Zdravlje
09.03.2022. 08:10
Mihailo Paunović

Mentalno zdravlje

Od čega ćemo se lečiti posle korone?

Depresija, mentalno zdravlje
Izvor: Shutterstock

U momentu kada je virus korona provalio u naše dvorište pisali smo o tome kako je ubrzo zahvatio sve sfere društva – socijalne, ekonomske, političke, zdravstvene...

Poput najupornijeg parazita dugo živi na naš račun. Kida nam živce, usadio nam je strah, često nas dovodi u stanje očaja, zavio nas je u tamu. Gotovo dve i po godine kasnije, stručnjaci nas ubeđuju da se pošast povlači.

Istrenirani da sa zadrškom prihvatamo svaku informaciju u vezi sa koronom, ni sada u potpunosti ne verujemo da je ovo poslednji talas, pik... Šta god. Ali se nadamo. Željno iščekujemo kraj. Ukoliko se agoniji zaista bliži kraj, kakva su nam očekivanja i procene? Verujemo li, potajno, da ćemo se tek tako vratiti "starom“ životu? Teško. Šteta je već učinjena.

Pod ovim ne mislimo samo na predugačak spisak postkovid sindroma, već i na anksioznost, depresiju, panične napade, stres i sve ono što bi moglo da se podvede u kategoriju mentalnog zdravlja, a direktna je posledica života u ovom svetu u poslednje dve godine.

Anksioznost, napad panike
Izvor: Shutterstock

Sve ono na šta je Društvo psihologa Srbije pre malo više od mesec dana skrenulo pažnju. U svom saopštenju navodi da psiholozi javno izražavaju "svoju duboku zabrinutost povodom kontinuirane društvene krize, koja pored političkih, ekonomskih, socijalnih, ekoloških, zdravstvenih i drugih posledica, značajno narušava i mentalno zdravlje građana, o čemu svedoče i brojna psihološka istraživanja sprovedena u poslednje vreme“.

U saopštenju piše i sledeće:

"Društveni kontekst u kome živimo već dugo vremena je opterećen brojnim problemima. Građani se već dugo suočavaju sa egzistencijalnom nesigurnošću i neizvesnošću usled prolongirane pandemijske krize, a u kontekstu brojnih društvenih podela, devalvacije moralnih i kulturnih vrednosti, urušavanja kvaliteta obrazovanja i drugih negativnih pojava, dok javni diskurs u medijskom prostoru nastavlja da promoviše i produbljuje antagonizam i netoleranciju.“
 

Posebno treba obratiti pažnju na deo u kome je istaknuto da "psihološke studije potvrđuju udvostručeni porast depresivnih tegoba među građanima Srbije, a rasprostranjenost anksioznosti i stresa ima pandemijski karakter…“

"Pandemija mentalnih tegoba upravo ukazuje na to da se uzroci problema ne mogu fokusirati na vulnerabilnost pojedinaca, i da ih pre treba razumeti kao normalnu reakciju na nenormalne okolnosti, a usmeravanje psiholoških intervencija na adaptaciju pojedinca na nepovoljne okolnosti je čak i potencijalno štetno“, navodi se, između ostalog, u saopštenju.

Kada Društvo psihologa upotrebi izraz "pandemija mentalnih tegoba“ to bi trebalo da predstavlja crveni alarm za svako društvo. Nema mesta za okretanje glave u drugu stranu. Upozorenje je tu, samo se postavlja pitanje – koliko treba da brinemo? Isto pitanje postavili smo psihoterapeutkinji Marini Paunović.

"Svakako bi trebalo da budemo ozbiljno zabrinuti za mentalno zdravlje. Istraživanja će tek kada prođe korona pokazati upravo to sa čim smo se susreli na nivou mentalnog zdravlja. Ne samo na nivou anksioznosti, opsesivno-kompulsivnih poremećaja, porasta hipohondrije, depresije, neurotičnih poremećaja, već i bolesti zavisnosti kao što je kockanje… Porasta nasilja. Povećanja razvoda brakova i naravno izraženih konflikata i emocionalne distanciranosti među ljudima“, kaže u razgovoru za "Ekspres” Paunovićeva.

Sagovornica "Ekspresa“ skreće pažnju i na one koji su bili prinuđeni da sede u istom prostoru u nasilničkim porodicama, ali i na porast samoubistava.

"Mislim da će brojka, kada je reč o psihijatrijskim poremećajima, svakako da poraste nakon svih ovih priča u vezi sa koronom“, ističe Paunovićeva.

Dodatni problem u celoj priči o mentalnom zdravlju jeste taj što ne postoji populacija koja nije stradala, o koju se virus korona na neki način nije očešao. Mnogi su ostali bez bližnjih, stariji su jedno vreme bili u totalnoj izolaciji, mladi su bili uskraćeni da budu mladi…

Kada govorimo konkretno o mladima, nagoveštaje o tome kako je na njih uticao život sa koronom već smo dobili. Krajem decembra prošle godine jedno istraživanje Krovne organizacije mladih posebno je privuklo pažnju jer su podaci do kojih su došli najblaže govoreći alarmantni.

Na osnovu onlajn upitnika o zdravlju mladih, u kome je učestvovalo 1056 lica starosti od 15 do 29 godina, sažetak rezultata upućuje na sledeće:

Manje od jedne trećine mladih (30,7 odsto) imalo je nivoe stresa u okviru normalnih vrednosti. Više od dve trećine ispitanika (68,5 odsto) ima anksioznost.

Više od polovine ispitanika (51,9 odsto) ima simptome umerene ili teške depresije.

Više od trećine ispitanika (34,2 odsto) navelo je da su im bile potrebne usluge psihologa i psihoterapeuta tokom poslednjih šest meseci, ali da nisu razgovarali sa psihologom odnosno sa psihoterapeutom.

Koliko god ovi podaci bili alarmantni, da li bi trebalo da budemo iznenađeni?

Period sazrevanja kod mladih ume da bude težak čak i u idealnim uslovima života, a kamoli u vanrednim okolnostima kada je im je socijalni život ozbiljno narušen. Navike i rutine su im poremećene, normalno druženje uskraćeno. Modeli poput hibridne i onlajn nastave uneli su diskontinuitet u radu.

"Mladi ljudi su više od dve godine u potpunom haosu u vezi sa učenjem. Šta će se tek iznedriti na nivou obrazovanja i znanja… Po tom pitanju će se tek praviti posebne studije“, smatra Marina Paunović.
 

Bez obzira na to što smo često gluvi na njihove probleme, mladima su njihove muke najveće. Oni za druge ne znaju. Celokupna situacija sa virusom korona stvorila im je veliki pritisak sa kojim pojedinci ne umeju često sami da se nose. O tome je nedavno za Tanjug govorila psihološkinja Zemunske gimnazije Marija Talijan.

Ona je tom prilikom istakla da je onlajn nastava uticala na pad motivisanosti kod učenika, njihovo zalaganje, na slabiju interakciju sa profesorima i vršnjacima. Kako je tom prilikom istakla, posledice su te da se sve veći broj učenika samoinicijativno javlja psihologu. Uznemireni su i zbunjeni usled izazova sa kojima se prvi put susreću.

"Tokom nastave se dešavalo da nemaju doživljaj da je prekoputa stvarna osoba, pa je bilo primera da učenici spuste barijeru u komunikaciji, što je efekat onlajn dopisivanja“, istakla je Talijan.

Čak i da je ovaj talas korone poslednji ozbiljniji sa kojim ćemo se suočiti, ovo definitivno neće biti kraj izazovnim vremenima. Opterećenost koronom preko noći je zamenila priča o ratu. Neizvesnost i strepnja samo su zamenile oblik.

Ako se držimo posledica korone po mentalno zdravlje, pitanje je koliko možemo da uradimo u ovoj situaciji. Marina Paunović kaže da su sve mere još uvek individualne jer država i dalje nije popustila postojeće.

"Teško je sada reći bilo kakvu meru. One prvo moraju da dođu odozgo. Država i svet moraju da se otvore. Pomoć se u ovom trenutku zasniva na razgovoru, farmakoterapiji i na tome da svako od nas učini ono što može. Neko će potražiti pomoć, neko će uzeti lek, a neki će se lagano vraćati starim životnim navikama.“

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

"Sve je ok": Nova platforma za podršku mladima
Mentalno zdravlje, podrška

Mentalno zdravlje

24.11.2021. 19:05

"Sve je ok": Nova platforma za podršku mladima

Od srede je aktivna internet platforma "Sve je ok", koja mladima pruža podršku i podiže svest o značaju mentalnog zdravlja.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
20°C
10.08.2022.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve