Koliko nam je vremena ostalo do tačke bez povratka?

Ponovo se govori o brojkama i o tome koliko nam je kredita ostalo u stepenima Celzijusa dok ne dođemo do mrtve tačke sa koje nam nema povratka. Iako je taj trenutak možda udaljen nekoliko stotina godina, naučnici upozoravaju da on može stići mnogo brže nego što mi možemo da ga predvidimo.

Dok su se u konferencijskoj sali za govornicom smenjivali svetski predstavnici, ispred glazgovskog SEC centra okupio se veliki broj ekoloških aktivista. Među njima mlada zvezda klimatske krize Greta Tunberg, koja je čelnicima iza zidova poručila: "Nećemo vam više dozvoliti da se izvlačite i da ignorišete ovaj problem!“

Brojke koje prate prebacivanje na održivi razvoj i koje ukazuju na to kolike bi investicije za to bile potrebne, razvijenim i bogatim zemljama deluju ostvarivo. Stoga je kod njih glavno pitanje volje i posvećenosti održavanju života na planeti, kažu aktivisti. Aktuelna panika na svetskom tržištu energenata pokazala je, međutim, koliko ti isti lideri, koji se obavezuju na pospešivanje održivog razvoja, nisu spremni da održe data obećanja i da se u krizi trkom vraćaju prljavim izvorima energije.

Neproporcionalan raspored bogatstva na Zemlji navodi nas, međutim, da se upitamo kako će siromašnije države, one koje imaju već dovoljno problema koji crpe i vreme i novac, uspeti da odgovore zahtevima i da sprovedu promene koje predlažu vodeći svetski naučnici.

Eko-licemer: Priča o klimatskim promena, a deo je problema

Ursula fon der Lajen

Ursula fon der Lajen

Život 04.11.2021. 13:41

Eko-licemer: Priča o klimatskim promena, a deo je problema

"Putin i Si okreću glavu od problema a nazivaju sebe velikim vođama"

Džozef Bajden

Džozef Bajden

Svet 03.11.2021. 11:09

"Putin i Si okreću glavu od problema a nazivaju sebe velikim vođama"

Iako se sa sigurnošću može reći da je klimatska kriza najveća pretnja ljudskoj populaciji, možda bi neko rekao da su ipak gore glad, nemaština ili zagađenost. Sve ove katastrofe su, međutim, povezane, i ukoliko se svet uskoro ne pokrene i ujedini u borbi da se klimatske promene uspore i zaustave, bićemo u ogromnom problemu.

Mada su smanjivanje emisije štetnih gasova i smanjivanje koncentracije čestica ugljen-dioksida u atmosferi neki od načina da se klimatska kriza ublaži i trend globalnog otopljavanja makar uspori i zaustavi, ima i drugih da se taj cilj postigne. Jedan od načina sigurno je prilagođavanje već promenjenim klimatskim uslovima.

Baš na ovu temu, u Beogradu je u UNDP-u nedavno je održan skup s ciljem da se predstave aktivnosti u vezi sa pripremom Nacionalnog plana prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove. Akcenat je bio na pospešivanju i popularizaciji održivog razvoja privrede i poboljšanja kvaliteta života ljudi.

Deluje prigodno što je ovakav skup organizovan usred globalne energetske krize i to u Beogradu koji je danima u vrhu liste gradova po zagađenosti vazduha. Stručnjaci iz oblasti energetike, građevinarstva i ekologije okupili su se da iznesu predloge za lakše prilagođavanje posledicama klimatskih promena. Ova tema je, za naše podneblje i uslove, možda značajnija u bliskoj budućnosti i njenom planiranju.

"Borba protiv klimatskih promena je borba za budućnost"

Aleksandar Vučić

Aleksandar Vučić

Vesti 02.11.2021. 14:52

"Borba protiv klimatskih promena je borba za budućnost"

"Klimatsku krizu, kao i pandemiju, globalno savladati"

Aleksander Šalenberg

Aleksander Šalenberg

Svet 02.11.2021. 09:44

"Klimatsku krizu, kao i pandemiju, globalno savladati"

Zorica Korać iz UNDP-a naglasila je da je zagrevanje od jednog stepena već postalo realnost, a da projekcije kažu da će se do kraja veka temperature popeti još više. Kao i drugi stručnjaci, navodi da je ključna mitigacija, odnosno sprečavanje emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte.

"Razlog za tako nešto je očigledan. Svi smo svedoci posledica klimatskih promena. Širom sveta su sve učestalije pojave ekstremnih vremenskih prilika. Na našim prostorima su sve prisutniji sušni vremenski periodi, u šta smo se uverili i ovog leta. Veliki broj regiona u Srbiji ostao je bez vode. Imali smo natprosečno veliki broj tropskih dana i noći za naše podneblje. U Srbiji je registrovan porast prosečne temperature, posebno u letnjim mesecima, ali i smanjenje količine padavina koje su izuzetno važne za poljoprivredu“, kaže Koraćeva.

U slučaju adaptacije na izmenjene klimatske uslove, cilj postaje implementiranje promena u određenim sektorima, kako bi se adekvatno prilagodili na nove uslove. To se odnosi pre svega na sektore koji su najugroženiji – poljoprivreda, energetika, infrastruktura, šumarstvo, vodoprivreda, zdravstvo...

"U poljoprivredi se beleže promene u periodima vegetacije, što nameće određene promene u kalendaru poljoprivrednih radova. Pored toga, za poljoprivredu je veliki problem i nedostatak vode, pa je neophodno rešavanje problema navodnjavanja u nekim delovima zemlje, ali i pravilnog odabira sorti koje najbolje uspevaju u datim uslovima“, kaže Koraćeva i dodaje da zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede i uz finansijsku podršku Zelenog klimatskog fonda rade na izradi nacionalnog programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, koji će utvrditi konkretne mere u raznim sektorima koje je neophodno preduzeti.

Predviđanje klimatskih uslova u budućnosti korišćenjem klimatskih modela daje nam podatke o trendovima koji se računaju na duži period. Pomoću njih moguće je proceniti, na primer, koliko će biti učestalije sušne godine u odnosu na prošlost. Razlika između dve ili tri sušne godine u proseku u dekadi nekome može delovati nedovoljno značajna, ali kako kaže Zorica Korać, "nekome ko se bavi poljoprivredom to je presudno u odluci da li može nastaviti proizvodnju ili će je prekinuti“.

Sledeći ratovi su zbog vode i hrane

Redžep Tajip Erdogan

Redžep Tajip Erdogan

Svet 07.11.2021. 18:05

Sledeći ratovi su zbog vode i hrane

Gutereš: Sami sebi kopamo grobove

"Poslednji je čas"

"Poslednji je čas"

Život 01.11.2021. 14:45

Gutereš: Sami sebi kopamo grobove

Energetski sektor svakako je glavni uzročnik klimatskih promena. Najveći problem je korišćenje fosilnih goriva, kako za proizvodnju energije tako i za grejanje, kaže Miroslav Tadić, programski analitičar u UNDP-u. On dodaje da je korišćenje fosilnih goriva glavni krivac za ovoliku zagađenost vazduha koja nas nedeljama ne napušta.

"Borba protiv klimatskih promena ima svoje višestruke koristi i u smislu energetske sigurnosti. Ukoliko više koristimo obnovljive izvore energije, možemo manje da zavisimo od fosilnih goriva kojih je sve manje. Energetska kriza nije razlog da se okrenu leđa razvoju obnovljivih izvora energije, naprotiv, to je upravo dobar argument da se nastavi ka tom cilju“, kaže Tadić.

Rezervi fosilnih goriva, prema istraživanjima, ima za još oko 50 do 100 godina, u zavisnosti od energenta. Najviše je uglja, a najmanje nafte. U tih 50 do 100 godina moraju se omasoviti obnovljivi izvori energije i učiniti se što efikasnijim.

"Nalazimo se u dobu energetske krize u kojem cene fosilnih goriva rastu unedogled, dok tehnologija za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora nikada nije bila povoljnija nego sada. Cene solarnih panela su se, na primer, od 2009. godine do danas smanjile gotovo 90 odsto, isto kao i cena vetroturbina“, naveo je Tadić.

Tehnologija je postala dostupnija, pa je došao red na državu, koja bi u saradnji sa privatnim sektorom da napravi zakonski okvir takav da daje veće podsticaje za ulaganje u obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost. Sa izmenom i dopunom Zakona o energetici, Srbija je tu napravila iskorak i napravila povoljan ambijent za dalje podsticanje ulaganja u energetsku efikasnost i javnog i privatnog sektora. Tadić dodaje: "Vraćanje na veće korišćenje fosilnih goriva nikako nije rešenje jer nas vazduh koji udišemo svakodnevno opominje da to nije dobra ideja.“

U jednom od izveštaja SZO-a piše da se do 2030. smrtnost može drastično povećati, za čak 250.000 na godišnjem nivou, baš zbog uticaja klimatskih promena na nedostatak hrane ili ekstremnije vremenske prilike. Ako se tome doda i uticaj zagađenosti vazduha, taj broj se povećava. Ako bismo to monetarizovali, došli bismo do gubitaka većih od četiri milijarde dolara godišnje. Tadić tvrdi da je "to novac koji se može mnogo pametnije uložiti, recimo, u obnovljive izvore energije, na unapređenje kvaliteta života, smanjenje siromaštva i rešavanje drugih problema sa kojima se čovečanstvo susreće“.

Ulaganje u prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove je, u stvari, sprečavanje šteta, odnosno štednja novca, koji bi inače otišao na saniranje posledica tih šteta.

Pitanje da li možemo dovoljno brzo da se prilagodimo na ove promene nema jednostavan odgovor. Svaka država ima pred sobom ozbiljan zadatak. Prvo da ustanovi koji su to problemi jedinstveni za nju, pa tek onda da razmatra potencijalna rešenja. Svaka naredna generacija moraće da se adaptira sve brže i brže jer posledice klimatskih promena postaju sve ozbiljnije. Baš iz tog razloga važno je obratiti pažnju na ove probleme pre nego što postane prekasno, pre nego što se zaređa previše sušnih godina i glad postane još veći problem nego što je danas, pre nego što nam ponestane energenata koji pokreću moderni svet i pre nego što nestane vazduha za disanje.

Ako govorimo o Srbiji, istraživanje koje je sproveo Centar za unapređenje životne sredine pokazuje da više od 90 odsto građana misli da su klimatske promene najveći globalni izazov i da je potrebno upotrebiti sve raspoložive postupke i tehnološke alate u borbi protiv njih. Većina ispitanika prepoznaje uticaj klimatskih promena na njihovu svakodnevicu i iskazuje zabrinutost zbog uticaja ovih promena na budućnost mesta u kojem žive. Istovremeno, međutim, prema rečima Vladana Šćekića, izvršnog direktora Centra, ne razumeju potpuno šta sve spada u klimatske promene, niti kako konkretno mogu da pomognu u rešavanju ovog problema.

On, međutim, ocenjuje da vrlo ohrabruje podatak kako su mnogi građani, čak dve trećine ispitanih, zainteresovani za dobijanje statusa kupac/proizvođač, kada je reč o proizvodnji električne energije iz obnovljivih izvora. Ta mogućnost uvedena je poslednjim zakonskim izmenama.

"I dalje je ključna informisanost i o samim klimatskim promenama, i o mogućnostima da se na njih utiče. Pritom su mlađe generacije mnogo više informisane i obrazovane u tom pogledu. Problem sada predstavljaju stariji ljudi, koji već imaju neke utvrđene stavove koje je teško menjati. Slično kao i sa vakcinacijom“, kaže Šćekić za "Ekspres“.

Ko ima najveću odgovornost u borbi protiv klimatskih promena?*

Građani 57,7%

Vlada 74,8%

Ministarstvo zaštite životne sredine 44,8%

Organi državne uprave 24,4%

Kompanije 44,6%

Stručne ustanove 8,9%

Univerziteti i fakulteti 3,0%

Udruženja građana 1,4%

Međunarodne organizacije 9,9%

Niko, klimatske promene ne postoje 1,2%

*Izvor Centar za unapređenje životne sredine