Život
30.11.2023. 22:00
Dragan Vesić

Kolumna

Dragan Vesić: "Više od sporta"

Novak Đoković, 30.11.2023.
Izvor: ANSA / Alessandro Di Marco

Kada se pomene zlatna era sporta, misli se na veliku epohu boksa iz ’70 i neke gde su dominirali Klej (Mohamed Ali), Frejzer i Forman, možda čovek sa najjačim udarcem u istoriji boksa (dvaput jači od Tajsonovog, kako ističu istoričari boksa).

Sva trojica bili su veliki šampioni i nikada se u istoriji boksa nije desilo da tri tako velika šampiona boksuju u isto vreme.

Isto bi se moglo reći i za tenis u poslednjih dvadeset godina, ali najpre boks...

I boks i tenis su individualni sportovi: stojiš sam i prekoputa tebe protivnik koji takođe želi pobedu. I boks i tenis nisu samo talenat i snaga, nego je veoma bitan mentalni aspekt, mnogo više nego u kolektivnom sportovima gde vaša igra umnogome zavisi od igre cele ekipe.

I bokseri i teniseri su moderni gladijatori, ljudi koji se bore za istoriju i prestiž. O njima se, kad odu u penziju, ispredaju legende kao o mitskim junacima poput Ahila, Hektora ili Miloša Obilića.

Veliki šampioni su idoli i kod svojih fanova imaju status božanstva.

Ogroman uticaj, ne samo na boks, nego i kulturu, imali su Džonson, Dempsi, Džoe Luis, Muhamed Ali... Razbijali su rasne i druge predrasude i stereotipe pa ih i taj aspekt, koji nije sportski, svrstava među najveće.

Kada je o zlatnoj eri boksa reč, trojica najvećih imali su neverovatne trenutke.

Ali je postao svetski šampion kada je, kao apsolutni autsajder, svrgnuo strašnog udarača kontroverznog Sonija Listona.

Kasnije, u najboljim bokserskim godinama, Ali je robijao zbog odbijanja da ratuje u besmislenom ratu u Vijetnamu. To ga je, bokserski, donekle unazadilo, ali je od njega stvorilo moralnu gromadu. Nakon povratka u ring, posle tri godine, Ali se borio za titulu, ali je veliki borac Džoe Frejzer tada bio previše jak za njega.

Naredna dva meča, protiv istog protivnika, Ali je dobio, a treći je bio borba na život i smrt i pobednika su odlučile nijanse. Frejzer je bio nesumnjivo veliki bokser, ali slabija verzija Rokija Marčana jer im je stil bio sličan – Marčano, jedini neporaženi šampion, bio je izdržljiviji i udarao jače pa zato se čini da kompjuterska simulacija meča Ali vs Marčano, koji dobija Marčano, nije daleko od istine.

Nakon tog meča, Frejzer lako gubi titulu od Džordža Formana.

Usledio je veliki meč za titulu, u Kinšasi 1974, između neporaženog šampiona Formana i izazivača Alija. Mislilo se da sledi masakr, da Ali nema nikakve šanse, ali Ali je pokazao koliko je veliki – u osmoj rundi nokautirao je prvaka i zapanjio svet, a udarci u telo koje je izdržao u tom meču mogu se videti samo na filmu.

Nakon tog meča, Forman je u revanšu ponovo lako pobedio Frejzera, a onda se povukao iz boksa da bi se posle 10 godina vratio i takođe zapanjio svet jer je sa 45 godina postao najstariji prvak sveta u istoriji profesionalnog boksa.

Istoriju boksa pisali su i drugi velikani, ali niko nema takvu zaostavštinu kao trojica iz zlatne ere. Pre njih, na prelasku vekova, titulu je držao prvi crni šampion, Džonson, a posle njega došao je Dempsi, pa Džoe Luis, Marčano... Po mnogima, njima je mesto među deset najvećih jer su imali nestvarne uspehe i pomerali granice.

Posle njih došla je zlatna era, a nakon nje bilo je još velikih šampiona poput Holmsa, zatim Tajsona, Holifilda i Lenoksa. Posle njih boks više nije bio isti.

