Vesti
01.12.2022. 22:05
Dragan Vesić

Jugonostalgija

Za Srbe je san o Jugoslaviji bio čista emocija, ali...

Jugoslavija, sahrana Jovanke Broz, zastava Jugoslavije
Izvor: Shutterstock

Jugoslavija, tačnije njena uvertira, dogodila se 1. decembra 1918. godine. Tada je formirana Kraljevina SHS, koja jeste bila Jugoslavija, ali je to kao zvaničan naziv dobila tek 1929. godine.

Priča o ujedinjenju Južnih Slovena u jednu državu datira iz 19. veka, u vreme austrougarskog carstva i turske imperije.

U Srbiji su se iskristalisale tri ideje: zagovaralo se ujedinjenje Srbije i Bugarske, "Načertanije", Ilije Garašanina o jugoslovenskoj državi i ideja Svetozara Markovića o balkanskoj federaciji.

Južni Sloveni u Austrougarskoj zagovarali su dve ideje: Jugoslavija u okviru Austrougarske kao nekakva trijalistička monarhija (što je besmisleno jer to ne bi bila samostalna država) i stvaranje nezavisne jugoslovenske države.

Rudimentarne ideje često znaju da budu čista utopija i da, kao takve, nemaju veze s realnošću, odnosno konstelacijom snaga u svetu, a ni s mozgom: tada se ne pravi razlika između onoga što se hoće i onoga što se može.

Sad, za Srbe je san o Jugoslaviji bio čista emocija, a emocije i politika ne idu zajedno. Za druge narode, one pod Austrougarskom, ujedinjenje Južnih Slovena u jednu državu bilo je stvar pragmatizma, a srpska ideja, posebno Garašaninovo „Načertanije“, za njih je bila hegemonistička i nacionalistička politika kako bi Srbi vodili glavnu reč i proširili teritoriju Srbi, rasuti u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, živeli bi u jednoj državi.

Zato su kasnije, kada su druge sile vladale svetom, pred krvavi raspad jednog državnog federativnog "sna" , govorili da je Jugoslavija bila "tamnica naroda" i "veštačka tvorevina".

Zvanično, istorija poznaje tri Jugoslavije: Kraljevinu Jugoslaviju koja je nastala 1929. (prva Jugoslavija), kratko DFJ pa FNRJ, osnovanu 29. novembra 1945. (druga Jugoslavija) koja je 1963. promenila ime u SFRJ i SRJ (treća Jugoslavija) od 1992. do 2003. koju su činile Srbija i Crna Gora, tzv. „krnja Jugoslavija“ jer su se ostale četiri republike (Hrvatska, Slovenija, BiH i Makedonija) otcepile i formirale nezavisne unitarne države. SRJ je zapravo bila prelazni period do konačne smrti Jugoslavije, formiranjem Državne zajednice Srbija i Crne Gora, koja je potrajala od 2003. do 2006. godine, kada je Crna Gora formirala samostalnu državu.

U vreme nastanka SRJ besmisleni rat u Hrvatskoj i Bosni za nešto što se raspalo besneo je još uvek pa smo imali razaranja gradova, genocid, "Oluju"... Više se nije znalo ko koga ubija, posebno u Bosni, gde je sve bilo andrićevski "isprepletano i izukrštano".

U tom mračnom vilajetu sve je bilo nekrofilno jer su se otvarale stare grobnice, a mržnja je vodila u osvetu zbog starih zločina i svako je tvrdio da je u pravu. Bio je to etnički i verski sukob „bratskih naroda“, a kad zveči oružje, razum je nemoćan i nije moguće objasniti da osveta nije rešenje jer se uvek vrtite u začaranom krugu iz koga nema izlaza. Svaka osveta rađa drugu, traži novo poravnanje, a tome nema kraja. Naravno da nije lako kad vam zverski ubiju najbliže, ali princip taliona otvara samo nove grobnice. Želja za osvetom je razumljiva, ali ona ne vraća mrtve.

