Vesti
18.02.2022. 12:05
Marko R. Petrović

Novi izborni zakon

Bosanski ćorsokak

bosna
Izvor: Shutterstock

Opšti izbori u Bosni i Hercegovini biće održani na jesen 2022. godine – sa ili bez novog izbornog zakona. To tvrdi visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit.

Kako sada stvari stoje, izbori će izgleda biti održani po starom zakonu. Do njihovog raspisivanja ostalo je još svega tri meseca, a razgovori o reformi izbornih zakona su, najblaže rečeno, u ćorsokaku.

Poslednja runda pregovora krajem januara u Neumu, gde su učestvovali samo predstavnici stranaka iz Federacije BiH, uprkos ocenama učesnika da je napravljen nekakav pozitivan pomak, u suštini je doživela fijasko.

Nije pomoglo ni to što su u njima učestvovali i predstavnici Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država – Angelina Ajnhorst i Metju Palmer. Stranci su se posle neumske propasti povukli. Domaći igrači kao da nemaju više optimizma, a Hrvati, inače glavni zagovornici reforme izbornih zakona, uz to najavljuju i mogući bojkot izbora.

Njihova osnovna zamerka odnosi se na to da postojeći zakon omogućava da, zapravo, predstavnici Hrvata budu izabrani mimo volje većine tamošnjeg hrvatskog življa. Takav je, recimo, slučaj sa sadašnjim članom Predsedništva BiH Željkom Komšićem koji je, praktično, izglasan glasovima Bošnjaka.

Željko Komšić i Milorad Dodik 17.2.2022.
Izvor: EPA / ANDREJ CUKIC

U nastojanjima da se izmene izborni zakoni, bosanski HDZ, osim podrške matične stranke iz Hrvatske, ima i diskretnu podršku iz Republike Srpske, pre svega iz redova vladajuće Stranke nezavisnih socijaldemokrata. To i nije čudno ako se uzme u obzir to da su lideri dve stranke, Dragan Čović i Milorad Dodik, u vrlo dobrim odnosima.

Po ko zna koji put postavlja se pitanje – kojim će putem dalje ići Bosna i Hercegovina i hoće li se naći na putu na čijem će kraju ostati bez epiteta nefunkcionalne države? Ili će nastaviti da egzistira uz stalne pretnje od mogućeg raspada uz, ne daj bože, nove sukobe.

I Hrvati i Srbi u BiH, naime, protive se nečemu što ocenjuju kao puzajuću promenu Dejtona i zalažu se vraćanje njegovim korenima, a to podrazumeva konstitutivnost tri naroda – Srba, Hrvata i Bošnjaka. S druge strane, među Bošnjacima je prihvatljivija ideja građanske, unitarne, države, u kojoj etnička pripadnost nije toliko bitna. A tome vode mnoge od odluka dosadašnjih visokih predstavnika, sukobljavajući se praktično sa onim što je potpisano u Dejtonu – da je BiH država suverena, teritorijalno integrisana, koja se sastoji od dva entiteta i tri suverena konstitutivna naroda, i drugih, te da svi građani BiH imaju ista, jednaka ljudska građanska i sva ostala prava.

Analitičar iz Beograda Dragomir Anđelković ocenjuje da je cilj Sarajeva, odnosno bošnjačke strane, ostvarivanje potpune hegemonije u BiH, uništenje Republike Srpske i potpuna marginalizacija Hrvata.

"Ono što žele da učine Hrvatima sa izbornim zakonom, to u krajnjoj liniji žele i Srbima, da Muslimani odlučuju u ime svih drugih“, kaže Anđelković za "Ekspres“.
 

On, međutim, ne isključuje mogućnost da Bakir Izetbegović, ipak, prihvati reformu izbornog zakonodavstva, onako kako to predlažu Hrvati. Ali ako do toga dođe, kako ocenjuje, biće to isključivo pod pritiskom Zapada, koji opet ima svoju agendu.

"Oni bi na taj način pokušali da odvoje Dragana Čovića i HDZ od Republike Srpske i Milorada Dodika. Njih dvojica imaju dobre odnose i tako imamo dva naroda koji su za Dejtonski sporazum, i jedan koji se njemu protivi. U toj varijanti teško da je moguće da dođe do nekog ’Dejtona 2’ koji bi doneo radikalne izmene unutar same BiH“, kaže Anđelković.

On dodaje i da veruje kako Čović ne bi okrenuo leđa Dodiku, sve i da dođe do izmena zakona, jer je, kako kaže, njima dugoročno u interesu da imaju dobre odnose sa Srbima.

"Moguće je da će biti pritisaka i na Zagreb da pritisnu Čovića, ali ni u Zagrebu stvari više nisu pravolinijske. Vidite da je i Zoran Milanović zauzeo jasan stav. I tamo su ljudi shvatili da je vreme dominacije evroatlantskih integracija prošlo i da treba graditi dobre odnose i na drugim stranama, dakle sa Rusijom. A u tom kontekstu važno je imati dobre veze i sa Republikom Srpskom“, kaže Anđelković.

Podsetimo, hrvatski predsednik je nedavno rekao kako je Dodik hrvatski sagovornik i ne treba mu uvoditi sankcije, dok Bakir Izetbegović "kupuje vreme“ kako bi se izbori u BiH mogli održati po starom izbornom sistemu koji diskriminiše Hrvate.