Često se, sasvim pogrešno, Tajson, uz Alija, proglašava najvećim bokserom svih vremena. On jeste bio odličan bokser, eksplozivan i brz, ali za razliku od Alija nije pobeđivao velikane, nego osrednje boksere. Posle izlaska iz zatvora (gde je, kao i Ali, možda bez razloga proveo tri godine) nije uspeo da se vrati i pobedi najteže protivnike – Holifilda i Lenoksa.

Ko je najveći u boksu i koga svrstati među 10 najvećih, kada je reč o teškoj kategoriji? Time se bavio i ugledni časopis „Ring”, kao i istoričari „plemenite veštine” koristeći kriterijume koji uvek mogu da se ospore.

Ali, ljudi vole da kažu ko je najveći – što je pristrasno i uglavnom nemoguće: Džonson, Dempsi, Džoe Luis, Marčano, Ali, Holms... Verovatno jesu u samom vrhu, a ko je najveći, biće uvek diskutabilno.

S druge strane, u tenisu – gde mentalna snaga odnosi prevagu – to je moguće. Najpre, ono što najveće čini većim od velikih jeste ta mentalna snaga, pogotovo kad se meč lomi. To se najbolje videlo u finalu Završnog mastersa gde je Siner imao mnogo više neiznuđenih grešaka od Đokovića. Sad, jasno je da mlade nade, Siner i Alkaras, bez obzira na talenat, nisu nivo velike trojke ponajviše zbog pomenute mentalne snage koja je u tenisu važnija nego u drugim sportovima. I može se, jezikom brojki, reci da Đoković jeste najuspešniji i najveći u istoriji „belog sporta” – ima najviše grend slemova, najviše nedelja na vrhu ATP liste, najviše završnih mastersa, mastersa...

Kao kontraargument da ipak Ali nije najveći možete reći da je Džoe Luis sa 20 odbrana titule rekorder ili da Marčano nikada nije poražen, ali u tenisu statistika ide u prilog Đokoviću.

Posle Vimbldona ove godine činilo se da je smena generacija na pomolu – više se ne čini jer Đoković igra kao da je 10 godina mlađi. Kad se velikom sportisti bliži kraj karijere, on pravi nekarakteristične greške jer samopouzdanje pada – to se Đokoviću desilo u finalu Vimbldona, ali izgleda da je to bio samo loš dan.

U odsustvu Federera i Nadala ne vidi se ko bi narednih godina mogao da ga spreči da osvaja najveće trofeje. Od 2011. jedina prava konkurencija bio mu je Nadal, manje Federer. Nadal najavljuje narednu godinu kao poslednju u karijeri i bilo bi pravo čudo da posle teške povrede i velike pauze osvoji slem, a kamoli dva.

Kažu da svaki veliki šampion, kada ga svi otpišu, ima snage za poslednji veliki meč.

Svoju labudovu pesmu Nadal je otpevao prošle godine, a sudeći po tome da je Đokoviću ovo jedna od najuspešnijih sezona (tri slema, Završni masters i prvo mesto), ta njegova pesma je još daleko.

U čemu je ključna razlika između zlatne ere u boksu i u tenisu – Ali je možda najveći, a Forman i Frejzer nisu odmah iza njega, dok iza Đokovića jesu Nadal i Federer sa 20 i više grend slemova. Sampras sa 14 i ostali su mnogo daleko.

Na kraju, ima i nešto zajedničko između šampiona dveju epoha – Đoković, Nadal i Federer imali su nemerljiv uticaj i van terena. Oni su zato – više od sporta.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Dragan Vesić: "Izbori i iracionalnost"
1

Kolumna

23.11.2023. 21:10

Dragan Vesić: "Izbori i iracionalnost"

Do 17. decembra slušaćemo slogane kako su ovi izbori sudbinski i istorijski za našu budućnost, a ovde su uvek svi izbori pitanje života i smrti. I sve dok iracionalno, emotivno i patetično doživljavamo politiku izbori će biti s one strane racionalnog.
Close
Vremenska prognoza
overcast clouds
6°C
03.12.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve