Zdravlje
28.11.2022. 14:05
Mihailo Paunović

Kakav vazduh dišemo

Da li je Beograd zaista najzagađeniji grad na svetu? Pitali smo stručnjake

zagađenje vazduha
Izvor: Shutterstock / Echo in time

Vinston Čerčil ostao je upamćen kao jedan od najznačajnijih ljudi 20. veka i po mnogima najveći Britanac svih vremena. Čovek koji je za života obavljao sve najvažnije državne funkcije, koji je obeležio period između dva svetska rata i koji je Veliku Britaniju vodio kroz razne krize.

Bez obzira koliko je bio veliki i sposoban lider, na kraju dana je bio samo čovek, sposoban da pogreši i ne predvidi problem. Dokaz za to je kriza, poznatija kao Veliki smog, koja pogodila London u decembru 1952. godine baš u periodu kada je Čerčil bio premijer.

Tog 5. decembra 1952. smog je progutao britansku prestonicu. Gust, crni dim iz fabrika i kuća, koje su se grejale na ugalj, nije bio neuobičajena pojava za prvi milionski grad na svetu. Međutim, hladno vreme u kombinaciji sa anticiklonom i nedostatkom vetra stvorili su savršene uslove da se smog ušuška u Londonu narednih pet dana, do 9. decembra. Prema nekim izvorima, vidljivost je u gradu bila toliko slaba da su ljudi slepo tumarali ulicama i nisu mogli da obavljaju svakodnevne obaveze. Ispostaviće se da će događaj ostaviti dalekosežne posledice ne samo na London, već i na Evropu. Tih dana bolnice u Londonu bile su pune bolesnih ljudi. Prema zvaničnim podacima, Veliki smog je za pet dana odneo čak 4000 života. Novija istraživanja su još surovija. Jedna studija pokazala je da je mesecima nakon ove krize od zagađenja vazduha stradalo još 6000 ljudi.

Zagađenje vazduha postalo je tih godina važna tema u Velikoj Britaniji i dovela je do niza zakona kao što je zakon o čistom vazduhu iz 1956. godine. Njime je ograničeno sagorevanje uglja u urbanim sredinama i uspostavljene su zone bez dima. Period tranzicije je potrajao, ali se donošenje ovog zakona i dalje smatra jednim od najvažnijih događaja u istoriji borbe za zaštitu životne sredine u Evropi.

Sedamdeset godina kasnije svet i dalje vodi borbu sa zagađenjem vazduha. Neke države su uspešnije od drugih, ali problem i dalje postoji. Iz cele priče nije izuzeta ni Srbija.

Prema istraživanju objavljenom ove godine u naučnom časopisu "Lanset“, broj preminulih od zagađenja vazduha i hemijskog zagađenja porastao je za 66 odsto tokom protekle dve decenije. Prema istraživanju, glavni uzroci su nekontrolisana urbanizacija, rast populacije i zavisnost od fosilnih goriva.

O problemu zagađenja vazduha u svom autorskom tekstu za "Ekspres“ svojevremeno je pisala Zorana Jovanović Andersen, profesorka epidemiologije životne sredine na odeljenju za javno zdravlje pri Univerzitetu u Kopenhagenu.

"Danas je zagađenje vazduha na četvrtom mestu liste SZO-a najštetnijih uticaja na zdravlje, odmah ispod visokog pritiska, duvana i loše ishrane. Pored toga, uz proširenu sliku zdravstvenih posledica, broj preranih smrti, prema podacima SZO-a iz 2019, bio je 6,7 miliona širom sveta u poređenju sa 2015. godinom kada je bilo 4,2 miliona smrti. Dakle, ovaj rast i oštra razlika za samo četiri godine je i zbog većeg broja poznatih zagađivača i zbog uračunavanja novih“, napisala je svojevremeno Jovanović Andersen dodavši, između ostalog, da je zagađenje vazduha razlog za 373.000 preranih smrti godišnje na Starom kontinentu.

Svetski problem nije zaobišao ni Srbiju. Prema ovogodišnjem izveštaju Instituta za zdravstvene efekte iz Bostona, od zagađenja vazduha u Srbiji je 2019. godine preminulo 12.700 ljudi, što predstavlja sedmi uzrok smrti u državi. U izveštaju je ocenjeno da su stanovnici Srbije izloženi lošem kvalitetu vazduha, što dodatno ugrožava njihovo zdravlje i skraćuje životni vek.

Navedeno je, takođe, da je prosečna izloženost PM2,5 česticama u Srbiji 2019. godine iznosila 25,4 mikrograma po kubnom metru, što je među najvišima u jugoistočnoj Evropi, gde se prosečne godišnje koncentracije kreću od 15,7 do 30,3 μg/m3.

PM2.5 čestice, koje se najčešće navode kao glavni izvor zagađenja u Srbiji, odnose se na atmosferske čestice (PM) koje imaju prečnik manji od 2,5 mikrometra i toliko su male da ih je moguće detektovati samo elektronskim mikroskopom. Kao takve imaju tendenciju da ostaju duže u vazduhu nego teže čestice, što samim tim povećava šanse da ih ljudi udahnu i da tako završe u plućima, pa čak i u našem krvotoku.

Ovih dana, tradicionalno za ovo doba godine, posvećujemo im dosta pažnje. Prethodnih nedelja često ste mogli da pročitate kako se Beograd, prema analizama sajta www.iqair.com, nalazi na samom vrhu najzagađenijih gradova u svetu i da je vazduh u Beogradu svrstavan u grupu "nezdravih“ za udisanje.

Vazduh u prestonici Srbije, prethodnih dana, možda nije izazvao haos kao u Londonu 1952. godine, ali je često imao i boju i miris. Uznemirio je deo javnosti koja je postavljala pitanje da li je bezbedno da u trenutku velike zagađenosti bude na otvorenom i tražila odgovor na pitanje zašto je vazduh u Beogradu toliko zagađen. Odgovor na ovo pitanje nisu mogli da dobiju od gradonačelnika Aleksandra Šapića koji je nedavno izjavio da "ne zna zašto je vazduh u Beogradu zagađen, dok za dva meseca neće biti tako“.

Termoelektrane, toplane, individualna ložišta, automobili… godinama se navode kao najveći zagađivači vazduha. Glavnog među njima je još teže pronaći ukoliko uzmemo da je Beograd bio među najzagađenijim gradovima na svetu i pre nego što je počela grejna sezona.

Odgovor na pitanje koji je glavni izvor zagađenja vazduha u Srbiji i Beogradu zatražili smo od ministarke Irene Vujović i njenog ministarstva, ali do objavljivanja teksta odgovore na ovo pitanje nismo odbili. Ministarku i ljude iz Ministarstva za zaštitu životne sredine smo takođe pitali kako objašnjavaju činjenicu da je Beograd bio među najzagađenijim gradovima u svetu i pre nego što je počela grejna sezona, koja se smatra jednim od dominantnijih izvora aerozagađenja.

Pitali smo i koje su konkretne mere preduzete u poslednje dve godine koje doprinose tome da vazduh u Srbiji bude čistiji (na osnovu nedavnog saopštenja ministarstva da je u "prethodne dve godine urađeno najviše za čistiji vazduh u Srbiji“), da li postoji plan koji će doprineti tome da se u budućnosti aerozagađenje u Srbiji smanji…

Činjenica je da se o zagađenju vazduha u Srbiji poslednjih godina govori više nego inače. Postavlja se logično da li je to zbog činjenice da je vazduh u Srbiji zagađeniji nego inače ili je svest o značaju čistog vazduha među ljudima porasla.

U danu kada je tekst pisan u Beogradu je duvala košava i kvalitet vazduha je, prema sajtu "IqAir“, bio dobar. Kolika je uloga meteoroloških uslova kada govorimo o zagađenju vazduha i da li su se oni s godinama promenili na ovom prostoru pa samim tim i uticali na kvalitet vazduha, pitali smo meteorologa Nedeljka Todorovića.

Todorović je u razgovoru za "Ekspres“ istakao da su meteorološki uslovi jednako važni kada govorimo o kvalitetu vazduha koliko i izvori zagađenja.

"Kada su meteorološki uslovi takvi da nema vetra, štetne materije se zadržavaju blizu izvora zagađenja – saobraćaja, privatnih ložišta, toplana… S druge strane, ukoliko je vetar prisutan, zagađenje na tom prostoru neće biti u tolikoj koncentraciji zato što će vetar preneti čestice na mnogo veću površinu i normalno je da njihova koncentracija bude manja. Kada duva košava, kao što je danas, ona odnese sve te čestice prema Vojvodini, Slavoniji, Mađarskoj. Kada nema vetra, sve to ostaje tu gde jeste. Ali ne radi se samo o vetru, već zavisi i od ostalih meteoroloških uslova kao što je vazdušni pritisak. U svakom slučaju, meteorološki uslovi su faktor koji odlučuje da li će zagađenje, kojeg ima, ostati tu, blizu izvora zagađenja, da ne kažem iznad grada, ili će se pomeriti van grada“, ističe Todorović.

Na pitanje da li su se meteorološki uslovi s godinama promenili, Todorović kaže da nisu.

"Oni imaju svoja odstupanja od godine do godine, od sezone do sezone, ali generalno se nisu promenili ni u poslednjih pet godina, ni u poslednjih deset godina, ni u poslednjih 100 godina. Neke godine košava duva veći broj dana, neke manji broj dana. Nije ujednačeno svaki godine isto, ali se suštinski ništa nije promenilo.“

Na istu temu razgovarali smo i sa Bojanom Simišićem iz "Eko-straže“, neformalne grupe građana.

U razgovoru za "Ekspres“ on ističe da individualna ložišta jesu jedno od osnovnih zagađenja vazduha, ali da u obzir moraju da se uzmu i sekundarne emisije usled rada termoelektrana.

"Ono što znamo jeste da termoelektrane na Balkanu imaju šest puta veću emisiju sumpor-dioksida nego sve termoelektrane koje rade u Evropi. To je važno spomenuti jer taj sumpor-dioksid kada ode u atmosferu dolazi do hemijskog procesa usled kog se to zagađenje vraća na zemlju kao sekundarno zagađenje. To se pogotovo oseti kada je leto i lepo vreme i uvek imamo zagađenje, ali ga ne osećamo jer ono ode visoko u atmosferu. Taj planetarni granični nivo je dosta visok, može da bude i do dva, tri kilometara. A kada je hladno vreme, on se spušta i zimi se pojavljuju temperaturne inverzije.

Zato to zimsko i letnje zagađenje nije vezano samo za individualna ložišta, već i za generalno hlađenje atmosfere i planete. Još jednostavnije objašnjeno bi bilo da leti, kada gore deponije, mi to još uvek ne vidimo jer je taj ’poklopac’ jako visoko i zagađenje može da ode daleko u atmosferu i onda se gustina razdeli. Kako temperatura pada, mi imamo isto zagađenje, ali u tom slučaju se dešava kao da neko pomeri poklopac sa visine od kilometar i po na 200 metara. I onda u toj situaciji dobijamo sedam puta veću gustinu“, objašnjava Simišić.

Jedna od polemika koja je poslednjih dana mogla da se primeti u javnosti jeste da li su aplikacije i sajtovi koji pokazuju da je Beograd među najzagađenijim gradovima u svet relevantne, odnosno da li pokazuju verodostojne podatke. Todorović za "Ekspres“ kaže da se u medijima "napadno forsira“ priča da je Beograd jedan od najzagađenijih gradova na svetu i da je priča politizovana.

"U Kini i Indiji postoji mnogo gradova veličine Beograda koji su od njega zagađeniji višestruko puta. To možete da proverite kada uđete na sajt ’Meteoblue’. Tu imate mogućnost da pogledate Evropu, Srbiju, ali i ceo svet, i videćete da su i Poljska, ali i severni deo Italije zagađeniji. Ne kažem, Beograd je zagađen, ima zagađenja i u Valjevu i u Užicu, gde god ima neke industrije. Ali kažem da se napadno forsira da je najzagađeniji u svetu.“

S druge strane, Simišić ističe da se "Eko-straža“ fokusira na zvanične podatke iz zvaničnih institucija kao što su izveštaji Evropske agencije za zaštitu životne sredine jer, kako kaže, najbolje reference su zvanična merenja.

"Podaci da imamo najveću smrtnost u Evropi i da je Beograd najzagađeniji milionski grad, a da je Novi Pazar najzagađeniji mali grad u Evropi su sve zvanični podaci. Nije važna aplikacija. Beograd nije najzagađeniji grad na svetu inače, on je samo u određenim satnim vrednostima prvi, na tabeli glavnih milionskih gradova. Tako da Beograd nije zagađeniji od Nju Delhija, ali u određenim satima jeste. Nema tu nikakve prevare, to su sve zvanični podaci. Međutim, ono što je nama bitno u tim vrednostima jeste da kada u Beogradu imamo 150 ili 200 PM čestica, mi ne smemo da izlazimo napolje. Nije bitno da li smo u tim satima zagađeniji od nekog drugog, poenta je da imamo te nalete u kojima je zagađenje toliko veliko da je to opasno po nas.“

Problem sa zagađenjem vazduha u Srbiji nije problem koji će se rešiti preko noći. Nemoguće ga je rešiti ni za dve, tri godine. Ono što je za početak možemo da uradimo jeste da o njemu pričamo svih 12 meseci godišnje, a ne samo u vreme zimske sezone. Možemo da se ugledamo na države koje se uhvatile ukoštac sa ovim problemom i počele da rešavaju problem po problem. Ali, što je još važnije, da ulažu novac tamo gde će rezultati biti najvidljiviji, a ne da ga ulažu zbog kozmetičke prirode.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Zagađenje vazduha uticalo na 238 hiljada prevremenih smrti
1

Evropska agencija

24.11.2022. 15:00

Zagađenje vazduha uticalo na 238 hiljada prevremenih smrti

Zagađenje finim česticama uticalo je na 238.000 prevremenih smrti u Evropskoj uniji u 2020. godini, navodi se u izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu i dodaje da je kovid-19 uticao na porast broja umrlih.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
22°C
19.05.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve