Život
11.03.2021. 19:04
Dušica Anastasov

Naučnici sijamske blizance

Spojeni

bizar-1260507_screenshot-5_ff.jpg

Naučnici sijamske blizance i pored svih dokazanih objašnjenja i danas smatraju nekim hirom prirode. Stopa preživljavanja takvih beba je vrlo

Naučnici sijamske blizance i pored svih dokazanih objašnjenja i danas smatraju nekim hirom prirode. Stopa preživljavanja takvih beba je vrlo niska, polovina se rodi mrtva i prema nekim istraživanjima, na svakih 50.000 rođenih blizanaca, jedan par se rodi na ovaj ili onaj način. Samo jedan posto njih živi duže od jedne godine.

Zapis o prvim sijamskim blizancima datira iz desetog veka. Dečaci rođeni spojeni su samo čudom preživeli jer su se urođene anomalije smatrale lošim znakom i takva deca su najčešće ostavljana bez hrane i brige ne bi li što pre skončala. Dečaci su rođeni u Jermeniji, a u Carigrad su došli kao odrasli. Bili su poznati na carskom dvoru, a otprilike u doba vladavine Konstantina. Kada je jedan od blizanaca umro, doktori su pokušali da ih razdvoje i ta intervencija se smatra prvom operacijom ove vrste u istoriji. Nažalost, drugi blizanac je nakon operacije živeo samo tri dana.

Od tada je izvedeno oko 200 neuspešnih operacija razdvajanja, a prva uspešna operacija izvedena je 1689. godine u Nemačkoj. Danas možemo da kažemo da se, prema statistikama, 65 odsto slučajeva završava spasavanjem pacijenata.

Cirkuska atrakcija

Izraz sijamski blizanci kojim se danas nazivaju bebe koje su rođene spojene prvi put se pojavio u biografiji dečaka rođenih 1811. Čang i Eng rođeni su u kraljevstvu Sijam (današnji Tajland), spojeni na prsnoj kosti. Kao odrasli zaposlili su se u cirkusu britanskog biznismena. Putovali su s njim širom sveta, a nakon isteka ugovora preselili su se u Ameriku i potpisali ugovor s drugim cirkusom, koji je postao poznat kao „Sijamski blizanci“. Braća su bila potpuno nezavisna, čak su mogla da urede lični život. Imali su porodice i brojne potomke. Čang je imao 11, a Eng desetoro dece. Umrli su od upale pluća u 63. godini.

Povezane vesti - On ili ona

Rođeni spojeni a ipak uspešni bili su i Lucio i Simplicio Godin koji su na svet došli 1908. godine na Filipinima. Proslavili su se kao odlični plesači, oženili se sestrama bliznakinjama i zajedno nastupali. Kada su imali 28 godina, Lucio je umro od upale pluća. Lekari su pokušali da spasu njegovog brata izvođenjem operacije razdvajanja, ali nakon tri dana i on je umro.

Roni i Doni Gelion iz američke savezne države Ohajo rođeni su 28. oktobra 1951. godine sa spojenim abdomenom. Smatraju se za sijamske blizance s najdužim životnim vekom, umrli su u 69. godini.

Braća su se još od detinjstva pojavljivala po karnevalima i cirkusima kao atrakcija. Doni Gelion otkrio je da je njihov prihod godinama izdržavao porodicu. Prestali su da nastupaju 1991. godine i živeli sami do 2010, kada su ih zdravstveni problemi naveli da se presele kod ostalih članova porodice.

Abigejl i Britani Hensl iz SAD rođene 1990. još jedna su potvrda da fizički povezani blizanci mogu imati svoje živote. Toliko su dobre u savladavanju koordinacije da su kao devojčice mogle da nauče da voze bicikl, a kasnije i automobil.

Diplomirale su na univerzitetu i zaposlile se kao učiteljica u osnovnoj školi. Jedini nedostatak u tome je što dobijaju jednu platu.

Zita i Gita su verovatno najpoznatiji sijamski blizanci na svetu, a rođene su u Kirgistanu 2003. godine. Preživele su operaciju razdvajanja i nastavile normalno da žive.

Od svih slučajeva nerazdvojenih sijamskih blizanaca na celom svetu, Daša i Maša Krivošljapov doživele su verovatno najnesrećniju sudbinu.

U aprilu 2003. godine Maši je stalo srce. Kada se Daša ujutro probudila, pomislila je da njena sestra „čvrsto spava”, ali je pozvala osoblje u pomoć, jer se loše osećala. Mučile su je neobična slabost i glavobolja. Jedna od sestara Krivošljapovih doživela je težak infarkt i sad je bila mrtva. Lekari su to odmah shvatili. „Svi oko nas su nas stalno lagali”, više puta su govorile sestre tokom života. Lagali su ih i ovaj put: Daši nisu rekli šta se dogodilo sa njenom „polovinom”. Samo joj je polako bivalo sve lošije. Sedamnaest sati kasnije umrla je u snu od intoksikacije. Sestre su tada imale 53 godine, piše portal Russia Beyond.

Povezane vesti - Kamen s neba

Do tada su u Rusiji svi već bili zaboravili na sestre Krivošljapov. One su bile senzacija nekada, u Sovjetskom Savezu, kao prvi rođeni i preživeli sijamski blizanci u zemlji! Devojčice su rođene sa dve glave, četiri ruke i tri noge (treća se nalazila pod uglom od 90 stepeni u odnosu na leđa i činile su je dve srasle noge sa devet prstiju). Svaka od sestara imala je sopstvena pluća, srce, želudac, bubrege i tanko crevo. Zajednički su im bili debelo crevo i bešika.

Porođaj njihove majke, sovjetske krojačice Jekaterine Krivošljapov 1950. godine bio je početak užasnih godina.  Na porođaju mlada babica viknula je „bliznakinje!” i pala u nesvest. Dok je Jekaterina bila u polusvesnom stanju, odlučili su da sakriju decu. A kada se probudila, rekli su joj: „Nažalost, vaša deca su rođena mrtva.” Ta odluka je doneta uz učešće oca devojčica Mihaila Krivošljapova. U to vreme on je bio lični vozač Lavrentija Berije.

Međutim, ona nije verovala da su deca mrtva. „Ali čula sam dečji plač!”, govorila je. Sažalivši se na nju, jedna pedijatrijska sestra na praksi odvela ju je u sobu sa inkubatorima, gde su se nalazile njene bliznakinje. Nakon toga kod Jekaterine se razvio psihijatrijski poremećaj i sledeće dve godine provela je u psihijatrijskoj klinici.

Surova briga države

Kompletnu brigu o Maši i Daši preuzela je država. Prvih sedam godina života provele su u Institutu za pedijatriju Akademije medicinskih nauka SSSR-a pod nadzorom poznatog fiziologa Petra Anohina, gde se sprovodilo istraživanje ovog najređeg oblika sraslih blizanaca - išiopaga.

Kako će kasnije postati jasno, devojčice su međusobno bile neraskidivo povezane kako na fizičkom, tako i na osećajnom planu. Sanjale su iste snove; kada bi jedna pila alkohol, i druga bi se opijala; kad bi se jedna najela, i druga bi osećala sitost; ako bi jedna primila zubnu anesteziju, i druga bi, kada bi prestala da deluje, osećala bol i mučninu; jedna bi počinjala misao, a druga je završavala. Ali tada, u institutu za pedijatriju, fiziolozi su samo pokušavali da utvrde granice njihove međusobne osetljivosti metodom surovih eksperimenata.

Povezane vesti - Neke su plivale Saharom

Naučnici su želeli da utvrde kakvu ulogu vrše njihovi podeljeni nervni i krvni sistemi, kao i da utvrde koliko su sposobne da se prilagode ekstremnim uslovima kao što su manjak sna, nagli pad temperature ili glad. Kad su imale tri godine, na duže vreme su ih stavili u led. Jedna devojčica je posle toga dobila zapaljenje pluća, temperatura joj je bila 40. Dok kod njene sestre nije bilo nikakve upale. Džuli Batler, britanska novinarka i Mašin biograf, koja je razgovarala sa bliznakinjama tokom 15 godina, dok je živela sa mužem u Rusiji, rekla je: „Ubrizgavali su im različite supstance, uključujući radioaktivni jod, da vide koliko brzo će uticati na drugu sestru. Zatim su uticaj merili pomoću Gajgerovog brojača”.

Kada je okončana naučna faza istraživanja, interesovanje za Krivošljapove je počelo da opada. Zahvaljujući naučnicima one su na kratko vreme smeštene u Centralni naučnoistraživački institut za traumatologiju i ortopediju. Tamo im je treća noga amputirana i dobile su osnovno obrazovanje.

Bliznakinje su imale dosta negativan odnos prema operaciji. Ali trenutak kada su naučile da hodaju pomoću štaka (svaka od sestara mogla je da kontroliše samo jednu nogu) Krivošljapove su smatrale „najsrećnijim u životu”.

„To je bilo najstrašnije iskušenje u životu”, reći će one ubrzo nakon što su se, sa 12 godina, našle na drugom mestu, u Novočerkaskom internatu za decu sa oboljenjima skeletno-mišićnog sistema. „Upravo tu smo prvi put u životu pomislile na samoubistvo. Iz nekog razloga deca nas od početka nisu volela. Počele su česte svađe sa devojčicama. Maša se stalno tukla. Dok smo učile u školi, morale smo neprekidno da trpimo podsmeh, poniženja, uvrede. Na primer, za flašu votke dečaci iz razreda su nas pokazivali lokalnoj seoskoj dečurliji. Zamenica direktora nas je često podržavala, ali ipak nam je bilo veoma teško. Možeš li da zamisliš da sa tobom niko ne razgovara?”, govorile su. Tada, kad im je bilo 12 godina, počele su da piju.

Problemi sa alkoholom vremenom su postali sve teži. Pritom je od alkoholizma patila samo Daša, dok je Maša mnogo pušila. One su retko preuzimale navike jedna od druge i na iznenađenje mnogih, bile su potpuno različiti psihološki tipovi. „Mi smo dve potpuno različite osobe zatvorene u jednom telu“, govorile su one.

“U decembru 1997. godine saznao sam da su Maša i Daša u teškom stanju”, rekao je glavni lekar Permskog narkološkog centra Sergej Fjodorčenko. „Strašno mnogo su pile. Svi pokušaji da se izleče od alkoholizma su propali.” Bliznakinjama je dijagnostikovana ciroza jetre i edem pluća, nakon čega su se učlanile u društvo anonimnih alkoholičara i prošle terapiju kodiranja. Ali, to nije dugo trajalo. Plašeći se nervnog sloma i smrti, lekari su ih dekodirali, piše portal Russia Beyond.

Na svoj 50. rođendan su izjavile: „Pijemo zato što znamo kakve smo nakaze. U životu smo sve morale same da postignemo, suzama i molbama. Mada su nam na svakom ćošku govorili: ’Ali vi ste jedinstvene! Na sve imate pravo! To treba da iskoristite!’ Ali šta da iskoristimo, svoju nakaznost? Doživele smo 50 godina samo zahvaljujući snažnim karakterima.”

Komentari
Dodaj komentar
Close
Vremenska prognoza
clear sky
20°C
22.04.2021.
Beograd

Najčitanije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve