ŽIVOT ILI SMRT: Kraj prvog poluvremena

Pandemiju koronavirusa Srbija je dočekala sa svega tri laboratorije koje su imale i ljudske i materijalne resurse za testiranje onih za koje se sumnja da su zaraženi virusom Covid-19 - Institut „Torlak“, Virusološka laboratorija Kliničkog centra Srbije i laboratorija Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

Danas ih je jedanaest. U pogledu kapaciteta to izgleda ovako – tri laboratorije koje su primile prvi udar koronavirusa mogle su dnevno, uz velike muke, da obrade do 600 testova. Današnji kapaciteti su oko 5.000 testova dnevno.

Claudio Furlan/LaPresse via AP

Zbog čega je to sada bitno? Pa zbog toga što su mnoge procene da sledi i drugi talas pandemije, koji doduše možda neće biti tako silovit kao ovaj prvi. Nepoznanica je, međutim, kada bi do njega moglo da dođe. Da li tokom leta, da li na jesen ili kasnije.

Doktor Dragoslav Popović, konsultant Unicefa i Svetske banke i predsednik Udruženja za javno zdravlje Srbije, ocenio je nedavno da se može reći da se nalazimo „na kraju prvog poluvremena“.

Povezane vesti - Neizvesnost i virus: Šta kažu naši građani u inostranstvu?

„Sad očekujemo ili onaj drugi talas o kome se dosta priča, koji bi mogao da dođe početkom jeseni, ili novu pandemiju, koja se takođe očekuje. Ova nas je pandemija ubacila u jednu novu dimenziju gde se ova događanja mogu desiti ponovo i važno je da budemo spremni da dočekamo bilo koju situaciju. Mislim da je važno da sednemo, da izvučemo lekcije kako smo do sada radili i kako možemo bolje da odigramo drugo poluvreme“, rekao je.

Slično upozorenje stiglo je i od savetnice Svetske zdravstvene organizacije za zapadni Pacifik Ljubice Latinović. Ona je u prošlom broju „Ekspresa“ rekla kako će na dosadašnjim iskustvima mnogi morati da uče, kao i da će biti neophodno da države mnogo više ulože u potrebne kadrove.

Kako to u praksi izgleda pokazuje, na primer, Nemačka. Njihovi laboratorijski kapaciteti podignuti su na nivo da nedeljno mogu da obrade 700.000 testova! Mere za poboljšanje kapaciteta za borbu protiv očekivanog drugog talasa zaraze obuhvataju i renoviranje berlinskog sajamskog izložbenog prostora kako bi za nekoliko nedelja bio pretvoren u bolnicu, koja će moći da primi 1.000 pacijenata.

Virusolog Kristijan Drosten iz berlinske bolnice “Šarite” upozorava da bi virus u novom talasu, koji se najčešće najavljuje za septembar, mogao da napadne “sasvim drugačijom snagom”.

EPA-EFE/ANDREJ CUKIC

„Virus će nastaviti da se širi narednih nedelja i meseci“, rekao je Drosten za javni servis NDR i dodao da će drugi talas biti opasan zbog toga što će se javljati “svuda u isto vreme”.

U univerzitetskoj bolnici u Ahenu, blizu holandske granice, već je spremno više desetina kreveta za novi talas infekcije. Prilikom poslednjeg prebrojavanja, utvrđeno je da je od ukupno 32.000 kreveta za intenzivnu negu, slobodno skoro 13.000.

Plan je da narednih meseci 20 odsto raspoloživih kreveta sa respiratorima ostane prazno, a cilj je da se oslobodimo još 20 odsto u roku od 72 sata - ukoliko izbije novi talas.

U svakom slučaju, laboratorijske kapacitete koji su sada dostignuti u Srbiji trebalo bi makar očuvati. Bar dok opasnost od novog talasa ili pandemije koronavirusa ne prođe. A to će biti onog trenutka kada bude pronađena vakcina protiv koronavirusa.

Nenad Dolovac, direktor Direkcije za nacionalne referentne laboratorije Ministarstva poljoprivrede, uverava da je upravo to i namera.

„Svi već razmišljamo o tome da imamo neki rezervni sastav. Kada posle nekog vremena prestane potreba za masovnim testiranjem, mi ćemo svi ostati u pripravnosti, sa uigranim timovima i ako se ponovo desi neki problem, odmah ulećemo. Imaćemo i dovoljan broj testova, to nije sporno“, kaže Dolovac za „Ekspres“.

Povezane vesti - Neki novi život

Kada prestane potreba za masovnim testiranjem, neke laboratorije će se, kako kaže naš sagovornik, vratiti redovnim aktivnostima, ali će da budu u pripravnosti u slučaju potrebe da se hitno reaguje.

„Uigrani timovi će biti spremni da dejstvuju u roku od nekoliko sati“, tvrdi Dolovac.

On odbacuje primedbe da je država nespremna dočekala pandemiju, ističući kako je ipak u pitanju nešto što „niko nije očekivao“.

„Za razliku od drugih zemalja, mi imamo dobre resurse i brzo smo reagovali. Kad se pojavila korona u Kini, razmišljali smo o tome, a naročito kad je došla u komšiluk, u Italiju. Na vreme smo razmišljali o tome koji su nam resursi. I kad se ukazala potreba, i pored tri postojeće laboratorije (’Torlak’, KCS i Zavod za javno zdravlje Vojvodine), za bržim i obimnijim testiranjem testovima, odmah smo uključili ostale resurse koje država ima“, tvrdi Dolovac.

I zaista, situacija jeste unapređena nakon što su se uključile laboratorija Direkcije za nacionalne referentne laboratorije Ministarstva poljoprivrede, Zavoda za medicinsku ekologiju i biocide, kao i veterinarski specijalistički instituti u Kraljevu, Novom Sadu, Nišu i Šapcu. Polako se uključio i Zavod za javno zdravlje u Somboru, a 20. aprila na Poliklinici Kliničkog centra Srbije otvorena je i kineska laboratorija „Vatreno oko“.

Sa masovnim testiranjem se, i pored najava i obećanja, ipak kasnilo. A u jednom trenutku je i član Kriznog štaba za suzbijanje bolesti Covid-19 epidemiolog Predrag Kon rekao da "nema kadra".

„Mi polako povećavamo brojke, ali nemamo takvog kadra da odgovorimo takvom pritisku naglog povećanja pozitivnih slučajeva“, rekao je Kon 9. aprila i dodao da je planirano "kako je i saopštavano", ali da je "neko mislio da može da testira tri puta više ljudi nego što suštinski može". Prema njegovim rečima, loša je bila priprema pred vanredno stanje, jer se pretpostavljalo da je moguće masovnije testiranje.

„Ako neko saopštava da može tri puta više (da testira), na to se računa, i kada konstatuje da ne može toliko, šta ćete onda“, rekao je Kon.

Da je bilo problema zbog nerealnih obećanja potvrđuje i Dolovac, ali dodaje da sada kadrova ima dovoljno.

„Generalno, to su ljudi koji rade u tim institucijama, pojačani ljudima koji su u nauci, prosveti, obrazovanju. Uglavnom je reč o molekularnim biolozima i virusolozima“, kaže Dolovac.

I upravo ti ljudi rad ne najosetljivijim stvarima, na najinfektivnijim delovima, jer su za te poslove i obučeni.

„Za najosetljivije delove analize, koji podrazumevaju nošenje zaštitne opreme i punu bezbednost na radu, institucije su angažovale ljude koji su obučeni za rad u takvim okolnostima. Ne može neko ko je, na primer, do tada radio analizu hrane, da uđe u najinfektivniji deo laboratorije. Angažovani su ljudi sa strane, sa VMA, sa Instituta za medicinska istraživanja iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd. Pre svega su to molekularni biolozi i virusolozi, ljudi koji imaju neophodno znanje da bi mogli da rade sa infektivnim materijalima“, kaže Dolovac.

Povezane vesti – Kako ponovo sačuvati sačuvane?

Drugi problem koji je postojao ticao se same aparature, jer zarazne bolesti ne mogu se testirati na uređajima na kojima se, na primer, kontroliše kvalitet mleka, gde se radi na otvorenom uređaju, golim rukama, bez zaštitnih rukavica i maski... I taj problem je, međutim, rešen, nabavkom potrebnih mašina, određeni rekonstrukcijama objekata kako bi institucije bile prilagođene novim uslovima eksploatacije koje podrazumevaju i poštovanje svih mera bezbednosti na radu.

Epidemiolog Zoran Radovanović dodaje da je, ipak, osnovni problem bio nedostatak testova za koronavirus. Zbog toga su, prema njegovoj oceni, i uvedene drastične mere jer je, umesto otkrivanja bolesnika, i izolacije njih i njihovih kontakata, bilo potrebno izolovati starije ljude iako nisu bolesni.

„Umesto da bolesni budu izolovani, a svi drugi da šetaju, mi smo imali obrnutu situaciju, gde su potencijalno zaraženi mogli da šetaju i da budu u zajednici, jer nismo mogli da ih otkrivamo“, kaže Radovanović za „Ekspres“.

Kada je reč o kadrovima, on ističe da jeste bilo određenih organizacionih problema koji su otklonjeni i ističe da se ispostavilo kao veći nedostatak manjak epidemiologa nego virusologa.

„Virusologa ima pa budu prebačeni sa Medicinskog fakulteta na ’Torlak’. Problem je što je ’Torlak’ rasturen, pa su oni koji su tamo radili ili otišli u penziju ili su pobegli kojekuda. To je problem kada imate partijsko rukovođenje institucijama, kada dovodite nekompetentne ljude“,  kaže Radovanović.

Sve šupljine, kako kaže, pokažu se u vanrednom stanju. Po svemu sudeći, čeka nas drugo poluvreme i popunjavanje šupljina.