Intervju Neven Cvetićanin: Iz komplikovanih situacija ne izvlači se maksimum
U razgovoru za "Ekspres" dr Cvetićanin iznosi da je zaista u ovom momentu teško imati potpunu predstavu o nekom budućem miru nakon tog rata, budući da mu u ovom momentu nismo ni blizu. "Trenutno smo u ’ledenoj’ fazi tog rata, što podrazumeva borbe za tzv. zimske linije razgraničenja, po kojima bi se mogli klizati napred i nazad čak i zimi ukoliko strane procene da im se otvara mogućnost proboja u nekoj tački, a sve kako bi se pred proleće sabrali ’rezultati’ i borbi na terenu, ali i ukupne strateške situacije nakon zime, koja donosi specifične izazove i na frontu, ali i u uobičajenom načinu života daleko od fronta. Verujem da će pred proleće biti jasnija situacija o tome šta je ko dobio, a šta ko izgubio nakon zime, ne samo u smislu šta ko kontroliše na terenu, nego i onoga šta je ko dobio, a šta izgubio u ukupnim geopolitičkim i, možda još i važnije, geoekonomskim parametrima, od čega će zavisiti dinamika dejstava u čitavoj sledećoj 2023. godini i da li će se tražiti neka ’izlazna strategija’, ili je za nju još rano, što lično predviđam", rekao je, između ostalog, u razgovoru za naš list Cvetićanin.
Odbrana i poslednji dani
Aljbin Kurti tokom svoje političke karijere nikada do sada nije bio u težoj situaciji. Čini se da je zbog svojih nerezonskih i tvrdoglavih odluka dojadio kako političarima iz Prištine, tako i onima sa Zapada. Doveden je u situaciju da po svaku cenu mora da stavi potpis na formiranje Zajednice srpskih opština, nešto na šta nisu bili spremni ni mnogo pragmatičniji političari pre njega.
Sumnjičavi će reći da je registracija tablica sitna stvar da bi zbog toga mogla da pukne tikva. Međutim, ukoliko se vratimo u proš- lost, preciznije u 2020. godinu, prisetićemo se da je Kurti već jednom platio previsoku cenu zbog svoje nespremnosti da sarađuje.
Na putu bez povratka
Svakim danom sve nas je manje, a na ukletom putu smo da nestanemo. Proračuni svetskih i domaćih demografa i sociologa istraživača tvrde da će 2050. godine u Srbiji živeti četiri ili, po optimističnijoj proceni, pet miliona stanovnika koji će se skućiti u Beogradu i Novom Sadu. Bukvalno će ostati pusti delovi zapadne i centralne Srbije, veliki deo Vojvodine i jugoistočni delovi Srbije. A tek planinski delovi zemlje...
Srbija je peta zemlja na planeti u kojoj se broj stanovnika smanjuje najvećom brzinom.
Na osnovu priraštaja stanovništva od 2011. do 2022. godine Srbija je izgubila pola miliona žitelja. Prema procenama Republičkog zavoda za statistiku u 2021. godini dnevno se rađalo 170 beba, a umirale su 374 osobe, pa smo zbog toga godišnje gubili grad srednje veličine.
Sve funkcioniše, a ništa ne štima
Srbi se nisu kladili. Zašto bi to činili kad su sve unapred znali. Jeste suludo, ali je i istina da za njih šampionat sveta zapravo još nije počeo. Prve dve utakmice nisu čak morali ni da igraju.
U Katar su otputovali s predubeđenjem da sve zavisi od utakmice sa Švajcarcima. Bar danas tako pričaju iako i sami ne veru- ju u ono što govore.
(...)
Bez vere nema ni nade. To što u ovom trenutku iz hiljadu i jednog razloga želje i mogućnosti baš i nisu kompatibilne, takođe i što su se neke stvari na tabeli grupe malo iskomplikovale, kao i da nije bitno. Bitno je samo jedno – da Srbija pobedi Švajcarce.