U svakom ratu ljudi se pretvaraju u zveri: mnogi uživaju dok ubijaju, siluju, spaljuju gradove i sela... Zato je tada komparacija između ljudi i životinja na štetu ljudi: životinje ubijaju da bi preživele, a ljudi, ne samo da bi preživeli, nego i uživali.

Prva Jugoslavija bila je naravno monarhija po obliku vladavine, Demokratska federativna Jugoslavija (DFJ) formirana je 10. avgusta 1945, prethodila FNRJ (nastala 29. novembra 1945), i trajala nekoliko meseci kao prelazno rešenje tokom Drugog svetskog rata. Bila je nekakav državni bastard: formalno monarhija sa federativnim državnim uređenjem. Državnih tvorevina koje društvena teorija do tada nije poznavala, bilo je posle raspada Jugoslavije: nedefinisanih zajednica poput Bosne i Republike Srpske , koja je neka vrsta konfederacije...

Po ko zna koji put u istoriji, u vreme rata usled raspada SFRJ, inat sa celim svetom skupo smo platili jer je svaki naredni predlog međunarodne zajednice po nas bio nepovoljniji.

Nakon ove digresije vratimo se temi: posle Drugog svetskog rata FNRJ je naravno bila komunistička država, preimenovana u SFRJ sa neumrlim vođom na njenom čelu I posle Tita, Tito, mada je posle njega usledio krvavi raspad. O SRJ ne vredi trošiti reči jer je ona bila farsa, a zajedničko staroj Jugoslaviji (kraljevini) i novoj (komunističkoj) jeste diktatura.

Dakle, bez obzira na oblik vladavine i na državno uređenje, Jugoslavija je mogla da opstane samo kao diktatura sa autokratskim režimom političke vladavine.

Demokratska Jugoslavija nije moguća i u to smo se uverili na teži način.

Za vreme Drugog svetskog rata svet se borio protiv nacifašizma dok se kod nas vodio i građanski rat: komunisti protiv monarhije pa smo, osim fašista, ubijali jedni druge.

Da nas je inat, kroz istoriju, preskupo koštao već smo rekli. Toga da "šut s rogatim ne može"  postao je svestan i Dobrica Ćosić kada je na inauguralnom govoru za prvog predsednika SRJ, pored ostalog rekao: "Ni rat, ni pakt... Ni rob, ni grob." Shvatio je da smo mali i da, umesto što se inatimo, treba da se prilagodimo.

"Otac nacije" je to implicitno poručivao Srbima i u startu stekao neprijatelje kod vladajućeg establišmenta znalo se ko povlači konce i šta se ne sme i kod srpskih nacionalista za koje je postao izdajnik.

Ekstremni nacionalizam na prostoru mrtve SFRJ tada je bio u trendu. Čovek njegovog iskustva i inteligencije valjda je znao da revidiranje stavova od nacionalizma ka pacifizmu ne može da prođe bez posledica, ali ipak je bio hrabar da kaže nešto razumno Srbi ga ipak nisu razumeli i ubrzo je krenula hajka na Čosića (znalo se i odakle).

Za kraj, otkud jugonostalgija, žal za komunizmom što je ekskluzivno srpski fenomen drugi narodi istočnog bloka, iz vremena hladnog rata, nemaju sličnu emociju?

Odgovor je jednostavan: jugoslovenski komunizam bio je nekakav hibrid između Istoka i Zapada, tampon zona.

Jugoslavija je imala podršku Zapada pa otud Brozovo istorijsko ne Staljinu.

U SFRJ se živelo znatno bolje (skoro kao na Zapadu) nego u ostalim zemljama istočnog bloka - zato kod njih nema nikakve nostalgije.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Pljačka kulturnih dobara u bivšoj Jugoslaviji
Oplenac

Privatne kolekcije

12.11.2022. 13:05

Pljačka kulturnih dobara u bivšoj Jugoslaviji

Vredno kulturno i umetničko blago naše zemlje oduvek je bilo privlačno ljubiteljima kulture i umetnosti, naravno i onima kojima je ilegalna trgovina ovim predmetima predstavljala unosan izvor zarade.
Close
Vremenska prognoza
mist
1°C
28.01.2023.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve