekoliko redova kasnije ruši svoju tezu da bi istorija bila drugačija da su Tači i ostali pojedinci odlučili da se prepuste predodređenom toku jednog životnog modela, da se kao učenici sa sela, koji odlaze u Prištinu, upisuju na fakultet i diplomiraju pa da se vrate u svoj rodni kraj. Kako piše, Kosovo bi svakako proglasilo nezavisnost 2008. godine sa njihovim doprinosom ili bez njega.
O ovoj tvrdnji možemo da raspravljamo, možda bi Kosovo zaista zadesila ista sudbina jer bi ulogu Hašima Tačija prihvatio neko drugi, ali ono što bi sigurno bilo drugačije jeste da Tači danas ne bi odgovarao pred Specijalnim sudom u Hagu gde se tereti za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
Povezane vesti - INTERVJU BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ: Tači neće biti optužen za “žutu kuću”
Jedna odluka promenila je tok istorije, ona je zapisana, takva je kakva jeste. Hašim Tači ostaće upamćen kao bivši vođa OVK, bivši predsednik Kosova, a nama ne preostaje ništa drugo nego da se bavimo posledicama koje na budućnost ostavlja njegov odlazak u Hag.
One bi mogle da budu duboke pre svega kada je reč o kosovskoj političkoj sceni. Sagovornici „Ekspresa“ su podeljenog mišljenja kada je u pitanju budućnost političkih karijera Tačija i Veseljija. Za jedne je ona okončana, makar kada je reč o njihovom uticaju na političku scenu, dok drugi, poput analitičara Fatmira Šeholija i Dragomira Anđelkovića, podsećaju na slučaj Haradinaj koji se trijumfalno vratio politici.
„I te kako je moguće da se oni trijumfalno vrate na Kosovo i da njihove karijere dobiju novi uzlet. Jer haška optužnica, kada se radi o nesrbima, po pravilu nije značila do sada osudu već neku vrstu amnestije, a ta amnestija uvek daje oreol pobednika i mučenika za narod. Albanski zločinci vrlo realno mogu da dobiju u Hagu amnestiju koja će im biti katalizator za dalju političku karijeru“, ističe Anđelković u razgovoru za „Ekspres“.
Sličnog stava je i Fatmir Šeholi, kosovski analitičar i direktor Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa, koji ne veruje da možemo da govorimo o Tačiju i Veseljiju kao bivšim političkim faktorima.
„Videćemo kako će sudski proces teći. Međutim, moram da apostrofiram jednu stvar. Kada god se Albanac ili komandant OVK našao u Hagu ili u nekim drugim procesima, po povratku su se njihovi glasovi udvostručili. Kao primer za to imamo Ramuša Haradinaja i Fatmira Ljimaja. Mentalitet albanskog naroda na Kosovu je takav da oni neće dozvoliti da se rovari nad onim što se zove nacionalna vrednost. Kada govorimo o tome kako će se vratiti na Kosovo, u to nemojte da imate sumnje da će se oni vratiti kao pobednici, jer već sad su heroji.“
Odlazak Hašima Tačija i Kadrija Veseljija, makar privremeni, sa političke scene doprineo je dodatnoj nestabilnosti i podeli među kosovskim političarima, zbog čega se sve glasnije govori o vanrednim parlamentarnim izborima. U red za novog predsednika Kosova već su stali Ramuš Haradinaj i Isa Mustafa, a svoju šansu za povratak na veliku scenu prepoznali su Aljbin Kurti i njegovo Samoopredeljenje, iza kojih stoji velika podrška naroda. Rupu koja je stvorena novonastalom situacijom neophodno je zakrpiti, a jezičak na vagi u odluci na koji način će ona biti sanirana mogao bi da predstavlja Demokratska stranka Kosova, na čijem čelu se odskoro, usled odsustva Kadrija Veseljija, nalazi Enver Hodžaj.
Šeholi u narednom periodu vidi dva moguća scenarija.
„Ovu vladu može da spase jedino odluka Demokratske partije Kosova da uđe u koaliciju sa Demokratskim savezom Kosova, čime bi se ostvarila mogućnost za biranje predsednika. U suprotnom sigurno idemo na izbore. Ukoliko do njih i dođe, Kurti može da izađe kao pobednik, ali vladu gotovo sigurno neće formirati. Ustav je jednostavno takav. Jedino ukoliko osvoji 61 albanskog poslanika, što je u ovim okolnostima na Kosovu nemoguće. Jer u tom slučaju ostaje samo 39 albanskih poslanika od svih preostalih partija. To je nemoguće. Kurti bi morao da promeni i kurs prema Americi i ostalim političkim strankama na Kosovu. Takođe, on je jednom prilikom rekao da može da sarađuje sa Demokratskom partijom Kosova samo ukoliko tu nema Tačija i Veseljija. Eto, sada ih nema, stoga postoji mogućnost. U politici je sve moguće.“
Povezane vesti - Nema pravde za Srbe
Za razliku od Šeholija, za Nedžmedina Spahiua povratak Aljbina Kurtija na vlast, ali i izbor novog predsednika Kosova zavisiće isključivo od volje Amerike.
Svoje viđenje političke krize na Kosovu ima i Dragomir Anđelković, koji ne smatra da je pad kosovske vlade izvestan. Kako kaže, ova vlada je od samog početka uzdrmana, rovita iznutra, sa nestabilnom većinom, ali da ipak funkcioniše.
„Na kraju može da se desi da Tačijeva stranka najviše profitira. Teško je u ovom trenutku reći ko dobija. Međutim, treba biti svestan da to što su Hašim Tači i drugi lideri OVK pozvani na odgovornost za nas ne znači mnogo, čak i da budu osuđeni. Ne verujem u osudu, ali i da budu osuđeni, to je za nas jedna vrsta moralne satisfakcije, ali u praktičnom smislu i oni albanski političari koji nisu učestvovali u ratu, nisu vršili zločine, čine ih mentalno. Svi se oni zalažu za isti cilj – veliku Albaniju. Može da nam se desi da na kraju dođe neka mlađa generacija koja nema krv na rukama, ali ima krv u mislima. Ta generacija bi radila jednako protiv nas kao Hašim Tači i Haradinaj, a sa druge strane, imaće veći kredibilitet na Zapadu“, smatra beogradski analitičar, a potom dodaje:
„Mislim da DSK nije ništa mekši u velikoalbanskim zahtevima od lidera OVK. Štaviše, oni su opterećeni time da dokazuju svoj patriotizam u većoj meri nego oni što su učestvovali u ratu. Tako da ne mislim da su oni fleksibilniji. Uostalom, nebitno je ko je od Albanaca na vlasti, ukoliko Amerika stvarno želi kompromis, ona će naći način da ih pritisne.“
Potvrđena optužnica Specijalizovanog tužilaštva u Hagu protiv Tačija i Veseljija, eventualni vanredni parlamentarni izbori na Kosovu, ali pre svega izbor Bajdena na mesto predsednika SAD, događaji su koji jednostavno ne mogu a da ne utiču na budućnost dijaloga Beograda i Prištine. Bajdenov izbor u domaćoj javnosti je dočekan sa zebnjom da bi kurs Amerike prema Srbiji mogao da se promeni, odnosno da bi koliko-toliko normalizovani odnosi koji su uspostavljeni sa Trampovom administracijom mogli da padnu u zaborav.
Mnogo je pitanja koja otvara promena predsednika Amerike. Očekivanja su da će Bajden praviti određene zaokreta po pitanju spoljne politike, a nezaobilazna tema u tom slučaju bi bio i odnos prema Kosovu. U ruci pomirenja, za koju se očekuje da bi Bajden mogao da pruži Evropskoj uniji, moglo bi da se krije prepuštanje inicijative Briselu kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine. Ovaj scenario nije nemoguć pogotovo ako se uzme u obzir da je Bajdenov stav takav da je pitanje Kosova rešeno još 2008. godine, a da je Hašim Tači za njega kosovski Džordž Vašington. Iako su analitičari sa kojima smo razgovarali jedinstvenog stava da Bajdenov izbor više ide naruku Prištini nego Beogradu, Spahiu ne misli da će u budućnosti glavnu reč po pitanju dijaloga voditi Brisel, već da će tu ulogu i dalje nositi Amerika.
„Problem Kosova i Srbije ne može da se reši bez Amerike. Oni su suštinski tu bez obzira na to kako će odigrati. Da li preko Evropske unije ili neposredno, to je već njihov izbor. Ali poenta je da su oni uvek tu iza zavese. Bajden je svakako naklonjen Kosovu i to je više puta pokazao. Očekivano je da će on pomoći Kosovu, a koliko, to ćemo videti“, kaže Spahiu za „Ekspres“.
Povezane vesti - OVK terete za zločine nad Albancima
Za Boda Vebera, višeg saradnika za političku demokratizaciju iz Berlina, do pregovora između Beograda i Prištine će tek doći izborom nove američke administracije.
„Zbog neodgovorne intervencije Trampove administracije trenutno nemamo stvarne pregovore, odnosno tek će ih biti nakon dolaska na vlast nove američke administracije. Očekujem da će se dijalog vratiti čvrstom savezu SAD i Evropske unije, sa vođstvom Brisela, zapravo odnosu koji je 2012-2013. i omogućio dijalog. To znači i povratak prvobitnim principima dijaloga da je vreme menjanja granica na Balkanu davno prošlo, da Srbija mora da se vrati politici realnosti, odnosno da politički prizna ono što se odavno zna, a to je da je izgubila Kosovo i da ga neće vratiti“, kaže za „Ekspres“ Veber.
Fatmir Šeholi smatra da je Srbija, u diplomatskom smislu, izgubila što je toliko uložila u Trampa i ističe povezanost Bajdena sa Kosovom.
"Džo Bajden je u kontinuitetu poslednjih 30 godina na strani Albanaca. Emotivno je povezan sa Kosovom. Između ostalog, auto-put na Kosovu nosi ime po njegovom sinu. Mislim da neće dozvoliti Srbiji da bude u ofanzivi kao što je do sada bila. Za Kosovo je Bajdenova pobeda kao da je dobilo na lutriji. Ovo je sada druga priča. Rekao sam jednom prilikom i ponoviću: Mi živimo u Evropi, ali kao da smo deo SAD“, podvlači Šeholi.
Iako za Anđelkovića Bajdenova pobeda još uvek nije izvesna, jer kako kaže na scenu sada stupa američki pravni sistem, ukoliko do nje na kraju i dođe, Srbija treba da zaboravi na priču o kompromisu.
Povezane vesti - INTERVJU MUHAREM BAZDULJ: Srbi i Albanci ne dele jezik, ali dele mnogo toga drugog
"Pobeda Bajdena po Srbiju svakako nije povoljna. Tramp je otvorio mogućnost za neki kompromis, iako istina nije odustao od američke politike prihvatanja kosovske lažne nazavisnosti, kao prave. Naprosto u Americi postoji princip kontinuiteta, ali je otvarao mogućnost za kompromis i neku vrstu kompenzacije za Srbiju, a to znači podela Kosova i rešavanje statusa Republike Srpske. Sa druge strane, Bajden će se sigurno čvrsto držati toga da je Kosovo nezavisno kao i Bosna i Hercegovina“, zaključuje Anđelković.
Jedno je sigurno, predstoji nam period obojen promenama kako u pogledu dijaloga Beograda i Prištine, tako i u smislu unutrašnje kosovske politike. Hašim Tači, makar trenutno, nije presudan faktor u politici na Kosovu. Međutim, upravo ta činjenica mogla bi da se posmatra i kao moguće neophodno otklanjanje prepreke kako bi se kosovski čvor konačno razmrsio. Nestabilna politička scena na Kosovu često je okarakterisana kao glavni kamen spoticanja ka postizanju konačnog rešenja. U poslednjih godinu i po dana Kosovo je promenilo čak tri premijera, a mnogi analitičari su podizanje optužnice protiv Hašima Tačija, zbog kog je odložen sastanak srpske i kosovske delegacije u Vašingtonu sredinom ove godine, protumačili kao sukob Evropske unije i Amerike. Sa druge strane, Bajdenov izbor i uslovno rečeno pomirenje SAD i EU, kao i demokratski savez Kosova koji se pokazao kao stranka sa kojom može da razgovaraju i Vašington i Brisel, deluju kao zadovoljavajuće podeljene karte. Makar za većinu.
Komentari
