Dragan Vesić: "Ideali i suze"

U božićnoj poslanici srpskog patrijarha Porfirija posebno su apostrofirana deca, u kontekstu njihovog vaspitanja, i porodično okupljanje za praznik koje simboliše dečju radost zbog rođenja mesije. Ali, imamo paradoks jer se razbijanje porodice, u epohi samoživosti i narcizma, podstiče. Baš kao što se podstiče pedofilija jer, kako na Zapadu ističu feministkinje, pedofile je politički korektno nazivati “onima koje privlače maloletnici“ kako se ne bi povredila njihova tanana osećanja i homoseksualna prava – najviše pedofila ima među homoseksualcima i to nije više ni javna tajna jer se o tome otvoreno govori.

Dovoljno je setiti se Viskontijevog filma “Smrt u Veneciji“, snimljenog prema istoimenom romanu Tomasa Mana, koji govori o “platonskoj strasti“ starog pisca prema dečaku: homoseksualna pedofilija nije ekskluzivitet današnje epohe, samo što ranije nije imala globalne razmere i nije bila moralno prihvatljiva. Ali, stvari valja krstili pravim imenom jer blud je blud, bez obzira na razmere.

Ono što je danas licemerno jesu dvostruki standardi – za promotore nove normalnosti, skandal je kad se ponekad desi pedofilija u crkvi, ali nije kad se stalno dešava među homoseksualcima i heteroseksualcima. Takvo zlostavljanje dece je čudovišno i bolesno kao i promovisanje pedofilije koja neće biti sankcionisana pošto je već de facto legalizovana.

Dragan Vesić: "Čekajući Deda Mraza"

Kolumna

Kolumna

Život 29.12.2023. 23:00

Dragan Vesić: "Čekajući Deda Mraza"

U vreme Hladnog rata svet je bio bipolaran. Imali smo demokratski Zapad i totalitarni Istok: Zapad je čekao više od pola veka da nametne svoje demokratske vrednosti: perverzija, koja se zove rodna ravnopravnost gde glavnu reč vode hermafroditi (transvestiti); feminizam koji nije ravnopravnost polova nego dominacija žena, a gaženje muškaraca je kolateralna šteta; pedofilija kao emanacija homoseksualizma...

I posle nekim novim aktivistima za patološka ljudska prava nije jasno zašto Putin zabranjuje prajd gde se izvodi vulgarni performans prizemne seksualnosti, a homoseksualac u tangama, sa vencem na glavi, imitira Isusa. Kakve veze imaju LGBT prava sa ruganjem bilo kojoj konfesiji, jasno je – nije reč ni o kakvim ugroženim pravima, jer su ona providna maska, nego o uništavanju vrednosti, o kojima se u božićnoj poslanici govori, i imputiranju novih.

Pao je Berlinski zid, a uzdigao se pali anđeo. Jer, satanizam se, decenijama unazad, promoviše kroz muziku, filmove, društvene mreže i modu.

Jeste na Istoku bilo logora za političke neistomišljenike, kontrole medija i života, i taj svet bio je unison, jednouman i uniformisan, ali demokratija mu nije donela vladavinu prava, građanske slobode i ljudska prava, nego bezumlje i prava za perverzne. Nije problem biti gej, ali jeste problem da oni budu viša vrsta; nije problem da žene budu lezbejke ili feministkinje, ali jeste ako svaka obična i prosta žena, u kojoj čuči monstrum, misli da je posebna i da mora da bude zaštićena kao “sveta krava“. Pri tom, posebne, ženstvene, normalne žene od duha, kojih je sve manje – nisu zaštićene kao ni normalni muškarci – nemaju potrebu da ističu svoju posebnost niti nekome pada na pamet da ih štiti od samožive većine koja je, u prošla, nazadna i normalnija vremena, bila manjina.

Dragan Vesić: "Zamena za stvarno"

Kolumna

Kolumna

Život 28.12.2023. 23:00

Dragan Vesić: "Zamena za stvarno"

Ako već imamo besmislen zakon o sprečavanju potencijalnog, budućeg nasilja u porodici (jer nijedan drugi zakon ne prevenira i ne pretpostavlja, nego kažnjava), zašto nemamo zakon o sprečavanju nasilja nad nevinim finim ljudima pa da farsa bude domanovićevski kompletna.

Zašto bi, na bilo koji način, neko štitio pristojan svet bez obzira na nacionalnost, veru i seksualno opredeljenje, kad je ovo svet stvoren po meri i pravilima moralnih nakaza? Kako porodica da štiti decu kad je razbijena i kako samoživi da im “usade“ empatiju i lepo vaspitanje?

Porodica, škola i mediji trebalo bi da vaspitavaju i edukuju decu jer od toga zavisi kakvi će biti ljudi, a zakoni su tu da kažnjavaju zločince i ološ koji vaspitava i edukuje decu posredstvom medija, umesto da budu sankcionisani i zaustavljeni.

Božić je praznik najveće radosti i onog dečjeg, neiskvarenog u nama što se danas kvari i ubija.

Ubijaju decu bilo da su jevrejska, palestinska, ruska, ukrajinska, srpska... Kakav to um može da ubije na hiljade dece ili da ih drži kao taoce “u ime ideala“? Bolestan i čudovišan. Ovo je vreme gde psihopate određuju nove vrednosti i diktiraju pravila koja ukidaju duhovnost i ljudskost. Svet koji legalizuje pedofiliju legalizovaće incest, zoofiliju, nekrofiliju...

Deca se ugledaju na roditelje koji su samoživi i nasilni pa i sama postaju takva. Zato imamo masakr u školama, maloletničku prostituciju i pedofiliju.

Ne samo hrišćanstvo, nego i etika bazirana na Kantovom kategoričkom imperativu, jeste smetnja vrlom novom svetu. Smetnja, jer se zalaže za normalnost. Smetnja su tradicionalne univerzalne vrednosti starog sveta. Razumni ljudi znaju da nije uvek loše ono što je staro, ni uvek dobro ono što je novo: postoji moderno koje je prolazno i postoji savremeno koje je neprolazno.

Problem je kad moderno želi da bude neprolazno, što nije moguće, a to se sada pokušava. To jeste apsurdno i zato živimo u apsurdnom svetu gde je nemoguće postalo moguće.

Izbrisana je svaka granica, smisao i mera, i to se zove progres.

Danas je ideal biti samoživ, zapostaviti i zlostavljati decu, biti zavisnik od digitalne droge – i to je progres.

Ideal je savršenost, čistota, nešto čemu se teži, približava, ali se ne dostiže.

Zbog ideala se ne čini zlo i samo lažni ideali dovode do plača.

Dragan Vesić: "Koncept sreće"

Kolumna

Kolumna

Život 21.12.2023. 22:00

Dragan Vesić: "Koncept sreće"