Kamen s neba

Rimski pesnik Vergilije smatrao  je da “zvezde padalice” najavljuju jake vetrove, a filozof i književnik Seneka tvrdio je da je to predznak bure na moru, a danas definitivno znamo da nešto što je palo iz bespuća vasione može da promeni život na našoj planeti.

Naša planeta je konstantno izložena udarima svemirskog otpada. Procenjuje se da je tokom poslednjih milijardu godina na površinu planete palo preko 130.000 svemirskih objekata dovoljno velikih da načine krater prečnika bar kilometar. Geološka aktivnost Zemlje izmenila je ove kratere do granica neprepoznatljivosti. Ipak, za sada je oko 200 ovakvih kratera locirano na planeti i svake godine se otkrivaju novi.

Povezane vesti - Neke su plivale Saharom

Veliki broj otkrivenih fosilnih ostataka iz Kolorada otkriva detalje o tome, kako su se sisari i biljke oporavili i razvijali posle razornog udara, na mestu današnjeg poluostrva Jukatan, na jugoistoku Meksika.

Tokom udara oslobođena je visoka temperatura, dok su razne čestice smanjile protok Sunčeve svetlosti, što je uništavalo biljni i životinjski svet.

Smatra se da je tada više od tri četvrtine vrsta na Zemlji nestalo.

Otkrića o oporavku živog sveta posle udara objavljena su u studiji autora dr Tajlera Lajsona u časopisu „Sajens“, a fosili 16 vrsta životinja i više od 6.000 biljaka pronađeni su, tokom poslednje tri godine, na površini od 17 kvadratnih kilometara u blizini Kolorado Springsa.

Naučnici kažu da je posle katastrofe površina Zemlje bila prekrivena biljkama poput paprati, a najveći sisar koji se mogao naći nije bio veći od pacova.

Na prostoru Južne Afrike, oko 120 kilometara jugozapadno od Johanezburga, nalazi se krater Vredefort nastao od udara meteora, za koji se, na osnovu satelitskih snimaka, utvrdilo da je imao prečnik između 250 i 300 kilometara i da ga čine tri koncentrična kruga. Geolozi pretpostavljaju da je ovaj krater nastao pre dve milijarde godina, a da je prečnik meteorita koji je tada udario o Zemlju bio oko deset kilometara. Eksplozija izazvana udarom imala je snagu hiljadu megatona, što je 70 kubnih kilometara čvrstih stena pretvorilo u prah i pepeo.

Povezane vesti - Pokojnik u svemiru

Krater Čiksulub, na poluostrvu Jukatan u Meksiku, nastao je posle udara velikog meteorita za koji se veruje da je pogodio Zemlju pre oko 66 miliona godina. Krater ima prečnik od 180 kilometara, što ga čini po veličini trećim u svetu i proteže se na kopnu i u moru. Maksimalna dubina ovog kratera je oko 20 kilometara, tako da se pretpostavlja da ga je stvorila eksplozija snage od 100.000 megatona.

S obzirom na to da Jukatan obiluje sumporom, eksplozija je podigla u vazduh milijarde tona ovog nemetala i drugih supstanci, što je onemogućilo sunčevim zracima da dopru do Zemlje. To je, smatraju stručnjaci, u periodu koji je usledio izazvalo efekat nuklearne zime. Globalna temperatura je snižena blizu tačke smrzavanja vode pa ima naučnika koji tvrde da je to bio razlog nestanka sa lica zemlje dinosaurusa, kao i pedeset procenata tada postojećih životinjskih vrsta. Naučnici, takođe, ističu da je pad ovog meteorita izazvao zemljotrese, cunamije i vulkanske erupcije…

Povezane vesti - Let u nepoznato

Bez obzira na sva saznanja o pogubnim posledicama meteora koji su se u nekom trenutku obrušili na našu planetu, ljudi su i dalje fascinirani tim grumenjem koje stiže iz daleke vasione. Mnogi decenijama tragaju i za najsitnijim delićima meteora, a u korak ih prate aukcijske kuće koje ih nude na prodaju. Iako nije reč o dragom kamenju, ti delovi dostižu na licitacijama fantastične svote. Pre tri godine meteorit star 4,5 milijardi godina, dakle gotovo kao planeta Zemlja, prodat je na onlajn aukciji za skoro 16.000 evra.

Na sajtu onlajn aukcijske kuće „Kataviki“ meteorit „munionalusta“ (Muonionalusta) označen je kao „najstariji poznati meteorit na svetu“. Meteorit je težak 26,5 kilograma i navodno je odličnog kvaliteta, objavio je „Raša tudej“. Kamen iz svemira pronađen je 1900, nedaleko od sela Kitkiojarvi, u švedskoj oblasti Pajala, i deo je poznate kolekcije meteorita „munionalusta“. Meteorit je pao u severnoj Skandinaviji pre oko milion godina i do sada je u tom regionu pronađeno oko 40 njegovih komada.

Veliku pažnju izazvala je prošle godine stena sa Meseca, teška više od 13,5 kilograma, koja je nađena u Sahari. Pretpostavlja se da se odlomila sa površine Meseca prilikom sudara sa asteroidom ili kometom, a zatim se srušila u ovu oblast. Komad je zvanično obeležen kao NVA 12691, a smatra se da je peti najveći komad Meseca koji je pronađen na zemlji. Do sada je nađeno oko 650 kilograma stena sa Meseca.