Došlo je tiho i ubilo ceo grad

Dogodila se najveća nuklearna katastrofa, dogodio se Černobilj. Tek narednog dana rečeno im je da moraju da napuste domove i odu iz grada koga više nema.Ni tada nije bilo baš sve jasno, jer ono što ih je ubijalo niko nije video.

Zaposleni u nuklearnoj fabrici Lenjin, u blizini Černobilja, zbog nedovoljne stručnosti i neispitane opreme, 26. aprila 1986. godine, suočili su svet sa jednom od najvećih opasnosti po ljudsko zdravlje, radijacijom.

Nakon eksplozije, požar je trajao devet dana. Uništeni deo fabrike nije bila velika briga, već ono što iz njega izlazi. Punih trideset i pet godina Černobilj je mrtav grad. U njemu živi najviše dvesta ljudi, u koje spadaju samo rodoljubi koji odbijaju da se odsele. Iako je opustošen celi grad, ova nuklearna tragedija postala je problem i čitavoj Evropi. Stručnjaci iz Skandinavije i Velike Britanije uputili su žalbe da su primetili radioaktivne zrake na teritorijama svojih država.

Planeta se sa posledicama suočava i danas. Deca koji su odrastale na područjima Ukrajine, Belorusije i Rusije, danas u velikom broju oboljevaju od tumora štitne žlezde. Otriven je uzrok, konzumacija kravljeg mleka. Krave su pasle travu prekrivenu uranijumskim jodom, a ljudi su nesvesno svoje telo trovali godinama.

Šuma koja se nalazila u blizini elektrane umrla je velikom brzinom, a sa njom i životinje. Naučnici su nagađali da će za obnovu prirode biti potrebni vekovi, međutim ona ih je prevarila. Bez čoveka, "Crvena šuma", je nakon tri decenije postala dom mnogih životinja. Bizoni, divlje svinje, risovi, konji danas su stanovnici ovog opasnog područja. Iako je ustanovljen veliki stepen radijacije, ispostavilo se da nema većih posledica na životinje.

Primećuju se albino ptice, manji broj potomaka kod glodara ali je otpor životinja na ovaj otrov impresivan.

Černobilj je 2011.godine postao turističko mesto. Ljudi širom sveta dolaze da posete fabriku koja je sinonim za opasnost i smrt.

Što se tiče bezbednog ljudskog života u ovom gradu, prema nekim procenama biće moguć tek za dvadeset hiljada godina.