Kako sačuvati mentalno zdravlje u doba koronavirusa

Kako sačuvati mentalno zdravlje u doba koronavirusa

EPA-EFE/ROBERT GHEMENT


“Zaraženo je skoro 210.000, a umrlo više od 8.000 ljudi”. “Zatvaraju se granice”. “Rafovi u prodavnicama su prazni”. “Na vakcinu protiv koronavirusa ćemo čekati bar godinu i po dana”. “Najteži dan za Evropu od Drugog svetskog rata”. “Preti li nam nova Španska groznica?”… Ne ovo nije dramatičan scenario kojim počinje film, niti nekakvo širenje panike, ovo je naša realnost, informacije kojima smo svakodnevno okruženi u novonastaloj situaciji, prouzrokovanom pandemijom koronavirusa.

U poslednjih nekoliko nedelja, gotovo da je nemoguće čuti ili porazgovarati sa nekim o temi koja nije usko vezana za Covid-19.

I tako dok sedimo u svojim domovima, dok brojimo zaražene i mrtve širom sveta, čitamo iskustva drugih zemalja i pojedinaca, jako je teško ostati pozitivan. Teško je odupreti se globalnoj panici, ne postati anksiozan… Teško je ne zapitati se da li će nam se najbliži zaraziti, kako će pandemija uticati na ekonomiju… Da li ćemo kada sve prođe ostati bez posla?

 EPA-EFE/ROBERT GHEMENT

EPA-EFE/ROBERT GHEMENT

Sva ova pitanja i informacije koje dopiru do nas, tiho se talože u našim glavama i kod mnogih mogu da predstavljaju varnicu koja će se vremenom pretovriti u požar panike i crnih misli. Ovaj scenario posebno bi teško pao svima onima koji, po prirodi, već imaju problema sa anksioznošću, kompulsivnim poremaćejem, ili nekim drugim psihološkim problemom.

Postavlja se pitanje kako sačuvati mentalno zdravlje? Kako se izolovati od negativnih informacija koje nas preplavljuju? Jednostavno rečeno, kako ostati normalan? Odgovore na ova pitanja dali su nam psiholog Aleksandar Kontić i psihoterapeut Zoran Milivojević.

“Trenutna situacija jeste teška, ali treba imati na umu da smo preživeli i slične traume, koje smo na ovim prostorima, nažalost, imali svako malo. S druge strane ljude uglavnom najviše optereti konstruisanje raznih scenarija u svojim glavama, koji ih još više učine anksioznim. Preporučio bih im da to ne rade jer to može samo da im naškodi. Situacija jeste neizvesna, ne znamo koliko će trajati, ali mirenje s tim je mnogo bolja opcija od toga da izmišljamo kojekakve scenarije. Mirenje sa situacijom, građani sami sebi mogu najviše da pomognu. Sve se u osnovi svodi na lično odupiranje bavljenju crnim mislima, već fokusiranjem na bilo šta drugo”, ističe Kontić.

Sa njegovim mišljenjem se slaže i psihoterapeut Zoran Milivojević, koji ističe da su ljudi mnogo otporniji nego što misle i ističe da su emocije koje nam se bude u ovakvim situacijam prirodna reakcija.

 EPA-EFE/Enric Fontcuberta

EPA-EFE/Enric Fontcuberta

“Situacija je takva da smo uplašeni i anksiozni i da mnogi misle da će se mentalno zdravlje ljudi narušiti, ali to ne bi trebalo da se desi. Emocije koje osećamo su sasvim prirodna reakcija na jednu neprirodnu situaciju. Normalno je da se ljudi uplaše, zabrinu za to šta će sutra biti… Normalno je da ljudi kada razmišljaju o neizvesnoj budućnosti osete anksioznost. Međutim, sve su to emocije za koje postoji opravdanje, jer ne znamo koliko će sve ovo trajati, kao ni to kakve će ekonomske posledice ostaviti po celkupnu situaciju. Da li će ljudi ostati bez posla, da li će firme propasti”, sitiče Milivojević i dodaje da psotoje stvari na koje možemo da utičemo, kao i one druge, koje ne zavise od nas.

“Važno je istaći da postoje stanja koja zavise od nas samih. Ljudi će smanjiti strah time što će se pridržavati propisanih epidemioloških mera – pranja ruku, korišćenjem zaštitnih sredstava, poštovanja izolacije. Kada ljudi znaju da rade ono što je preporučeno, strah od toga da se zaraze je manji. Drugi momenat jesu sve one situacije koje ne zavise od nas, takozvane više sile. Njih jednostavno moramo da prihvatimo. Ne možemo da ih promenimo, ne sviđaju nam se, ali tako je”, smatra Milivojević.

EPA-EFE/ZOLTAN BALOGH HUNGARY OUT

EPA-EFE/ZOLTAN BALOGH HUNGARY OUT

Izolacija, kao trenutno najbolja mera suzbijanja broja zaraženih od koronavirusa, opet sa sobom nosi neke druge izazove. Manjak obaveza plus višak slobodnog vremena jednako dosada, previše vremena za razmišljanje… Dodatno vreme provedeno na internetu i novi talas negativnih informacija. Milivojević smatra da je u tim trenucima ključ u dobroj organizaciji, održati kontakt sa ljudim i posvetiti se sebi.

KCV telefonom pruža psihološku pomoć građanima zbog virusa

Klinički centar Vojvodine (KCV) formirao je tim psihologa koji će pružati putem telefona psihološku podršku stanovništvu u situaciji proglašene epidemije virusom COVID-19.

Građani mogu da se obrate na četiri telefona, uz koje će svakodnevno u vremenu od 08 do 20 časova. Kako je navedeno, telefoni su namenjeni isključivo za pružanje psihološke podrške stanovništvu.

Brojevi telefona su:
066 822 30 82;
066 822 30 83;
064 808 35 55;
064 802 88 98;

“Osećanje koje u ovim situacijama preovlađuje jeste osećanje dosade. Ljudi su zatvoreni u svojim stanovima veći deo vremena i većina njih ne zna šta da radi sa sobom. Ono što je jako bitno jeste kako ćemo se organizovati. Život nam se promenio, ne možemo da radimo stvari na koje smo navikli. Zbog toga je neophodna reorganizacija. Dosada nas motiviše da pronađemo rešenje, da se okrenemo stvarima za koje, možda, ranije nismo imali toliko vremena. Važno je pronaći zabavu u bulo kom obliku – gledati filmove, čitati knjige, biti sa porodicom. Ono što se takođe preporučuje jeste da ostanemo u kontaktu sa bliskim ljudima, Ne samo sa članovima porodice, već i sa onima sa kojima ne možemo da budemo u fizičkom kontaktu. Jako je važno da ostanemo povezani sa ljudima”, zaključuje Milivojević.

Šta treba da znate:

Kako da sami napravite sredstvo za dezinfekciju podova; Jeftino i jednostavno

Kako da sprečite da se vi ili druga osoba zarazite?

Kako da sami napravite sredstvo za dezinfekciju ruku?

Šta znači “imati kontakt” sa zaraženim i koje su lekarske procedure?

Kako zaštititi starije ljude od koronavirusa?

VAŽNO KOLIKO I PRANJE RUKU: Kako da najefikasnije očistite svoj telefon

 

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar