Život
21.09.2020. 18:26
R. E. / Independent / Aljazeera
Agent Štazija koji je špijunirao svoju porodicu
Knud Volenberger je bio matematičar, pesnik i TV urednik, ali je, takođe bio čovek mračne prošlosti. Rođen je u Kopenhagenu 1952. godine, u porodici nemačkog emigranta koji se vratio iz SAD i njegove supruge Dankinje. Porodica se preselila u Istočnu Nemačku 1955. godine, u vreme kada je komunistička država malo popustila mere nakon Staljinove smrti 1953. godine, a Volenberger je imao priliku da stekne elitno obrazovanje.
Povezane vesti - Hladni rat i podgrejani mir
Tokom posete Zapadnom Berlinu 1972. godine, kontaktirali su ga agenti obaveštajne službe Nemačke demokratske republike. Ubedili su ga da je njegova dužnost da, po povratku u Istočni Berlin, postane nezvanični saradnik Štazija. Kasnije je tvrdio da nije imao izbora osim da prihvati, ali je i priznao da se osetio kao deo velikog poduhvata. U službi se vodio kao “Donald”. Postao je deo rastuće vojske nezvaničnih saradnika Štazija. Do 1985. godine, u Istočnoj Nemačkoj je postojao po jedan nezvanični saradnik na svaki 120 građana, piše Independent.
Po naređenju svojih pretpostavljenih, “Donald” je stupio u vezu sa Verom Lengsfeld, oženio je i o njoj izveštavao od 1982. godine. Vera je ćerka agenta Štazija, rođena 1952. godine u Istočnoj Nemačkoj. Nakon što je završila studije filozofije u Lajpcigu i Berlinu, radila je kao predavač i istraživač na Nemačkoj akademiji nauka i postala član vladajuće Partije socijalističkog jedinstva Nemačke (SED). 1981. godine je napustila Akademiju i radila kao urednica. Bila je aktivna u mirovnim organizacijama i grupama za ljudska prava. Postala je suosnivač Pankove mirovne grupe 1981. godine. Zbog učešća u protestima protiv stacioniranja sovjetskih nuklearnih projektila u Istočnoj Nemačkoj, izbačena je iz SED-a 1983. godine i otpuštena sa posla.
Povezane vesti - NOVINARKA IZ BERLINA: Posle pada zida činilo se da su kapitalizam i demokratija pobedili
U januaru 1988. godine, Vera Lengsfeld je uhapšena uoči godišnjih demonstracija u čast revolucionara Karla Libknehta i Roze Luksemburg u Istočnom Berlinu. Nosila je transparent na kojem je pisalo “Svaki građanin ima pravo da slobodno i otvoreno izrazi svoje mišljenje”. Suđeno joj je za “izazivanje nasilnog protesta”. Iako joj je bila određena kazna pritvora, dozvoljena joj je mogućnost napuštanja Istočne Nemačke sa privremenom vizom, što je zapravo značilo će biti deportovana. U februaru 1988. godine otišla je u Kembridž, gde je stekla diplomu iz filozofije religije.
Devetog novembra 1989. godine, neposredno pre otvaranja Berlinskog zida, vratila se u Istočnu Nemačku i pridružila se “Zelenima”. Osvojila je mesto u demokratski izabranom parlamentu u martu 1990. godine, a mesto u ujedinjenom Bundestagu, u oktobru iste godine. Kasnije je prešla u Hrišćansko-demokratsku uniju Nemačke i ostala u Bundestagu do 2005. godine.
Povezane vesti - SITNICE KOJE OTKRIVAJU PODELU BERLINA: Ampelmenšen, dve boje mosta, penzije i šahte…
Imala je ključnu ulogu u donošenju zakona po kojem bi svaki bivši građanin Istočne Nemačke dobio pristup svom Štazi dosijeu, neverovatno detaljnim izveštajima koje je istočnonemačka policija vodila o svakoj osobi koju su smatrali vrednom pažnje. Dosijee je imalo čak šest miliona ljudi – gotovo desetina populacije.
Vera Lengsfeld je, kao i mnoge druge žrtve Štazija, verovala da je otvaranje dosijea ključan korak koji će pomoći naciji da se pomiri sa mračnim poglavljem svoje istorije. Ali nije mogla da pretpostavi koliki će uticaj to imati na njen život. Kada je njen dosije otvoren 1991. godine, otkrila je da ju je suprug špijunirao.
Čovek sa kojim je bila u braku 11 godina i otac njeno dvoje dece, prenosio je državnoj službi bezbednosti gotovo sve što je ona govorila i radila. Čak je izveštavao o detaljima njihovog seksualnog života. Naizgled je bio partner pun ljubavi i podrške i odani otac i očuh, a zapravo je odavao i najintimnije detalje svog braka.
Povezane vesti - MISTERIOZNA PLJAČKA: Lopovi odneli vredan plen iz muzeja Štazi u Berlinu
Razvela se od njega 1992. godine i godinama nisu razgovarali. On nije bio krivično gonjen i kasnije je radio razne poslove vezane za umetnost i medije. Jedno vreme je bio zaposlen na radiju u Dortmundu, a kasnije je bio TV urednik u Berlinu. 2003. godine objavljena je zbirka njegove poezije pod naslovom “Azurazur”. Sa partnerkom Kristijanom, preselio se u Skarif u okrugu Kler, 2009. godine. Tamo su se i venčali 2010. godine. Oboleo je od mišićne distrofije i do kraja života bio vezan za invalidska kolica.
Više od decenije kasnije, pisao je Veri i molio za oproštaj, koji mu je ona velikodušno dala.
Lengsfeld, kao i mnoge druge žrtve Štazija, smatrala je da nikada nije došlo do potpunog sočavanja sa zločinima komunističke države. Izjavila je da misli da je ujedinjena Nemačka toliko bila željna da krene dalje, da je delove svoje mračne prošlosti gurnula pod tepih.
“Da oprostite možete samo ako se neko pokaje. Ako nema pokajanja, nema ni praštanja. Mom bivšem suprugu je trebalo 10 godina, ali se na kraju pokajao. Međutim, većina bivših zvaničnika Istočne Nemačke se ne kaje. Smatraju da su postupali ispravno. Oni i dalje veruju da su ljudi napuštali Istočnu Nemačku jer su ih obmanule zapadnonemačke bezbednosne službe, a ne zato što više nisu mogli da podnesu taj sistem”, izjavila je Vera Lengsfeld 2009. godine za Aldžaziru.
Komentari
