Život
18.03.2021. 16:42
Dušica Anastasov

Vilijam Džejms Sidis

Rođeni najpametniji

bizar-shutterstock_260214419.jpg

Vilijam Džejms Sidis imao je IQ između 250 i 300, Albert Ajnštajn je imao koeficijent inteligencije 160, a Isak Njutn

Vilijam Džejms Sidis imao je IQ između 250 i 300, Albert Ajnštajn je imao koeficijent inteligencije 160, a Isak Njutn 190. Ali Sidis nije proživeo život priznatog genijalca, naprotiv, veoma malo ljudi je čulo za njega.

Svojevremeno su ga smatrali čudom o deteta. Bio je izuzetan matematičar, najinteligentniji čovek u istoriji, poliglota i nadareni pisac, piše „Luftika“.

Vilijam je rođen u Njujorku 1898. godine. Njegov otac Boris bio je ugledni psiholog koji se ponosio sa četiri diplome Univerziteta Harvard. Majka mu je takođe bila lekar.

Kako su mu roditelji bili pametni i uspešni ljudi, isto su očekivali od svog sina. Ali on je nadmašio sve pretpostavke i dokazao da je daleko više od prosečne osobe. Zabeležen je podatak da je Vilijam sa samo 18 meseci umeo da čita novine.

Vilijam Džejms Sidis Vilijam Džejms Sidis

Do osme godine sam je naučio latinski, grčki, francuski, ruski, nemački, hebrejski, turski i jermenski jezik. Osim toga, mali Vilijam izmislio je sopstveni jezik i nazvao ga Vendergood.

Svestan natprosečne inteligencije svog sina, Boris Sidis pokušao je da ga upiše na Harvard, ali su ga odbili jer je Vilijam imao samo devet godina. Dve godine kasnije, 1909, Univerzitet je prihvatio molbu i tako je Vilijam postao najmlađa osoba upisana na Harvard.

Povezane vesti - Spojeni

Do 1910. njegovo znanje iz matematike toliko se uvećalo da su profesori dozvolili da Vilijam predaje na časovima. Zvali su ga čudom od deteta. Do 16. godine stekao je i diplomu iz studija umetnosti. Ubrzo nakon diplome Vilijam je rekao novinarima da želi da živi „savršenim životom“, a po njegovom mišljenju to je bio usamljenički život. Takođe je objavio da se nikada neće ženiti.

Nije želeo takav život

Slavu koju je stekao nije želeo, zbog te odluke roditelji su vršili pritisak na njega. Njegov otac, koji je takođe bio ugledan i poznat, želeo je od sina da napravi zvezdu.

Kako su to obično geniji radili da se ne bi ni po čemu isticali, Vilijam je takođe radio slabo plaćen i običan posao. Zaposlio se kao pomoćnik sveštenika, ali su ga ljudi i dalje prepoznavali, pa je i taj posao promenio.

Novinari su 1924. godine otkrili da Vilijam radi slabo plaćen fizički posao, ali ovoga puta su hvalospevi o buntovnom geniju izostali. Ismevali su nekadašnje čudo od deteta i isticali kako Vilijam više ne ume da radi ono što je umeo kao dete.

bizar image-3-387x500

Kao dete je uživao u učenju, ali kada je odrastao njegovo mišljenje se promenilo i za sve je krivio oca. Koliko je bio ljut na oca govori i činjenica da je, kada je Boris preminuo 1923. godine, Vilijam odbio da dođe na njegovu sahranu.

Iako se trudio da živi u ilegali, Vilijam je 1919. uhapšen kao učesnik nasilnog protesta u Bostonu i osuđen na 18 meseci zatvora. Roditelji su našli način da ga oslobode iz zatvora i umesto toga, zatvorili su sina u sanatorijum na dve godine.

Vilijam je ceo život proveo usamljen i rastrojen. Otuđio se od porodice i počeo da radi kao radnik na mašinama kako bi sastavljao kraj sa krajem. Čovek koji je mogao da promeni svet, preminuo je iznenada u 46. godini, usled izliva krvi u mozak, od čega je preminuo i njegov otac.

Da li je moguće isplanirati rađanje genijalca koji će menjati nauku i život na planeti, već decenijama je izazov za mnoge lekare istraživače, a kineski naučnici sakupili su DNK uzorke od više od 2.000 najpametnijih ljudi na svetu pokušavajući da identifikuju alele koji su zaslužni za ljudsku inteligenciju. Kada aleli budu identifikovani, skeniranje embriona omogućiće roditeljima da izaberu najpametniji zigot i potencijalno povećaju IQ svake naredne generacije za pet do 15 poena.

Povezane vesti - On ili ona

Evolucioni psiholog Džefri Miler jedan je od 2.000 osoba koje su donirale svoj DNK, a prema pisanju magazina „Vice“, čiji je novinar sa njim razgovarao, 90-ih godina počela su da se rade opširna prenatalna testiranja u potrazi za defektima kod beba uz pomoć ultrazvuka, a nedavno su počeli da troše velike količine novca na istraživanje ljudske genetike kako bi otkrili koji geni čine ljude pametnijim.

BGI Šenžen je  najveći centar za genetska istraživanja u Kini a verovatno i u svetu. Naučnici centra se ne bave samo ljudskom genetikom već i genetikom biljaka i životinja, zapravo svim stvarima koje bi mogle da budu relevantne ili interesantne za nauku. Sva je prilika da su najviše bili zainteresovani za osobe iz Evrope i Kine. Regrutovanje su uglavnom radili na naučnim konferencijama ili putem preporuke.

Igranje Boga

Svaki par bi u teoriji mogao da u laboratoriji oplodi nekoliko jaja od tatine sperme i majčinih jajašca. Potom možete da testirate brojne embrione i analizirate koji će od njih biti najpametniji. Dete bi pripadalo tom paru kao i da su ga začeli prirodnim putem, ali bi bilo najpametnije ukoliko bi oni napravili 100 dece. Čak i ako ovaj proces pojača inteligenciju deteta za svega nekoliko poena, to je ogromna razlika u ekonomskoj produktivnosti, kompetitivnosti zemlje, u načinu na koji se vode poslovi i koliko je inovativna ekonomija. Ovaj vid istraživanja potencijalno otvara vrata za genetski inženjering u budućnosti, ali bi trebalo da prođe puno vremena kako bi on postao praktičan, jer od upotrebe tehnologije do skeniranja embriona moglo bi da prođe pet do deset godina, ali bi moglo da prođe i svega par godina. Sve zavisi od toga koliko su naučnici motivisani.

Povezane vesti - Kamen s neba

Miler kaže da ostatak sveta poprilično zaostaje za Kinom. “Posedujemo identične tehničke mogućnosti, ali oni sakupljaju podatke na znatno većem uzorku i znatno brže transformišu naučna otkrića u državnu politiku i potrošačku genetiku od nas. Zbog svojih ideoloških predrasuda mnogi naučnici bi rekli: „Ne bi trebalo da se mešamo u stvari za koje je zadužena priroda, ne bi trebalo da se igramo Boga“. Za razliku od nas, u Kini bi 95 odsto naučnika reklo: „Zašto da ne, zašto ne bismo učinili decu pametnijom, srećnijom i zdravijom“.

Da li će nauka zaista biti u stanju da roditeljima ponudi mogućnost i izbor kad je reč o rađanju najpametnije dece i da li će neka nova genijalna deca biti ne samo uspešni već i zadovoljni svojim životima ostaje da se vidi, a danas je u fokusu javnosti Loren Simons, koji je sa devet godina već pokazao genijalnost. Smatraju ga najinteligentnijim detetom u Evropi jer mu je izmeren maksimalan koeficijent inteligencije. Ne samo da studira na tri prestižna univerziteta, nego ga je čak autor naučne knjige zamolio da mu ponovo napiše prvo poglavlje.

Komentari
Dodaj komentar
Close
Vremenska prognoza
clear sky
20°C
22.04.2021.
Beograd

Najčitanije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve