Bitka koju niko nije dobio

Bitka koju niko nije dobio


Duboko u zaleđu najvažnije planetarne teme o pandemiji novog virusa, zagubilo se nedavno saopštenje Svetske zdravstvene organizacije koje glasi: Prvi put od kako se o tome vodi evidencija, 2019. godine je u svetu zaustavljen rast broja pušača.

SZO je ovaj uspeh, za koji su mnogi bili ubeđeni da je postignut znatno ranije, pripisao merama država da se na globalnom nivou smanji broj korisnika duvana, odnosno naporima da se spasu životi i zaštiti zdravlje stanovništva.

„Godinama smo posmatrali kako broj pušača stalno raste, a sada se broj pušača smanjuje jer su vlade pooštrile mere protiv duvana“, navodi SZO. Iako je u prvi plan istaknuta politička volja, sasvim druga okolnost je uticala na ovakav rezultat – značajno je smanjen broj pušača među ženama. Na to su bez sumnje uticale ne samo drastične zabrane pušenja u radnim prostorima, javnim ustanovama i u restoranima širom zapadnog dela sveta, već i izvesno uspešna kampanja koja je među ženama naišla na plodno tlo. A to je dugačak spisak bolesti i rizika kojima su korisnici duvana dodatno izloženi, poput bolesti pluća, moždanog udara, srčanih oboljenja, karcinom grla, usta… Prema statistici krovne svetske zdravstvene ustanove, svake godine zbog pušenja direktno umire više od sedam miliona ljudi u svetu, dok je još milion i po smrti posledica indirektnog udisanja duvanskog dima.

Međutim, dok se broj žena koje puše u periodu između 2000. i 2018. smanjio za oko 100 miliona, broj muškaraca koji uživaju u duvanskim proizvodima u istom periodu se povećao za oko 40 miliona. Ipak, SZO ne gubi optimizam, jer predviđa da će tokom 2020. godine među muškarcima biti dva miliona manje pušača nego pre dve godine, a još šest miliona manje do 2025.

Kada je reč o ženama, predviđanja su sledeća: tokom 2020. biće devet miliona manje žena koje puše u odnosu na 2018, a do 2025. trebalo bi da ih bude čak 32 miliona manje.

foto: Shutterstock

foto: Shutterstock

Srbija nije zemlja koja bi mogla da se pohvali posebno pozitivnim doprinosom u ovim statistikama. Podaci, kojima se ne može u potpunosti baratati jer se istraživanja ne sprovode temeljno i u redovnoj dinamici, okvirno ukazuju da nešto više od trećine punoletnih građana u našoj zemlji puši bar jednu cigaretu dnevno. Po tako uzetom parametru teško je odrediti ko jeste strastveni pušač, ali je jasno da Srbija ne odskače previše od evropskog proseka od oko 28 odsto građana koji puše. Od direktnih posledica konzumiranja duvana u našoj zemlji godišnje umre oko 15.000 ljudi.

Rame uz rame naftašima

Pomalo je nejasno na osnovu čega SZO zasniva svoje poslednje optimistične prognoze o smanjenju broja pušača u svetu. Ma koliko se propagirao zdrav život i ukazivalo na pogubne posledice pušenja, samo malobrojni ukazuju na snagu duvanske industrije i njenu razumljivu potrebu da sačuva pozicije koje je ostvarila. Suvišno je diskutovati o zvaničnoj zabrani reklamiranja kada se u supermarketima kupci gotovo sudaraju sa izloženim paklicama cigareta kraj kasa za naplatu. Druga, manje znana strana priče jeste da se na policama u prodavnicama nalaze i brojni proizvodi duvanske industrije koja je u poslednje tri i po decenije uložila ogromna sredstva u prehrambeni sektor.

U jednom od istraživanja na ovu temu rukovodilac londonske agencije za odnose s javnošću duvanske industrije, koji iz razumljivih razloga želi da ostane neimenovan, opisuje da je zapravo došlo do porasta poslova ove industrije posle pada Berlinskog zida:

„Kampanje protiv pušenja na Zapadu nisu dovele do globalnog smanjivanja broja pušača. Zabluda je da ljudi danas puše manje nego pre 20 godina. Naprotiv, od početka 90-ih godina prošlog veka zapadne duvanske multinacionalne kompanije postale su još bogatije od naftnih kompanija, jer su cigarete potrošačko dobro u svakom pogledu. Dok je potrošnja nafte funkcionalna, odnosno ograničena potrebom optimalnog rada, pušenje cigareta zavisi od potreba i želje svakog pojedinca. Tu nema leka! Poređenjem potrošnje nafte i cigareta otkriveno je da potrošnja cigareta raste brže od potrošnje nafte. Izuzetan porast prodaje cigareta posledica je ulaska multinacionalnih kompanija na tržišta istočne Evrope i Azije. Takav slučaj je prvo zabeležen na tržištima zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza, a potom, zahvaljujući pre svega mladim generacijama, izuzetan rast prodaje i na kineskom tržištu.”

foto: Shutterstock

foto: Shutterstock

Samo između 2000. i 2005 godine, kada su se događale velike društvene promene u ovim zemljama, prodaja jedne od zapadnih duvanskih kompanija koje su se probile na ova tržišta porasla je sa 40 na 70 milijardi cigareta! Azijsko i istočnoevropsko tržište omogućilo je proizvođaču jedne od najpopularnijih marki cigareta da ostvari enormnu zaradu; dok je od njene prodaje u SAD kompanija 2005. prihodovala 2,6 milijardi dolara, u ostatku sveta je zarada dostigla 7,8 milijardi dolara, što je više od bruto društvenog proizvoda pojedinih malih država.

Povezane vestiUSPEH NEMAČKIH NAUČNIKA: Proizveli duvan koji gotovo da nema nikotina

Ekonomisti objašnjavaju da se ovaj fenomen može objasniti elementarnim, kvantitativnim principima. Stanovništvo Azije je toliko brojnije od zapadnog, da se pad potrošnje cigareta na Zapadu od, na primer, 30 odsto, lako može nadoknaditi porastom od svega dva odsto na azijskom tržištu. Proizvođači cigareta koji su to prvi shvatili zaradili su milijarde. Kao dokaz tome može da posluži ilustracija poslovanja japanska duvanske kompanije koja ima pravo zastupništva raznih zapadnih marki van Zapada, koja je postala jedna od kompanija sa najbržim ekonomskim rastom na svetu.

Nemoguća zabrana

Posle pada komunizma duvanska industrija u istočnoj Evropi neko vreme je uspevala da prikrije od javnog mnjenja ogromne profite koje stiče zahvaljujući tražnji za popularnim markama cigareta. U tom periodu je verovatno postojao i najveći obim šverca cigareta, što građani Srbije, naravno i nekih drugih država nastalih raspadom Jugoslavije, odlično znaju.

Današnje holding grupe, koje zapravo okupljaju proizvođače cigareta koji imaju malo modifikovane nazive i registrovani su na više adresa, po ostvarenom profitu spadaju među najveće na svetu. Zbog toga nije nimalo neobično što vlasti na zapadnoj hemisferi, uprkos naizgled žestokoj kampanji protiv pušenja, nisu uspele da ih potisnu.

„U SAD su organizacije za borbu protiv raka, kao i druge grupe za vršenje pritiska, pokrenule brojne zakonske mere koje su krajem devedesetih godina dovele u pitanje opstanak duvanske industrije. Tako nešto, naravno, nije moglo da se dogodi. Duvanski sektor je jednostavno jedna od najunosnijih industrija na planeti”, objašnjava pomenuti funkcioner za odnose s javnošću iz Londona.

DUVAN shutterstock_110207828

Doktor Džejms J. Keni, direktor istraživačkog projekta o hrani, dodaje da američka Agencija za kontrolu hrane i lekova redovno kontroliše ove proizvode, pa bi prema tome trebalo isto da čini i sa duvanom koji sadrži nikotin. „Ali, oni se time ne bave. Zbog čega? Pa, kada bi se bavili i duvanom, jednostavno bi bili prisiljeni da zabrane pušenje! Jer, dokazano je da će jedan od dva strastvena pušača umreti od raka na plućima, zbog oboljenja srca ili krvotoka, ili nekih drugih bolesti prouzrokovanih pušenjem. Procenat narkomana koji umiru od prevelike doze narkotika je mnogo niži, pa ipak je duvan legalan, a droge nisu.” Zašto je to tako, novinarki Loreti Napoleoni koja se bavila ovim pitanjem objasnio je jedan od anonimnih sagovornika iz SAD:

„Krajem devedesetih godina došlo je do tajnih pregovora na najvišem nivou između američkih vlasti i duvanske industrije kako bi se postigao nekakav kompromis. Industrija je prihvatila brojne uslove među kojima i taj da državi plati više od 350 milijardi dolara za period od 25 godina, od čega je jedan deo namenjen kampanjama protiv pušenja. Duvanska industrija je, međutim, znala da to neće napraviti štetu na njenom glavnom tržištu: u istočnoj Evropi i u Aziji. Što se Zapada tiče, proizvođači duvana danas zarađuju od drugih proizvoda koje su u međuvremenu pokrenuli, a kojih u supermarketima ima u izobilju.”

Bojkot finansijera

Znajući veoma dobro za igru podsticanja potrošnje i navodne podrške kampanjama protiv pušenja, pojedini zapadni mediji poslednjih godina odbijaju da objavljuju rezultate istraživanja koja su finansirana novcem duvanske industrije.

Povezane vestiOVO JE ISTINA: Pušači u dvostruko većem riziku od teških oblika korone

Pojedini naučni časopisi sa zavidnom reputacijom od 2009. godine ne publikuju zaključke medicinskih istraživanja finansiranih iz fondova duvanske industrije. „PloS Medicine”, medicinski onlajn časopis, odlučio se na prioritet istraživanja uslova i faktora rizika koji dovode do najtežih bolesti, imajući u vidu da je pušenje, nesumnjivo, jedan od njih. „PloS Medicine” ne želi članke finansirane ovim novcem, jer duvanska industrija nema nikakvog pravog razloga da ulaže veliki novac za poboljšanje javnog zdravlja.

„Ukoliko to zaista želi, dovoljno je da zatvori svoje pogone. Istraživanja uticaja pušenja na zdravlje, zasuta zlatnom kišom novca iz oblaka duvanskog dima, uvek daju rezultate koji relativizuju ubilački efekt pušenja, a publikovanje tako nečega je smejanje u lice svim mislećim ljudima. Duvanska industrija potpomaže i ponosno ističe istraživanja koja nisu u vezi sa duvanom, ali to je forma reklamiranja”, napisao je jedan od saradnika ovog onlajn časopisa.

Sverc cigarete 5

Pored pomenutog medija, na prekid publikovanja članaka finansiranih iz fondova fabrika cigareta, odlučili su se i onlajn časopisi „PloS MedicineOne” i „PloS MedicineBiology”, kao i još neki poznati časopisi u štampanom formatu, uglavnom orijentisani na istraživanja u vezi sa kancerom pluća.

S pojavom takozvanih sigurnih cigareta, intenzivno reklamiranih u poslednjih nekoliko godina, nastao je novi problem, pošto su pojedini predstavnici industrije duvana, njihovi proizvođači, zahtevali kliničke oglede koji bi pokazali da „sigurne cigarete” ne izazivaju rak. Naučnici se ne ustežu da takav postupak nazovu doslovce „stupidnim i amoralnim”.

„Duvanska industrija, u stvari, ubeđuje svoje potrošače da je skok s desetog sprata bezbedniji od skoka s devedesetog sprata. Teško je ne dovesti u pitanje i moral država koje svesno žrtvuju živote značajne grupe svojih neuviđavnih građana s cigaretama u ustima, da bi od oporezivanja duvanske industrije i njenih proizvoda obezbedile novac za svoj budžet. A onda taj novac dobrim delom bukvalno bacaju na lečenje i spasavanje tih istih pušačkih života. Sličnost države i pušača jeste u obostranom manjku morala, jer finansijski i zdravstveno kažnjavaju nepušače”, napisao je ovim povodom profesor Momčilo B. Đorđević.

Brojna opravdanja

Borba protiv duvanskog dima nije nimalo jednostavna, jer je razasuta na više frontova među kojima je zdravstveni aspekt samo najvidljiviji i najčešće pominjan. Mnogo je onih, ne samo pojedinaca već čitavih industrija, koji ni na koji način ne osporavaju pogubne posledice pušenja, istovremeno pokušavajući da nađu opravdanja za nemogućnost potpune zabrane, ili neko drastično ograničenje koje bi bilo nametnuto duvanskoj industriji.

Prema davnašnjim procenama stručnjaka iz SZO, jače mere u borbi protiv pušenja, među kojima bi bila i potpuna zabrana pušenja u svim, pa i ugostiteljskim objektima, u Srbiji bi navodno uticala na smanjenje broja pušača za čak 29 odsto. Dugoročno, to bi spaslo pola miliona života u našoj zemlji. Očekivanja stručnjaka iz sveta jesu da naša zemlja, pored postojećih, učini dodatne korake u borbi protiv pušenja, da poveća akcize na duvan, uvede potpunu zabranu pušenja u ugostiteljskim objektima, da paklice cigareta imaju fotografije upozorenja… Pitanje je trenutka kada će naša zemlja, kao kandidat za EU, na to biti prinuđena, pošto je pobrojano direktiva Evropske unije.

Povezane vestiPUŠENJEM LEČILI RAK

Međutim, gotovo kompletan ugostiteljski sektor, dobrim delom i turistička industrija, misle da je postojeći zakon u našoj zemlji dobar i da bi se uvođenje potpune zabrane pušenja vrlo nepovoljno odrazilo na promet, samim tim i na broj radnika zaposlenih u ovoj oblasti. Ipak, u poslednjih desetak godina u velikom broju zemalja, među kojima su Rusija, Turska, Grčka, svojevremeno najjača uporišta za „prava pušača”, prihvatile su potpunu zabranu pušenje u najvećem broju zatvorenih javnih objekata, računajući naravno i ugostiteljske.

Ma koliko neprijatno bilo podsećanje, ali duvanski sektor je za našu zemlju izuzetno važan. Ova industrija je među najuspešnijim privrednim granama u Srbiji, a više od 10 odsto ukupnih poreskih prihoda u republički budžet uplaćuju kompanije koje su privatizovale ovdašnje fabrike duvana, ostvarujući i značajan izvoz. Doda li se i činjenica da ovdašnja duvanska industrija direktno i posredno upošljava nekoliko hiljada ljudi, nezahvalno je preuzeti ulogu zaštitnika zdravlja ljudi koji ga sami i svesno ugrožavaju.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar