Život
05.02.2023. 08:05
Život
12.02.2023. 15:25
Dragan Vesić
Kolumna
Dragan Vesić: Tri vrste braka
Androidi njihovih godina sanjaju o novom početku jer je starenje zabranjeno. Planiraju da upišu fakultet sa 80 godina i žive u razdvojenom braku sa devojkom od 20 godina koja će da im rodi dete, a imaju unuku od 40, koja će devojci biti ne znam šta, a detetu neki rod, ali isto ne znam koji. Možda tetka, nemam pojma. Isto ovo važi i za žene androide.
"Svi srećni brakovi liče jedan na drugi, a svi nesrećni, nesrećni su na svoj način“("Ana Karenjina“, Tolstoj)
Lako je bilo velikom piscu da ovo kaže u 19. veku. Danas je percepcija braka znatno izmenjena i postavlja se pitanje – hoće li ta nekad sveta institucija, koja podrazumeva porodicu, baš kao i religija, nacija, državni suverenitet, tradicija... u budućnosti uopšte postojati. Tendencija epohe je da te vrednosti ne postoje jer podrivaju temelje nove mondijalističke i konzumerističke epohe, gde je novac jedina vrednost, a stare vrednosti su anahrone.
Vratićemo se Tolstojevoj definiciji na kraju jer, kao i uvek, kraj beše na početku.
U 19. veku znalo se samo za tradicionalan brak, u 20. za tradicionalan i moderan (hibrid ta dva modela nije postojao), dok se u 21. sve više pominje razdvojen brak, što staromodnima zvuči kao besmislica – contradictio in adjecto ili, bar, kao oksimoron.
Za sve tri vrste braka vezuju se stereotipi jer hibridne forme nema. Tako se pod tradicionalnim brakom podrazumeva dominacija muškarca, koji je pater familias, glava porodice, i njegova je poslednja. Žena ima da sluša, trpi, kuva, pere i rađa. Varjača i kecelja je njen prepoznatljiv znak. Ovakav brak vezan je za patrijarhalnu tradiciju gde je žena objekat.
Moderan brak ima dva podmodela: žena i muškarac su ravnopravni, ona je emancipovana, dogovaraju se o svemu i radi ko šta voli do izvesne granice. Drugi podtip je radikalniji, podrazumeva jaku ženu gde je muškarac nežniji pol. Ništa ga ne pita, radi šta hoće i to je rudimentarni matrijarhat jer žena postaje glava porodice koja je više ne sputava: ona postaje mater familias.
Dvadeset prvi vek, u vreme globalnog neoliberalizma, uvodi model razdvojenog braka, što je evolutivna stepenica do njegovog konačnog ukidanja.
Tradicionalnih brak podrazumeva, bar pravno, zajednicu života supružnika, a razdvojeni – kako sam pridev kaže – ne podrazumeva.
Život
02.02.2023. 22:35
"Gotovo svi znaci sudnjeg dana su tu"
Sad, tradicionalisti bi rekli – onda bolje veza jer je razdvojen brak farsa.
Pobornici razdvojenog braka tvrde suprotno – da takav brak zbližava ljude i učvršćuje bračnu vezu. Ovi zarobljeni u 19. pa i u 20. veku rekli bi da je takav brak nenormalan ili, bar, da je aberacija.
Pri tom, zagovornicima razdvojenog braka ne pada na pamet da takav brak nekad može da znači udaljavanje i hlađenje emocija – kojih ionako nema jer su izgovor da bi se živelo odvojeno – a ne zbližavanje i učvršćivanje bračne veze.
Opet kao eho, koji više zvuči kao očajnički vapaj, odjekuje glas zarobljenih u prošlim vekovima da oni koji se bezuslovno vole ne mogu ni dan jedno bez drugog jer su u mislima, blizina voljene osobe oseća se kao fizički nedostatak i zato pate što su razdvojeni: eho se sve slabije čuje.
Na mnogim portalima, kao i na portalu "Ekspresa“, objavljen je tekst da negde u Japanu dvoje, koji su u svom drugom braku, žive odvojeno i viđaju se dva-tri puta nedeljno da bi razbili monotoniju "prizora iz bračnog života“ i da bi se udaljeni zbližili. Uželeli. Oboje kažu da su srećni jer svako ima svoju rutinu pa ne bi da je međusobno narušavaju. Baš uviđavno.
Život
30.11.2022. 17:10
Kakva je sudbina novina i knjiga u doba interneta?
On je srećan, ali je nesrećan jer je dete kod majke pa ga viđa dvaput nedeljno i zbog toga pati. Dakle, on je srećan mada je nesrećan.
Nije nikakva novina da mnogi, a naročito poznati, žive u otvorenim brakovima koji podrazumevaju poligamiju, ali to im učvršćuje vezu. Ljudi nisu monogamna bića, kažu mnogi, a Platonu je bilo lako da piše o platonskoj ljubavi jer u njoj nema seksa nego samo duhovne privlačnosti: antički filozof nema dušu – bar da je pomenuo poljubac, laki peting...
Kad nekog mnogo volite, vas ne zanima niko drugi. Ne postoje za vas druge žene ni drugi muškarci. Problem je što takvih velikih ljubavi ima samo u starim knjigama. Moguće da ih u budućnosti zabrane i spale da ne remete sklad divnog novog sveta bez emocija.
Definitivno mi živimo u simulakrumu, matriksu. Bilo koji termin da upotrebite nećete pogrešiti jer to su sinonimi – simulakrum je stvaran. Zvuči fantazmagorično, ali činjenica je da su iluzije postale stvarne.
U takvom poretku sve je moguće i ništa nije moguće.
Scena
30.11.2021. 08:05
Koliko biti tolerantan u braku? I zbog čega?
Setite se filma "Sin City“ – Džesika Alba (20 godina) ludo se zaljubljuje u Brusa Vilisa (60), a on kao neće zbog razlike u godinama. Deda može da joj bude. Ipak su se ljubili, ne sećam se da su se seksali. Mislim da nisu.
Takođe, definitivno, ljudi danas postaju androidi: kao da im u ovom matriksu amputiraju fine emocije i imputiraju (ubace u mozak) bolesne. Zato danas ljudskost ne postoji. Da ne sruši neoliberalizam.
Samo što još nisu stigli sve da nas "andronizuju“ (možda im neko promakne pa sruši "stvarnu distopiju“ što bi bilo super – pokret otpora itd.).
Ovi što još nisu androidi sa oko 80 godina već kupuju grobno mesto i biraju prikladnu sliku za nadgrobni spomenik. Leče povišen pritisak, srce, prostatu, jajnike (žene, naravno).
Život
23.11.2021. 17:20
"Monogamija je neprirodna": Poznati koji žive u "otvorenim" brakovima
Androidi njihovih godina sanjaju o novom početku jer je starenje zabranjeno. Planiraju da upišu fakultet sa 80 godina i žive u razdvojenom braku sa devojkom od 20 godina koja će da im rodi dete, a imaju unuku od 40, koja će devojci biti ne znam šta, a detetu neki rod, ali isto ne znam koji. Možda tetka, nemam pojma. Isto ovo važi i za žene androide.
Sad, kažu da ljubav ne zna za godine – možda, ako je razlika 10-15 godina... Preko 20 je već groteskno. Ne znam šta pričam, nisam kompetentan. Možda što me nisu androizovali.
Za kraj Tolstoj – tačno je da su svi nesrećni brakovi priča za sebe, ali ako svi srećni liče jedan na drugi onda nisu srećni jer su monotoni: bili bi srećni ako su srećni na svoj način.
Ali, zar je to bitno u vreme razdvojenih brakova koji su uvod u ukidanje braka?
Komentari