Doktor Zijad Bećirović, direktor Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane, međutim, jedan je od onih koji misle da bi predložene reforme, onako kako to traži HDZ BiH, unazadili izborni proces u BiH, te da su neumski pregovori uglavnom vođeni o tome kako izvršiti promene izbornog zakona za izbor člana Predsedništva BiH iz redova Hrvata.

"Pregovori u Neumu u startu nisu imali šanse za uspeh samo iz jednog razloga – Dragan Čović i HDZ BiH tražili su sve ili ništa“, kaže Bećirović za "Ekspres“ i nastavlja:

"Da skratimo, cilj promena izbornog zakona je da se obezbedi da Dragan Čović bude ponovno izabran u Predsedništvo BiH, odnosno onaj koga želi HDZ BiH. Izborni zakon i izborni proces ne smeju garantovati nikome unapred da će biti ili da neće biti izabran u Predsedništvo BiH, jer time se potpuno anulirao smisao izbora.“
 

Od najavljenog nastavka pregovora Bećirović ne očekuje ništa jer, kako kaže, "Dragan Čović je ko zna koji po redu ’izvođač radova’ na podeli BiH i stvaranju Velike Hrvatske, političkog projekta nastalog u glavi Franje Tuđmana“.

"Hrvatska kao članica EU i NATO-a radi na podeli BiH. Kada bi bilo ko pristao na uslove koje nudi Čović, već iduće godine bi imali zahtev za izdvajanje iz BiH. Nema kraja njegovim apsolutističkim zahtevima. Još jednom naglašavam da dogovor o ustavnim i promenama izbornog zakona nije moguć bez učešća SAD“, kaže Bećirović.

Na ocene iz Zagreba da pokušaj uvođenja "građanske“ odnosno "unitarne“ države destabilizuje BiH i odnose u njoj, sagovornik "Ekspresa“ odgovara da je jedina istina da Hrvatska destabilizuje BiH.

"Sve što nije uspela vojno i politički sada Hrvatska preko EU i SAD pokušava dobiti za ’zelenim stolom’“, kaže Bećirović i dodaje: "Ne znam zašto bi nekome smetalo da u fokusu budu građani, državljani. Naravno da se time ne derogira ni etnički momenat, ali on mora biti sveden na tačno određena pitanja, a ne kao sada da se (zlo)upotrebljava pravo veta za zaštitu vitalnog nacionalnog interesa tamo gde treba i ne treba.“

On, međutim, uprkos mnogim spekulacijama o mogućem raspadu BiH, koji bi bio izazvan nesuglasicama među narodima, pa i nemogućnošću dogovora oko izbornih zakona, ne veruje u takav ishod.

"Jednom sam rekao da ukoliko se raspadnu SAD, da će se raspasti i Bosna i Hercegovina. Bilo je i težih perioda za BiH u modernoj istoriji pa se to nije desilo, neće ni sada. Granice BiH nisu se menjale hiljadu godina, od Une do Drine, od Save do mora, to je konstanta.

Kada bi se političari tako ponašali u Nemačkoj kao u BiH, i ona bi vrlo brzo postala nestabilna i neodrživa država. Arhitektura granica u regionu je završena i ko toga nije svestan donosi novu nesreću svima nama, koju većina stanovništva ovih prostora ne želi. Sve zemlje regiona će ostati u svojim granicama, ali će zbog masovnog iseljavanja stanovništva ostati prazan prostor bez ljudi. Tako bi, prema projekcijama, u BiH do 2070. godine trebalo živeti svega 1,7 milion stanovnika.

Onda se opravdanim postavlja pitanje čemu vode sva ova prepucavanja, natezanja, napetosti i slabi međusobni odnosi, jer ćemo imati države bez ljudi. Zbog toga je sada potrebno više nego ikada imati pametne vizionarske politike, koje će biti usmerene budućnosti i razvoju kako bi se zaustavio trend iseljavanja i barem sačuvao postojeći natalitet, ako ga već nije moguće povećati, a moguće je“, zaključuje Bećirović.

 

MANIPULACIJA HDZ-A

"Ne zaboravimo da je Hrvatska izbacila Srbe iz svog ustava kao konstitutivni narod, a insistira na tome za Hrvate u BiH. Možda je najslikovitija manipulacija HDZ-a BiH u tome da tamo gde su Hrvati većina insistiraju na principu proporcionalnosti u vlasti, a tamo gde to nisu – na principu pariteta, što znači trećina vlasti za Hrvate, što u osnovi uglavnom ide na račun Bošnjaka, jer Srba ima približno trećina u strukturi stanovništva“, kaže Zijad Bećirović.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Dodik o Komšiću: "Lažni Hrvat čestitao lažnoj državi"
Željko Komšić 16.2.2022.

"Briga ga za Kosovo"

16.02.2022. 12:05

Dodik o Komšiću: "Lažni Hrvat čestitao lažnoj državi"

Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je da bi se poslednja provokacija Željka Komšića najkraće mogla objasniti kao "čestitka lažnoj državi od lažnog člana Predsedništva, uz laž da to čini u ime BiH".
Close
Vremenska prognoza
clear sky
25°C
30.06.2022.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve