Zdravlje
04.05.2023. 15:30
R.E.

Prof. dr Zorica Tomić

Reč stručnjaka: "Deca ne idu u školu da uče, već da se bore za bodove"

škola, ATA, 5. 3. 2023.
Izvor: ATAIMAGES / Marija Mladjen

Ko je kriv za devetostruko ubistvo koje je počinio trinaestogodišnji učenik? Porodica, škola, institucije, sistem ili svi zajedno? Ili niko? Kakva je uloga medija u ovoj priči? Postoji li odgovornost sedme sile u ovakvim tragedijama? To su u "Uranku“ na televiziji K1 bila pitanja za prof. dr Zoricu Tomić, kulturologa.

U školi u Obrenovcu u četvrtak ujutru je nakon minuta ćutanja dečak izvadio plastični pištolj u učionici i izazvao opštu paniku. Mladić iz Bihaća preti da će počiniti krvavi pir u ekonomskoj školi po ugledu na jučerašnji u Beogradu.

Kako je kazala prof. dr Zorica Tomić efekat oponašanja je tema o kojoj bi prevashodno trebalo da govore psiholozi.

"Čini mi se da je ovaj dečak iz Obrenovca učinio to kao način da odreaguje na ovu užasnu tragediju. Čini mi se da je to način borbe sa užasom koji svi preživljavamo u ovom trenutku. Mediji nisu samo televizija. Mi smo ušli u jedno potpuno novo doba s internetom, i to govorim i svojim studentima, da je reč o otvaranju Pandorine kutije. Sva zla su praktično izašla i pitanje je kako da se nosimo sa tim. Pitanje savremenosti nije kako da stignemo do informacija nego šta sa njima da radimo", kazala je prof. dr Zorica Tomić u "Uranku“.
 

 

Kazala je da je veoma teško edukovati ljude u situaciji u kojoj imamo stalno međusobno isključujuće poruke koje idu preko medija.

"Imate Juval Hararija koji slavodobitno najavljuje transhumanističku agendu i ideju o tome da smo niko i ništa jer će ta nova generacija u IT-u apsolvirati sve ono što treba da radimo. I kako sada sa tim pomešanim porukama mi treba da se suočavamo, izborimo, šta da radimo sa tim informacijama?"

Kriza znanja i kriza autoriteta

Iz dominacije interneta i takvog društva u kojem živimo proizilaze dva problema, kaže profesorka Tomić.

" Prva je pitanje autoriteta i drugi problem koji se pojavio s internetom je kriza autoriteta znanja, jer je svako pozvan da se iskaže, svako je pozvan da se predstavi kako god misli. Svako ko ulazi u svet interneta i taj haos mora prethodno da ima nekakvo znanje kako bi znao ko su relevantni izvori i šta su adekvatne informacije. Da li to može da radi dete od 13 godina? Verujem da ne."
 

Druga stvar koja odatle proističe je problem krize autoriteta znanja.

"To se reperkutuje apsolutno na sve domene našeg života i na ono najvažnije a to je vrednosna paradigma. Mi smo danas svedoci najstrašnije krize autoriteta u apsolutno svim nivoima našeg društvenog i socijalnog života. Kriza porodice. Ako vidimo šta je doneo internet vidimo da se upravo preko medija i interneta promoviše koncept „sam svoj majstor“ - sve možemo sami. Za nas ne postoje nikakvi autoriteti. Zato ni roditelj više nije autoritet, još manje je to učitelj, a da ne govorimo da je samim tim prisutno i odsustvo poverenja u institucije koje mogu da nas zaštite. Na bilo koji način", stava je kulturolog Zorica Tomić.

Jedina vrednost je kvantifikacija

Profesorka Zorica Tomić objasnila je na televiziji K1 da neoliberalna paradigma nije isto što i kapitalizam koji je zasnovan na meritokratiji koja podrazumeva to da svako bude vrednovan po onome što zna.

"Neoliberalni program, ta agenda, apsolutno opoziva meritokratiju budući da kao jedinu vrednost koja se pomalja na horizontu vidi vrednost profita, nečega što može da se kvantifikuje. Nijedna druga vrednost pred tom ne može da opstane. Posledica toga je da imate tinejdžere koji su milioneri, jer su krenuli da se bave ovim vidom komunikacije. Drugo, sa tom vrstom paradigme došlo je do još jedne značajne promene koja se tiče činjenice da ako nema hijerarhije, figure autoriteta, mi gubimo tu vertikalnu dimenziju komunikacije koja je neophodna za naše odrastanje, za usvajanje normi, za razumevanje šta znači živeti sa drugima. Otvara se samo prostor lateralne, odnosno horizontalne komunikacije, u kojoj se svet koncipira isključivo na nivou virtuelne grupe. Recimo Fejsbuk - ko vas sve prati? Sve ostale veze koje su nužne za naše pozicioniranje i razumevanje sopstvenog identiteta i pitanja smisla ili su pokidane ili su postale irelevantne."

O školi

Škola je, kako kaže dr Zorica Tomić, prestala da ima funkciju koju je imala pre 20 godina kada je nastupila reforma školskog sistema.

"Škola je bila mesto gde se socijalizujemo, gde idete da se družite. Išli smo u školu radosni jer ćemo sresti drugove, prijatelje. Taj aspekt učenja i ocenjivanja je bio samo jedan od aspekata, mi smo svoj socijalni krug pravili u školi, i danas se družimo sa ljudima iz škole. Šta je sada taj neoliberalni koncept doneo? Još jednu strašnu stvar da je sve podređeno logici kvantifikacije. Deca ne idu u školu da bi nešto naučila, još manje da bi se družila, već da bi se izborila za bodove. Ta ista stvar važi i za univerzitet, a to u najdubljem smislu opoziva čitav koncept prosvetiteljstva. Šta deca danas mere? Mere broj lajkova, a ne to od koga oni dolaze",  kaže dr Tomić.  

Vratiti sekcije u škole

Dr Zorica Tomić istakla je na televiziji K1 da su u školama ukinute sekcije koje su služile tome da se deca druže.

"Možda nisam najbolji iz matematike ali fantastično crtam. To više ne postoji a sekcije su omogućile ideju kreiranja zajednice u kojoj se podrazumeva i takmičenje ali na jedan zdrav način koji podrazumeva mogućnost da kreativno provodite svoje slobodno vreme."

Internet, nasilje i anksioznost

Šta je doneo internet za mlade ljude?

"Problem nasilja. Ono nije samo verbalno već nasilje u virtuelnoj sferi i ono proizvodi dupli efekat anksioznosti koja je nova forma anksioznosti. Nek mi oproste kolege psiholozi i psihijatri, ali anksioznost je u teoriju uveo filozof pa se osećam pozvanom da i o tome mogu da govorim. Imamo obavezu da budemo uključeni, i to je kulturno nametnuta obaveza. Imperativ da učestvujemo na mrežama, da budemo prisutni, a to je ono što se u fiolozofiji naziva principom izložljivosti. S druge strane ta anksioznost „ako ne budem“, ta zebnja, strepnja proizvodi ono što s čime se danas suočavaju adolescenti a to je problem anksioznosti zato što jednom prisutan na mreži ostajem zauvek na mreži. Te dve stvari nužno proizvode zarobljavanje", kaže prof. dr Zorica Tomić.
 

Ukinuti telefone u školama

Dr Zorica Tomić je na televiziji K1 kazala da bi prva stvar koja bi morala da bude urađena je da se deci uvede obaveza da mobilni telefoni kad se uđe u školu isključe i stave u kutiju i posle škole uzmu telefon.

"Videli smo da su deca snimala izmicanje stolice nastavnici i to je postalo tema. Mi preko mreža vidimo perverzni princip, morbidan, da je sfera privatnosti postala predmet na javnoj sceni. Mi vidimo da je danas na delu nešto što je pre 20 godina bilo nezamislivo, da đak nasrne na profesora, da se izmakne stolica profesoru... To je nezamislivo i to deca snimaju. Profesorima nije lako, ne samo zbog ove užasne situacije već su do te mere u lošoj socijalnoj poziciji – jako malo zarađuju, na univerzitetu se pojavio problem da se jako malo ljudi prijavljuje da ide na smerove za profesore. To znači da je dignitet profesorskog poziva apsolutno urušen, a kako mislite da možete da izgleda školstvo? Nisu samo deca ta koja jure bodove, da li znate da su i profesori i učitelji dužni da jure bodove? Šta znači evaluacija? Kako se to vrednuje, o kom vrednovanju govorimo i u čije ime, šta je svrha toga? Sa ovom užasnom tragedijom suočavamo se sa užasnim problemima. Savremena kultura i vrednosni sistem mora da dobije prevrednovanje. Ko će to da uradi? U školi se ne govori o etici. Dodala bih i da se takođe ništa ne govori ni o filozofiji. U Francuskoj ako studirate medicinu vi na prvoj godini morate da učite filozofiju da biste znali šta je ta osnova na kojoj je zapadnoevropska kultura nastajala."
 

Čovek je čoveku vuk

Zorica Tomić kaže da je apsolutizovanje pojedinca krajnja faza individualizacije.

"Kultura nas na to tera. Čovek je čoveku vuk i rat svih protiv sviju. Samo sam ja bitan. To je kultura grandioznog ega. Da li tako vaspitavamo svoju decu? Ako ste vi u centru, pa čega tu nema? Onog što je najvažnije za naše sazrevanje, a to je vrsta hijerarhijskog modela. Retko ko se od nas odraslih bavi pitanjem smisla. Šta je smisao naših akcija? Šta je za nas uspešno dete ili čovek? Da li je on integrisan, šarmantran, požrtvovan, dobar? Važno je da se vrate forme komunikacije i organizovanja koje su ranije obezbeđivale zdravu sredinu u kojoj se deca druže i viđaju a ne međusobno takmiče. To su nakaradne ideje o uspehu i i vrednostima koje su pervertirane. To nameće kultura i nova društvena paradigma. Novi model, da ne kažem agenda."
 

Procesuiranje informacija

Živimo u informatičlkom dobu i treba procesuirati ogroman broj informacija.

" Jako mali broj ljudi ima dovoljno obrazovanja, vremena i želje i da se zaustavi i kaže: Čekaj daj da vidim o čemu se ovde radi. Da napravi kritičku distancu. Dva odsto ljudi razumeju o čemu se radi, životi su im organizovani. Zvučaću konzervativno ali životi su organizovani tako da vi ne možete da preživite s platom, vi morate da radite i dodatni posao. I kad dođete kući, šta? Mi živimo u doba elektronskog feudalizma, to je nova forma, retro utopija. Radimo na tuđem posedu i dobijamo mogućnost da na tom posedu neke resurse koristimo a sve ostalo ide u korist velikim vlasnicima. Pretvaramo se u izvršitelje tuđih poslova. Rešenje su politike otpora koje treba da krenu na mikro planu, u našem okruženju, u našoj porodici, u našim životima. Kada to rezultuje nečim što je dobro i pozitivno - širiće se – zaključila je Zorica Tomić danas u „Uranku“ na televiziji K1.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Deca do 14 godina starosti ne mogu biti krivično odgovorna
zatvor, lisice, hapšenje

Advokat

03.05.2023. 14:49

Deca do 14 godina starosti ne mogu biti krivično odgovorna

Prema važećim zakonima u Srbiji, deca do 14 godina starosti ne mogu biti krivično odgovorna, što znači da za učinjeno protivpravno delo ne mogu biti kažnjena, odnosno ne može im se izreći nijedna krivična sankcija, izjavio je advokat Vladimir Tupanjac za Agenciju Beta.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
15°C
23.02.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve