PREDLOŽENE ZABRANE: Britanski naučnici traže žestok obračun sa brzom hranom

Ministri bi trebalo da regulišu prodaju brze hrane jednako ozbiljno kao i duvana kako bismo mogli da se uhvatimo u koštac s "velikim nacionalnim izazovom" gojaznošću, upozorili su britanski zdravstveni stručnjaci.

Zatražili su uvođenje strogih ograničenja promocije prerađene hrane u supermarketima, zabranu prodaje brze hrane u blizini škola kao i zabranu TV reklama za pizzu, hamburgere i sličnu hranu pre 21 sat. Neki su čak zatražili od vlasti da razmotre odredbu obične ambalaže za prerađenu hranu, prenosi Index. hr.

Kampanja protiv reklamiranja brze hrane krenula je nakon što je gojaznost identifikovana kao glavni faktor visoke smrtnosti od Covid-19, piše The Guardian u članku u kojem prenose reči britanskih stručnjaka koji "junk food" uspoređuju s cigaretama.

"Nemojte dopustiti reklame, ograničite prodaju, uvedite veće poreze, šta god treba"

U Engleskoj je 64 odsto odraslih prekomerno teško ili gojazno. Britanska vlada sada priprema mere, koje će verovatno najaviti pred kraj meseca, za borbu protiv gojaznosti pre mogućeg drugog talasa koronavirusa.

Povezane vesti - Bitka koju niko nije dobio

"Pogledajte šta smo uspeli sa duvanom. Nemojte dopustiti reklame, ograničite prodaju, uvedite veće poreze, šta god treba“, rekao je Richard Murray, izvršni direktor King's Funda, nezavisnosg  istraživačkog centra.

Caroline Cerny iz Obesity Health Alliancea, koalicije od preko 40 dobrotvornih organizacija, medicinskih univerziteta i kampanja, upozorila je da je ljudima postalo teško odupreti se nemilosrdnom bombardovanju  reklamama za slatku i kaloričnu hranu.

Povezane vesti - Svetski dan borbe protiv najmoćnijeg brenda na svetu

"Ovaj set mera mora da se bavi ekološkim pokretačima gojaznosti, reklamiranjem brze hrane u kasnijim večernjim satima kao i kontrolom lokacija i termina promocije. Moramo da nezdravu hranu maknemo iz središta pažnje", rekla je Cerny.

Zdravstveni stručnjaci takođe su predložili zatvaranje prodavnica brze hrane u blizini škola, otvaranje većeg broja biciklističkih staza, zabranu slatkiša na blagajnama, zabranu popusta na alkohol, obvezu za restorane da navedu broj kalorija na jelovnicima kao i da prošire porez na šećer i na mlečne napitke.

Dosadašnji uspeh

Voditelji kampanje ukazali su na dosadašnji uspeh uvođenja nameta na bezalkoholna pića u 2018. godini, zbog čega su proizvođači bili prisiljeni da plaćaju naknadu ili da smanje nivo šećera. Rezultat je bio drastičan pad udela šećera u gaziranim pićima - za čak 28,8 procenata.

Povezane vesti - Nju je nemoguće ne voleti

"Porez na šećer bio je inovacija i dobro je funkcionisao ", rekao je Murray.

Nutricionistica Susan Jebb sa Sveučilišta Oxford rekla je kako je došlo vreme da gojaznost počne da se tretirati kao problem sličan pušenju.

"Lekari opšte prakse pozivaju ljude da prestanu da puše i nude usluge podrške koje bi im pri tome mogle pomoći. Trebalo bi učiniti isto i za gojazne građane i pomoći im da smršaju. S druge strane, pacijenti moraju da znaju da o tome mogu da razgovaraju s lekarima i da zatraže pomoć", rekla je Jebb.

Pozitivno iskustvo Amsterdama

Amsterdam je 2012. uspostavio plan za borbu protiv gojaznosti, nakon što je ustanovljeno da petina dece ima prekomernu težinu. U roku od tri godine broj gojazne dece ili one s prekomernom težinom smanjio se za 12 odsto.

Mjere su uključivale:

- u školama su zabranjeni voćni sokovi, dopuštena je samo konzumacija vode i mleka;

- nema sponzorisanja kompanija koje se bave brzom hranom;

- zatražili su od roditelja da ne koriste kolica za manju decu, već da ih navikavaju na bicikle bez pedala;

- uvedeno je subvencionisano članstvo u teretanama i sportskim centrima za porodice s niskim prihodima;

- organiziraneorganizovane su radionice kuvanja za kreiranje zdravijih verzija tradicionalnih recepata;

- zamoljeni su ugostiteljski objekti s brzom hranom da ne poslužuju decu bez prisustva roditelja;