Srpkinja koja je rodila 10 Karađorđevića, jedina žena koju je odlikovao sultan

Kneginja Persida je bila izuzetno snažna i sposobna ličnost, pravi reprezent svojih slavnih predaka iz čuvene srpske porodice Nenadović, i koja je veoma zaslužna za progresivni, reformski period kroz koji je Srbija prolazila tokom vladavine njenog supruga kneza Aleksandra Karađorđevića.

U lozu Karađorđevića Persida je unela sve ono što je krasilo porodicu Nenadović, jednu od najznačajnijih porodica u našoj novijoj istoriji. Ona je unuka slavnog vojvode i prvog srpskog ministra policije Jakova Nenadovića, sinovica je legendarnog vojvode i prote Mateje Nenadovića, a ćerka velikog domaćina Jevrema i Jovanke Nenadović. I njena majka Jovanka potiče iz poznate, ugledne srpske porodice Milovanović, a njen otac bio je takođe slavni vojvoda Mladen Milovanović. Odrastajući u tako čestitoj i obrazovanoj porodici, Persida je vaspitavana u duhu tradicionalne srpske porodice i sa velikim usmerenjem ka učenju i što većem obrazovanju.

Veoma mlada, u 17.godini, udala se za Karađorđevog sina Aleksandra koji je bio na školovanju u Besarabiji. Venčali su se, na veliko zadovoljstvo obe porodice, u Hotinu, 01. 06. 1830. godine. Njihov brak bio je veoma skladan, osim čvrste emotivne veze odlično su se slagali i dopunjavali i po svim važnim životnim i društvenim pitanjima. Bračnu vezu učvršćavali su i obiljem dečjih prinova pa će Persida ostati upamćena i kao vladarka koja je dinastiji Karađorđević podarila najveći broj naslednika, čak desetoro, od kojih će sin Petar postati nesumnjivo najomiljeniji srpski vladar.

Posle 14 godina braka i rađanja dece, dve godine posle svrgavanja kneza Mihaila Obrenovića, Ustavobranitelji, Narodna skupština i srpski narod, dovešće na vlast njenog supruga Aleksandra. Od prvog dana vladavine kneza Aleksandra, Persida će ga u stopu pratiti, biti njegov najodaniji saradnik, mudri savetnik i ne retko, posebno u kriznim trenucima, najdobronamerniji i najracionalniji presuditelj. To će biti od izuzetnog značaja za uspešnost i kvalitet kneževe vlasti, naročito u prvim godinama vladavine kada je trebalo stabilizovati vlast i kada su Obrenovići pokušavali da izvrše prevrat.

Aleksandar je insistirao na neophodnim reformama u Srbiji, kako u sferi upravljanja kneževinom tako i u svim značajnijim segmentima društva, u kulturi, prosveti, obrazovanju, privredi. Iako je Srbija bila i dalje u okvirima Osmanske imperije, on je znao da sistematičnost u upravljanju i postepeno uvođenje institucija, vodi Srbiju ka progresu i njenoj boljoj pripremljenosti da u nekom budućem, sasvim slobodnom vremenu, ona bude racionalna i moderna država.

Te Aleksandrove reforme značajno će doprineti razvoju srpske države, a kad je bio u nedoumici šta činiti, iza njega, i pored njega, uvek je bila kneginja Persida, žena-čovek, koja je posedovala upravo ono što je Aleksandru toliko trebalo - dominantnu odlučnost, utemeljenu na obrazovanosti i mudrosti toliko karakterističnoj za Nenadoviće. U situacijama koje je bilo teško kontrolisati, ona je vladala bez panike i straha.

Zbog svoje izrazite racionalnosti, čvrstine i odlučnosti, za Persidu se nikako ne može reći da je, poput mnogih drugih vladarki, bila u senci supruga-vladara, naprotiv, bila je aktivna politička ličnost, supruga koja znanjem i sposobnošću podržava, hrabri i u stopu prati i savetuje supruga. Koliko je Persida bila važna ličnost u političkom i državničkom životu Srbije govori i podatak da joj je sultan dodelio Orden padišahovog portreta, što je bio jedinstven slučaj u turskoj istoriji.

Srpkinja, monahinja, koja je obavila istorijsku diplomatsku misiju

Da se ne zaboravi

Da se ne zaboravi

Život 22.07.2023. 02:10

Srpkinja, monahinja, koja je obavila istorijsku diplomatsku misiju

Za vreme vladavine kneza Aleksandra biće nastavljen trend uzdizanja kulturnog i prosvetnog nivoa Srbije, insistiralo se na slanju najsposobnijih mladih ljudi na školovanje u prestižne evropske obrazovne centre a počele su da se razvijaju i prve iskre buduće borbe za oslobađanje i ujedinjenje slovenskih naroda.

Za Persidu je kultura bila najvažnija. Smatrala je da se nacija najbolje i najbrže može uzdići unapređenjem kulture i u tom cilju ostaće upamćena kao velika ktitorka. Njoj se pripisuje osnivanje prvog srpskog pozorišta u prestonom Beogradu 1847. godine. Bila je i veoma značajna u duhovnom životu Srbije. Na njenu inicijativu izgrađen je najstariji crkveni objekat u Sokobanji, započet 1869. a osveštan tri godine kasnije, a crkvi posvećenoj Vaznesenju Gospodnjem u Mionici darivala je skupoceni krst, a1856. godine podigla je lepu česmu u selu Nemenikuće na Kosmaju, koju je posvetila svojoj prerano umrloj, 20-godišnjoj ćerki Kleopatri.

Kada je knez Aleksandar abdicirao (Svetoandrejska skupština, 1858. godine), Karađorđevići će se preseliti u Temišvar. Tim činom će i uticaj ove mudre, racionalne i odlučne žene, na prilike u Srbiji, početi postepeno da prestaje.

Velika srpska kneginja i veliki ktitor, umrla je u Beču 29. 03. 1873. godine.

Na slavnu kneginju i danas, na najlepši mogući način podseća prelepa slika "Portret kneginje Perside Karađorđević“, naše prve akademske slikarke Katarine Ivanović, delo koje važi za jednu od najlepših slika srpskog klasicizma.
 

Tekst preuzet iz knjige "Heroine Srbije  - Vekovnik", Dragana M. Miloševića, koju možete naručiti putem imejl adrese: [email protected]