Hronika
21.11.2022. 12:20
Zdravlje
07.12.2022. 14:58
Vojislav Tufegdžić
Šta je rešenje?
Samoubistva u Srbiji i spasavanje sve mlađih života
Uobičajeni čas informatike u jednoj od velikih beogradskih osnovnih škola nedavno je postao tema oko koje su se zdušno angažovali i roditelji i nastavno osoblje. Nedugo po završetku časova nastavnik je ustanovio da je sa jednog od računara tokom dana posećen sajt koji nudi „savete“ za bezbolno samoubistvo...
Nastavnik je alarmirao direktora, obavešteni su i drugi nastavnici, a ubrzo je ustanovljeno koje odeljenje je u vreme registrovano na školskom serveru imalo čas, potom i koji učenik je sedeo za računarom u periodu uključenja na pomenuti sajt.
Sledilo je pozivanje roditelja na sastanak kod direktora, uključivanje školskog psihologa, zatim i roditelja druge dece s molbom da od njih obazrivo pokušaju da saznaju da li se neko od drugova iz odeljenja neobično ponaša u poslednje vreme, da li se povukao u sebe, da li je nezadovoljan, tužan, da li je pominjana tema samoubistva… Ovaj put se, srećom, ispostavilo da kod učenika nije bilo nikakve suicidne namere, već je jednostavno reč o dečjoj znatiželji. Ali, ni to nije bilo manje uznemirujuće, jer je ovaj 11-godišnjak saznao za postojanje ovog sajta o čemu se među njegovim vršnjacima povremeno razgovara. Dobra okolnost jeste to što je nastavnik informatike registrovao događaj, ali je na roditeljima ostalo, bar onima koji su tehnološki dovoljno vispreni, da odgonetnu jesu li i njihova deca sa svojih kućnih računara posećivala pomenuti sajt. Pojedini izvesno jesu, jer na drugi način ne bi bili u stanju da vode međusobne razgovore o njegovom sadržaju.
Koliko god većini nastrano i morbidno zvučalo, ovakvi i slični sajtovi godinama su među veoma posećenim širom sveta. Prema rezultatima Google pretrage, one koji nude "uputstva za samoubistvo“ na mesečnom nivou poseti bar 50.000 ljudi, u šta nisu uključena "savetovališta“ koja je moguće pronaći na „tamnoj strani“ interneta ili na zatvorenim, moglo bi se reći sektaškim, društvenim grupama. Međutim, čak i ono što je svima dostupno je nestvarno: nude se detaljno razrađeni planovi za samoubistvo uz opise delovanja izabranog načina smrti, uzetog otrova ili gomile lekova na primer, zatim se u zavisnosti od naumljenog izvršenja opisuje nivo bola koji samoubica mora da istrpi, vreme do nastupanja smrti…
Rizične generacije
Bez namere da se kompletna odgovornost sruči isključivo na moderne, prilično nekontrolisane tehnologije, činjenica jeste da internet lako može da postane glavni izvor pogrešnih informacija. Za sve, pa i za suicid. Mladima koji prolaze krizu odrastanja dovoljno je da u Google ukucaju neku od reči poput "samoubistvo“ ili "brza smrt“ i da pristupe sadržajima koji nude bezbroj "ideja“. Čak je i na srpskom jeziku moguće pronaći svojevrsni priručnik za samoubistvo u kojem neznani autor objašnjava karakteristike čak 34 različita načina za suicid. Postoje detaljni opisi kako to učiniti sečenjem vena, vešanjem, skokom sa zgrade, ubadanjem u trbuh...
Scena
18.08.2022. 20:25
Kad je žudnja za narkoticima jača od žudnje za životom
Život
23.11.2021. 13:20
Istorijska odluka: Neizlečivom pacijentu odobrena eutanazija (ANKETA)
Strani sajtovi su još "inspirativniji“ uz naslove "Kako se ubiti – deset najlakših načina“, uz upozorenje da samoubistvo, koliko god se lako činilo, ume da se otrgne kontroli: "Dakle, ako ste odlučili da izvršite samoubistvo, trebalo bi da znate da to nije tako lako kako izgleda. Samozaštita je jedan od osnovnih ljudskih instinkta, što će vaše telo dovesti u situaciju da se odupre svojoj nameri.“
Svetska zdravstvena organizacija upozorava na stalni rast stope suicida među mladima u poslednjih nekoliko decenija, tako da su mladi uz najstarije postali najrizičnija uzrasna kategorija; samoubistvo je u mnogim zemljama postalo jedan od tri vodeća uzroka smrti mladih i srednje mladih od 15 do 35 godina.
Stanje u Srbiji ne odudara od većine drugih. Naša zemlja nalazi se pri vrhu rang liste kada je reč o stopi suicida u Evropi. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, 1990. godine u našoj zemlji registrovano je 99 samoubistava mladih između 15 i 29 godina, da bi taj broj dostigao kulminaciju 1997. godine sa 192 takva slučaja. Posle nekoliko godina smanjivanja broja, od 2006. ponovo je zabeležen porast broja samoubistava u ovoj uzrasnoj grupi.
Stručnjaci smatraju da su podaci o broju samoubistava potcenjeni – neretko se smrt usled samoubistva podvodi pod kategoriju nesrećnog slučaja. Dok se za opštu populaciju procenjuje da su pokušaji 20 do 40 puta češći od izvršenih samoubistava, u populaciji mladih pokušaji su čak i 100 do 150 puta češći od ostvarenih samoubistava!
U svom autorskom tekstu objavljenom na sajtu Nesalomivi.rs, odnosno pokret za borbu protiv depresije, prof. dr Milica Pejović Milovančević iz Instituta za mentalno zdravlje Medicinskog fakulteta u Beogradu, navodi da je samoubistvo danas drugi vodeći uzrok smrti među mladima uzrasta od 11 do 24 godine, a da se najviše pokušaja samoubistava mladih direktno dovodi u vezu sa depresijom. Prema saznanjima koje navodi, svaki peti adolescent iskusio je depresiju, dok sprovedene studija pokazuju da je svaka naredna generacija u višem riziku od razvoja depresije nego prethodna, zbog čega je izrazito važno prepoznati depresiju na vreme:
"Do 70-ih godina prošlog veka preovladavalo je mišljenje da deca ne mogu da razviju depresiju jer su u biti vesela i bezbrižna. Nažalost, podaci govore da je samoubistvo drugi vodeći uzrok među mladima uzrasta od 11 do 24 godine, a više od 90 odsto pokušaja samoubistava mladih direktno se dovodi u vezu sa depresijom. Depresiju srećemo u dva odsto slučajeva kod dece, odnosno između četiri i osam odsto kod adolescenata. U detinjstvu su depresiji podjednako podložni i devojčice i dečaci, dok su u adolescentskom periodu devojke dvaput depresivnije od mladića.“
Osim što je svaka sledeća generacija podložnija riziku od depresije, dr Pejović Milovančević ističe da studije ukazuju na to da se ovaj poremećaj pojavljuje u sve mlađem uzrastu. Zbog toga se istraživanjima danas obuhvataju mališani za koje je donedavno to bilo nezamislivo. Upravo iz tog razloga primer dečaka starog 11 godina s početka teksta izazvao je veliko uznemirenje.
Život
30.09.2022. 19:10
Poslednje reči Entonija Bordejna slamaju srce...
Hronika
07.09.2021. 15:25
Skočila sa 3. sprata kovid bolnice
Život
10.09.2020. 16:51
"TIHA EPIDEMIJA": U svetu više od 800.000 ljudi godišnje počini samoubistvo
Osećaj odbačenosti
Samoubistva dece mlađe od 12 godina i dalje su retka zbog nezrelosti u tom uzrastu jer deca ne mogu da osmisle suicidni čin kao samouništenje sopstvenog života. U uzrastu od 12 do 14 godina ostvarena samoubistva su retka, ali raste broj pokušaja samoubistava. Broj pokušaja i ostvarenih samoubistava naglo raste nakon 15. godine života što je, između ostalog, uslovljeno i specifičnim odnosom adolescenata prema smrti. Oni poseduju dovoljnu zrelost i imaju mogućnost da smrt shvate kao kompletno i definitivno uništenje svog bića. Na racionalnom i svesnom planu adolescent zna da je smrt definitivno i neprolazno stanje, ali u nekim trenucima, posebno u stanjima jakih emocija i intenzivnog trpljenja, pod dejstvom psihoaktivnih supstanci ili kroz fantazije i sanjarenja, adolescenti relativizuju pojam smrti.
Brutalno vršnjačko nasilje, ponekad sa veoma teškim posledicama i traumama, poslednjih godina ispoljava se u meri koja izaziva veliku zabrinutost. Međutim, samo nasilje među decom ni izdaleka nije preovlađujući element koji utiče na depresivnost mladih. Obično se za to navode tri najvažnije grupe faktora rizika koji mogu da dovedu do depresije: osobine ličnosti deteta, odnosi sa roditeljima i odnosi sa vršnjacima u školi. U uslovima višedecenijskog urušavanja sistema vrednosti, podložnosti novim "vrednostima“ forsiranim u iracionalnom svetu društvenih grupa, raslojavanja društva na siromašne i bogate, poznate i "gubitnike”, školsko ili vršnjačko okruženje sve više dobija primat među faktorima rizika.
Psiholozi zaključuju da je mentalno zdravlje mladih sve ugroženije i da puno toga ukazuje na to da je njihova sklonost ka begu od realnosti sve učestalija. Depresija kod mladih obično traje mesec ili dva, ali ima primera da se to stanje produži i na osam meseci, uglavnom među onima koji već boluju od neke vrste poremećaja. Iako se većina dece i mladih potpuno oporavi nakon prve depresivne epizode, ponavljanje takve situacije u periodu od narednih pet godina prisutno je u 70 odsto slučajeva.
Koliko okolina utiče na ponašanje i osećanja, posebno u slučaju deteta, svojevremeno je za "Ekspres“ objasnio psihoterapeut Zoran Milivojević, navodeći da dete reaguje na dva socijalna polja, dešavanje u porodici i u grupi vršnjaka:
"Za dete je najveći stres ako doživi da se oseća odbačeno od sopstvene porodice. Tada počinju misli ’ne vole me, odbačen sam, sam sȃm, šta ću, gde ću?’ To je samo dokaz da deca razmišljaju crno-belo.“ Gotovo istovetna razmišljanja su i ukoliko se osete odbačenim među vršnjacima. Poseban deo problema predstavljaju mediji, odnosno njihov uticaj, što je teško promeniti, o čemu Milivojević kaže: "Poznata je priča iz Beča od pre više godina gde se desila serija samoubistava kada su se pojedinci bacali pod metro. Onog trenutka kada su mediji prestali da izveštavaju o tim slučajevima, prestala su i samoubistva na taj način. Trebalo bi znati da osoba koja je sklona samoubistvu nije toliko odlučna. Postoji jedan period kada razmišlja o tome da li bi trebalo to da uradi, kada postoji unutrašnji konflikt. U trenutku kada vidi u medijima da se neko ubio, ona to doživljavaju kao tragediju, ali se kasnije pojavi i stav kako je taj neko ipak skupio snagu da to učini.“
Razumevanje poruka
Roditelji, navodi prof. dr Milica Pejović Milovančević, relativno kasno reaguju na pojavu depresivnosti kod dece i adolescenata. Pogotovo je to slučaj sa veoma mladima u uzrastu od 12 do 15 godina, jer se takvo ponašanje obično povezuje sa pubertetom i biološkim promenama koje im se događaju. Nažalost, vrlo često ispovesti dece da im nije dobro, da im ništa ne prija, da nemaju zajednički jezik ni sa kim u okruženju, roditelji ili drugi odrasli ne shvataju ozbiljno i jednostavno to pripisuju godinama.
Iako su ispoljavanja depresije kod dece i mladih slična onima kod odraslih, postoje neka specifična ispoljavanja depresije koja se mogu smatrati posledicom fizičkog, emocionalnog, saznajnog i socijalnog razvojnog nivoa. Najvažnija među njima su razdražljivost koja može da dovede do problema u odnosu sa vršnjacima i sa odraslima u njihovom okruženju, odustajanje od igre i drugih oblika zabave, znatno smanjivanje aktivnosti, glavobolje i bolovi u stomaku koji su zapravo telesni simptomi psihičkih problema jer su deca sklonija da kažu da ih nešto boli nego da kažu da su nezadovoljna ili tužna, nisko samopoštovanje, nagli pad uspeha u školi…
Bespredmetno je očekivati da će morbidni sadržaji kao mamac za nezrele nestati sa interneta. Mnoge od smrti i pokušaja samoubistava mogu da budu sprečene ukoliko u trenucima krize mladi osete da imaju pomoć i podršku, a ona se u najvećoj meri nalazi u bliskom okruženju. Zato se, koliko god im to nevidljivo delovalo, pre svih roditelji moraju osloboditi iluzije da je sve to "uobičajeni proces odrastanja“ i da ozbiljno shvate simptome depresije i nezadovoljstva manifestovane kroz promene ponašanja dece: tugu, povučenost, osetljivost, nervozu, umor, bezvoljnost, uznemirenost…
Komentari
