Zdravstvo između korupcije i neznanja

Roditelji su zabrinuto ušli u ordinaciju na dečjoj klinici. Majka je nosila petnaestomesečnu devojčicu. Doktoru, koji je sve vreme gledao u ekran računara, objasnili su da se tog jutra probudila vrišteći od bolova na i najmanji pokret glavom.

Nakon što ih je saslušao, a da dete nije ni pogledao, mladi lekar im se, podigavši glavu, prilično samouvereno, čak pomalo i arogantno, obratio sledećim rečima: "Znate, medicina ne priznaje promaju, ali ... U ovom slučaju je verovatno baš promaja odradila svoje, pa se dete mlao ušinulo. Stavićemo joj kragnu na sedam dana, pa posle dođite na kontrolu. Samo donesite uput iz Doma zdravlja".

Iznenađeni, otac i majka su se pogledali, da bi ona potom bojažljivo upitala: "A da nije možda upala uva? Znate, sa starijim detetom smo imali sličnu situaciju..."

Pročitajte još: Ni lekari nisu sveštenici svoje profesije

Pre nego što je i stigla da završi rečenicu, mladi lekar ju je presekao: "Majka, a da li Vi mislite da je upala uva?"

Zbunjeni, ne znajući šta da misle, otac i majka su se pogledali. Nisu bili sigurni da li to mladi lekar od njih traži savet ili da sami postave dijagnozu sopstvenom detetu. Ne čekajući odgovor, kao da je postavio retoričko pitanje, mladi doktor ih je uputio na obližnju ORL kliniku.

"Ako nije upala ušiju, vratite se da joj stavimo kragnu", nehajno je dobacio i ponovo se okrenuo ka računaru.

Doktorka na ORL klinici je, naravno, dete pregledala i vrlo lako ustanovila da devojčica ima obostranu upalu ušiju. Prosto nije mogla da poveruje da je mladi kolega želeo da joj stavi kragnu.

A majka je jedva obuzdala oca da se ne vrati do mladog lekara kako bi mu stavio kragnu.

Uz priče o korupciji, ona koja se vezuje za zdravstvo je, nažalost, sve češće i neznanje. Pitanje šta je za građane pogubnije, neznanje ili korupcija u zdravstvu je poput onoga šta je starije - kokoška ili jaje. Opasne su i jedna i druga pojava, s tim što neznanje direktno može da utiče na fatalni ishod, dok korupcija može da ima "odloženo dejstvo".

"To je ubitačna kombinacija. Teško je i komplikovano rangirati šta je gore. Mi imamo i jedno i drugo u povelikoj meri. Ukratko, neznanje uvezano sa korupcijom dovodi do toga da imamo neuporedivo skuplje zdravstvo i lošiji kvalitet lečenja. Najveći problem je što nema mehanizama za pokretanja odgovornosti. I ako ubijete čoveka zbog neznanja, to prođe, isto kao i ako smrt nastupi kao posledica neke koruptivne radnje. Ako je, na primer, doktor postupio mimo pravila zarad neke koristi. Problem je što mi nemamo sistem koji bi to sankcionisao", kaže za "Ekspres" epidemiolog u penziji i predsednik Etičkog odbora Srpskog lekarskog društva dr Zoran Radovanović.

Pročitajte još: Ko nas leči, lekari ili mito farmaceuta?

U praksi to izgleda ovako. Opšta bolnica u Pančevu moraće da plati odštetu od četiri miliona dinara porodici svoje pacijentkinje Marijane Jojkić (30), koja je zbog nesavesnog lečenja u toj ustanovi preminula u martu 2006. od zapaljenja trbušne maramice izazvanog pucanjem slepog creva, dok je lekar Aleksandar Ivica, kome se sudilo za istu stvar, oslobođen krivice.

Milionska odšteta dodeljena je porodici nakon parničnog postupka koji je nedavno okončao Apelacioni sud, utvrdivši da je bolnica odgovorna za niz propusta u zbrinjavanju i višednevnom pogrešnom lečenju nesrećne Marijane, što je na kraju rezultiralo njenom smrću.
Bolnica je dužna da isplati roditeljima, suprugu i dvojici sinova Marijane Jojkić po 800.000 dinara, navedeno je u presudi Apelacionog suda, u koju je "Kurir" imao uvid.

Ono što je, međutim, paradoksalno jeste to što je isti Apelacioni sud prethodno oslobodio krivične odgovornosti hirurga dr Aleksandra Ivicu, optuženog za nesavesno lečenje nesrećne žene, i to zbog nedostatka dokaza!

Suđenje dr Ivici su, inače, pratile brojne kontroverze. Prema dosad objavljenim informacijama, nakon što ga je Osnovni sud u Pančevu proglasio krivim i osudio na kaznu kućnog zatvora, pismeni otpravak presude je misteriozno zagubljen u pisarnici tužilaštva, zbog čega je postupajućem zameniku tužioca istekao rok za podnošenje žalbe. Nakon postupka pred Apelacionim sudom, dr Ivica je oslobođen zbog nedostatka dokaza.

Presuda je, dakle, u ovom slučaju došla posle punih 13 godina. Da li će se slična situacija ponoviti i u slučaju trudnice Tamare Milić koja je preminula 1. avgusta u Kliničkom centru u Nišu u sedmom mesecu trudnoće zbog sepse? Njen suprug Lazar podneo je krivičnu prijavu protiv Opšte bolnice Kruševac  u kojoj lekari, uveren je, nisu postupili na pravi način u pravom trenutku.

A kada je o korupciji reč, i to na onom više nivou, dobar je i nedavni primer hapšenja lekara u kliničkim centrima u Nišu i Kragujevcu, kao i više posrednika u nabavljanju medicinskih sredstava i opreme. Među uhapšenima je i rukovodilac u KCS D. P. koji se sumnjiči da je prilagođavao i uslove javnih nabavki, kako bi favorizovao određene ponuđače. Njemu je u tome, veruje se, pomagao i rukovodilac iz kragujevačkog Kliničkog centra N. S.

Doktor Radovanović podseća i da ima različitih nivoa korupcije - od sitne, gde će neko da gurne lekaru u ruke 100 ili 500 evra, do one krupne u koju spadaju i nameštaljke sa tenderima.

"To što neko dobije 100 ili 500 evra je tzv. sitna korupcija. Iako pacijentu ne izgleda sitno kad treba da skupi par stotina ili čak hiljada evra, ako su ozbiljnije operacije u pitanju, da bi preskočio listu čekanja ili da bi ga operisao lekar u kojeg ima poverenje. A krupna korupcija tiče se javnih nabavki i drugih muvanja. Tu se odliva novac namenjen zdravstvu", kaže Radovanović.

On ističe da Srbija daje na zdravstvo maltene više nego bilo ko u Evropi, skoro 11 odsto BDP-a. Druge zemlje, koje su čak na istom ekonomskom nivou, izdvajaju šest ili sedam odsto. Tragedija je, međutim, kaže, što četvrtina tih sredstava dolazi iz budžeta, dok postoji još nekoliko načina kako se „alimentira zdravstvo".

"To je participacija, pa razne donacije lokalnih i republičkih vlasti. Imate i donacije iz inostranstva koje obično budu uludo potrošene. Nakrcamo do hiljadu evra po glavi. Ali teško su oštećeni građani jer veliki deo pada na njihova leđa, a kada uporedite učešće u dohotku za zdravstvo i kvalitet zdravstva, ogromna je diskrapanca", kaže Radovanović.

O tome koliko se odvaja za zdravstvo i šta se sa tim novcem dešava govorio je sredinom godine i Aleksandar Vučić, navodeći kako se ne zna na šta se potroši gotovo petina budžeta za zdravstvo.

"Da me ubijete sada ja ne znam na šta se potroši dvadeset odsto budžeta koje se izdvaja za zdravstvo. To su ogromne pare", rekao je Vučić prilikom uručenja ugovora o radu najboljim diplomcima medicinskih fakulteta i srednjih škola u Srbiji.

Kako je rekao, "Bog otac ne zna gde su pare otišle", dodajući da ne postoji dobra kontrola. O kojoj je sumi konkretno reč, nije rekao. A brojke su sledeće - budžet Ministarstva zdravlja za 2019. godinu iznosi 18,3 milijarde dinara (oko 155 miliona evra), a Republički fond za zdravstveno osiguranje računa na još oko 273 milijarde dinara (2,3 milijarde evra) od kojih se najveći deo (1,4 milijarde evra) obezbeđuje doprinosima zaposlenih.

Dakle, ako je Vučić mislio na 20 odsto celokupnog budžeta novca koji se vrti u zdravstvu, a koji "netragom nestane", reč je o skoro 462 miliona evra!

A kada je o parama u zdravstvu reč, dr Radovanović kao najgoru ističe "sistemsku korupciju koja je ugrađena u zakone".

"Najgore je kad sistemski nešto nakaradno rešite. To se odnosi na pravo lekara da radi u svojoj ustanovi privatno" kaže dr Radovanović.

Zakon o zdravstvenoj zaštiti, naime, omogućava lekarima u državnim ustanovama da u matičnim ustanovama sprovode i dopunski rad. A to znači da pacijent može da ide na preglede u državne ustanove i domove zdravlja kod lekara koji bude odlučio da radi dopunski van svoje smene i da te usluge plate.

To, međutim, nije zaživelo zbog, kako cenjuje dr Radovanović, otpora građana, ali sama zakonska opcija koja postoji, prema njegovom mišljenju, vodi direktno u konflikt interesa.

"Prvo, ne možete ceo dan da radite, jer vas čeka večernja klinika. A drugo, kada je dođem kao pacijent, u interesu vam je da me prebacite na večernju kliniku da bih platio. Em ste neproduktivni, em muvate. Kad tako uredite sistem, ne možete da očekujete ništa dobro", dodaje sagovornik "Ekspresa".

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, čak oko 2,6 miliona smrti godišnje uzrokovano je nenamernim pogreškama u ambulantama i bolnicama širom sveta.

Četiri od deset bolesnika doživi neku vrstu štetne posledice lečenja u ambulantama i ustanovama primarne zdravstvene zaštite, a 134 miliona štetnih reakcija na lekove svake godine se zabeleži u bolnicama u srednje razvijenim i nerazvijenim zemljama.
Prema epidemiološkim podacima, nenamerna šteta za pacijenta zbog greške tokom lečenja u bolnicama pojavljuje se kod osam do 12 odsto hospitalizovanih pacijenata.

Pročitajte još: Mladi naučnik tvrdi da je našao lek za rak

Veliki broj takvih slučajeva može da se spreči, poručuje Svetska zdravstvena organizacija, koja pokreće globalnu kampanju za podizanje svesti o sigurnosti pacijenata i stvaranje sigurne zdravstvene zaštite.

Za sigurnu zdravstvenu zaštitu važno je, kažu, donošenje jasnih smernica, dobra organizacija, zapošljavanje kvalifikovanih zdravstvenih radnika i efikasno uključivanje bolesnika u brigu za vlastito zdravlje, s obzirom na to da ankete govore o nedovoljnom ili problematičnom nivou zdravstvene pismenosti gotovo polovine ispitanih Evropljana.

Na to se nadovezuje i dr Radovanović analizirajući stanje na primarnom nivou zdravstvene zaštite. Veoma je bitno, naime, kako lekar opšte prakse postavi dijagnozu. Svetska zdravstvena organizacija, prema njegovim rečima, kaže da lekar opšte prakse treba da reši barem 80 odsto patologije.

"To znači da od pet pacijenata, četvoro sam leči i uspešno izleči. Ako je potrebna operacija ili je u pitanju neka teška zaraza, onda ih šalje hirurgu ili infektologu. Kod nas je lekar opšte prakse administrativac koji samo piše recepte. I tu smo već na gubitku, jer, ako on samo piše recepte, onda on ne prati svetska dostignuća, pa zaista manje zna", objašnjava poznati epidemiolog.

Najveći pozitivan uticaj na zdravlje populacije imalo bi, dodaje, osnaživanje upravo primarne zaštite, lekara u domovima zdravlja.
"Ali tu je situacija takva da prvo jedva zakažete pregled telefonom, za nedelju ili dve. A do tada će bolest ili da prođe ili da vas odnese - kaže dr Radovanović.

Školovanje budućih lekara je posebna priča. Jedan hirurg starije generacije nedavno je bio šokiran neznanjem mlade doktorke, koja je tek završila specijalizaciju, koja mu je asistirala pri operaciji. Stepen neznanja je bio toliki da ona, kako kaže za "Ekspres", uz želju da ostane anoniman, nije poznavala anatomiju dela tela koji smo operisali.

"Iskreno, kada moja generacija lekara bude otišla ili van zemlje ili u penziju, ja ne znam ko će da leči ovaj narod", dodaje on.

Prema rečima dr Radovanovića, javna je tajna da na Medicinskom fakultetu retko kada vežbe sa studentima vode oni čiji je to posao.

"U nastavi bi trebalo da učestvuju svi, profesori, docenti, asistenti... Retko kad ćete na vežbama da vidite asistenta. Svako skida sa sebe tu dosadnu obavezu i na kraju pošalju specijalizanta da vodi vežbe i podučava studente. Pa, onda i na ispitima imate muvanja i pravilo da profesorska deca imaju prosek 10 ili skoro 10. To su sve anomalije, pa na konkursu za posao i ne mora da se muva mnogo, jer takvo dete bez obzira na to koliko zna, kad pokaže ocene, zaista deluje superiorno", kaže dr Radovanović uz ogradu da svakako ima i savesnih nastavnika koji se trude da budu čestiti.