Zdravlje
18.11.2022. 14:40
Beta

Veliki rizik po zdravlje

Šta je antimikrobna rezistencija i koliko ljudi godišnje umire zbog toga

naučnik, mikrobi, bakterije
Izvor: Shutterstock

Povodom Evropskog dana racionalne upotrebe antibiotika, 18. novembra, Evropska komisija je saopštila da se smanjuje broj ljudi koji uzimaju antibiotike, ali da se povećava broj infekcija i smrtnih slučajeva zbog antimikrobne rezistencije.

Po definiciji Svetske zdravstvene organizacije, "antimikrobna rezistencija (AMR) nastaje kada se bakterije, virusi, gljivice i paraziti menjaju tokom vremena i više ne reaguju na lekove što otežava lečenje infekcija i povećava rizik od širenja bolesti, teške bolesti i smrti".

Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) procenjuje da u Evropskoj uniji, Islandu i  Norveškoj godišnje umre više od 35.000 ljudi zbog antimikrobne rezistencije, a da takve infekcije stvaraju dodatnih 1,5 milijardu troškova u zdravstevnoj zaštiti i gubicima produktivnosti u EU.

U izveštaju ECDC objavljenom 17. novembra navodi se da je od 2016. do 2020. zabeleženo značajno povećanje infekcija i smrtnih slučajeva zbog antimikrobne rezistencije, a da se njen uticaj na zdravlje može porediti sa uticajem grupa, tuberkuloze i HIV/AIDS zajedno.

Antimikrobna rezistencija, upozorava se u saopštenju, predstavlja jedan od tri najveća rizika po ljudsko zdravlje i jedna je od tri najveće zdravstvene pretnje koje je identifikovama Agencija za pripravnost i odgovor na zdravstvene krize (HERA) koja zahteva koordinacione mere na nivou EU.

Prema specijalnom istraživanju Eurobarometar, svaki drugi Evropljanin i dalje pogrešno misli da se antibiotici koriste protiv virusa, ali istovremeno je 23 odsto ispitanika reklo je da je protekle godine uzelo antibiotik, što je najmanji broj od 2009.

"To jasno pokazuje da se isplati rad članica i Komisije u podizanju svesti građana o rizicima preterane upotrebe antibiotika. Ipak još dosta toga treba da se uradi", saopštila je Evropska komisija.

Međutim, istraživanje Eurobarometar, čiji su rezultati objavljeni 17. novembra, pokazuje da broj ljudi koji su uzimali antibiotike varira od 42 odsto na Malti do 15 odsto u Švedskoj i Nemačkoj.

Oko osam odsto antibiotika uzimano je bez recepata, a veliki procenat Evropaljana je pio te lekove bez opravdanja.

Istraživanje je pokazalo i zabrinjavajući nedostatak svesti građana o adekvatnoj upotrebi antibiotika. Samo polovina ispitanika zna da su antibiotici neefikasni protiv virusa.

Tek tri od 10 anketiranih je znalo da nepotrebno korišćenje antibiotika umanjuje njihovu efikasnost, da sa uzimanjem antibiotika treba prestati tek po završetku cele terapije, da često imaju neželjena dejstva, kao što je dijareja, i da nisu efikasni u lečenju prehlada.

Iako se ukupno korišćenje antibiotika smanjilo za 23 odsto, ECDC je upozorio da se u velikoj meri povećala upotreba najefikasnijih antibiotika, posebno u bolnicama.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Nije svejedno na kom boku ležite kada pijete lekove
lekovi, pilula

Zanimljivo i korisno

28.09.2022. 04:20

Nije svejedno na kom boku ležite kada pijete lekove

Istraživači "Džon Hopkins" Univerziteta su otkrili da nije svejedno da li stojimo ili ležimo kada popijemo neku piulu.
Close
Vremenska prognoza
moderate rain
17°C
22.05.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve