Život
25.10.2021. 06:30
Đoko Kesić

Glad ante portas

Strah od gladi izazvane postkovid krizom

Siromaštvo, glad
Izvor: Shutterstock

Od početka ove 2021. ozbiljan svet sve manje priča o pandemiji kovida 19, a sve više o postkovid svetskoj ekonomskoj krizi, koja će neminovno doneti i katastrofalne pretnje gladi za ogroman broj svetske populacije. Postkovid ekonomska kriza, strahuju svetski pozvani stručnjaci, mogla bi se porediti sa Velikom depresijom iz 1929. godine. Ovim fenomenom, odnosno izvesnom katastrofom na horizontu, bave se moćne zemlje od Amerike, Britanije do Kine, Nemačke... Na dolazeću opasnost upozoravaju ugledni svetski mediji, od "Fajnenšel tajmsa" do "Ekonomista".

Sa govornice Generalne skupštine Ujedinjenih nacija aprila prošle godine izgovorena je poruka apokaliptičnog straha: "Svetu preti glad biblijskih razmera!“

Godinu dana kasnije, potvrđuje se mudrost da nas uvek stigne baš ono čega smo se najviše plašili: pre tridesetak dana svetske humanitarne organizacije saopštile su da u svetu trenutno gladuje milijardu ljudi. Generalni sekretar UN Antonio Gutereš 23. septembra 2021. godine upozorava da je među nama sve više gojaznih, da jednu trećinu hrane bacamo..., a kao globalna zajednica moramo da promenimo pristup poljoprivrednim subvencijama i podršci zapošljavanja radnika.

Antonio Gutereš
Izvor: EPA / JUSTIN LANE

Istog meseca Dejvid Bisli, direktor WFP-a (Svetski program za hranu), kaže da u poslednje dve godine gotovo svaki treći stanovnik planete nije imao siguran pristup hrani.

Zatim je sarkastično primetio "ponosan sam što možemo, na primer, da lansiramo rakete sa svemirskim turistima na Mesec. Ali, u isto vreme, na Zemlji se suočavamo sa istinskom krizom. Deca od gladi umiru svaki dan".

Sistematični istraživači dokazuju da pandemija kovida 19 ne pogađa jednako bogate i siromašne. Uvek je prisutna mudrost da "svet može da propadne, ali ne i kapitalizam". Dok se pandemija širila, oni sa vrha su pravili profit. Osam najvećih kompanija za proizvodnju hrane i pića isplatile su akcionarima više od 18 milijardi dolara, od januara do početka jula 2020: „Coca-Cola“ (3,522 milijarde dolara), "Danone" 1,348 milijardi, "General Mills" 594 miliona dolara, "Kellogg" 391 milion, "Mondelez" 408 miliona, "Nestle" 8,248 milijardi dolara, "PepsiCo" 2,749 milijardi i "Unilever" 1,180 milijardi dolara...

Suština kapitalizma, koji nikad nije imao humano lice, svodi se na poruku J. V. Staljina: "Kad budemo vešali kapitaliste, oni će nam prodati uže koje ćemo koristiti za vešanje."

Shodno ovom postulatu valja razumeti i izveštaj sa Vol strita da je sto firmi prijavljenih na berzama tokom pandemije dodalo više od tri biliona dolara svojoj tržišnoj vrednosti. Džef Bezos bi danas mogao da plati svakom od 876.000 zaposlenih u "Amazonu" jednokratni bonus u iznosu od 105.000 američkih dolara i da i dalje bude bogat koliko je bio na početku pandemije...

Šta uzrokuje tako dramatičan rast gladnih u svetu?

Pandemija je okrenula svet naglavačke, milioni ljudi su ostali bez posla i primanja, ovogodišnja suša pogodila je ceo svet, a naročito većinu afričkih u južnoazijskih zemalja. Tome valja dodati da i ostatku sveta, pa i u Evropi, raste broj gladnih. Pre nekoliko dana nemačka humanitarna organizacija "Pomoć gladnima u svetu" u svom godišnjem izveštaju dramatično objavljuje da u svetu gladuje oko milijardu ljudi. Uzroci su pandemija, ratovi, klimatske promene. Dok Oksfam, međunarodna humanitarna organizacija, nedavno upozorava da od gladi u svetu svakog minuta umre 11 ljudi. Od kovida 19 svakog minuta umre sedam ljudi.

Posle nas - potop

Klimatske promene

Poplave, klimatske promene

Klimatske promene

16.08.2021. 11:23

Posle nas - potop

Svaki deseti gladuje, navodi se u ovom izveštaju.

Da li se iz svega navedenog nazire dubina krize koja dolazi? Za upućene svakako da, ali kakve će posledice ova pošast ostaviti, koliko će ljudi stradati što od gladi, što od novih bolesti koje jednako prate siromaštvo, to ni Svevišnji ne zna.

Siromaštvo, glad
Izvor: Shutterstock

Ono što je vidljivo apsolutno je uznemiravajuće za sve manje zemlje i njihove ekonomije. Naime, "širom Evrope drastično su porasli računi za struju... najveći skok zabeležen je u septembru. Samo u tom mesecu veleprodajne cene električne energije u Nemačkoj porasle su skoro za pedeset odsto". Kako javljaju agencije iz EU, zalihe gasa, uglja i vode (za proizvodnju električne energije) u Evropi su najniže u poslednjih deset godina!

Evropa, ma šta to značilo, zavisi od ruskih energenata, a njihove cene skaču. Barel nafte ovih dana preti da dosegne 100 dolara. Ali to nije jedini Damoklov mač nad dobrim delom zemalja EU. Sasvim je neizvesno šta će biti sa dugovima Italije, Grčke, Španije... čiji iznos uveliko premašuje godišnji BDP tih zemalja. EU i SAD su poslednjih godinu i nešto "spas" našle u štampanju enormnih količina novca koje su ubrizgavale u sistem, "peglajući" privredne posledice kovid pandemije. U evropski i svetski ekonomski rečnik opet se vratila stara „dobra“ inflacija, koja će ohladiti mnoge bahate i neuke glave.

Gde je Srbija u ovom globalnom ekonomskom strahu i najavljenom haosu? Na ovo pitanje teško je naći odgovor jer privreda koja je počela da se uspravlja logično je ranjiva i još nejaka za ozbiljna ekonomska krizna iskušenja. Dakle, analitičari procenjuju da će Srbija, kao i većina zajednica u svetu u postkovid krizi, biti izložena ozbiljnim iskušenjima.

Evrostat procenjuje da je Srbija u kategoriji država u kojima je svaki četvrti stanovnik u riziku od siromaštva. Svetska banka veruje da bi se "broj siromašnih u Srbiji mogao povećati za dodatnih 125.000–327.000 u zavisnosti koliko bude trajala kovid kriza". Odranije je poznato da u Srbiji u ozbiljnom siromaštvu živi oko pola miliona stanovnika sa mesečnim primanjima do 12.286 dinara mesečno.

Doktor Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta podseća da je pomenuti prosek mesečnih zarada povećan Zakonom o minimalnoj ceni rada koja iznosi 35.000 dinara. On takođe veruje da će krize biti, ali da bi građane koji su u riziku od siromaštva više trebalo da brine sasvim izvesna inflacija dinara i porast cena energije. Nešto zbog suše i dodatnih ekonomskih problema, i u Srbiji su porasle cene osnovnih životnih namirnica, što najavljuje dodatne teškoće.

Analitičar i dugogodišnji istraživač Branislav Gulan, član Naučnog društva ekonomista Srbije i Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, kaže da je tačno da je porasla minimalna cena rada, ali dodaje da je mesečna korpa za preživljavanje dosegla iznos od 39.000 dinara. Uprkos svemu, u opširnom razgovoru ekskluzivno za "Ekspres“, Gulan tvrdi da će i u slučaju postkovid krize u Srbiji biti dovoljno hrane. Današnji minimalac u Srbiji je 35.000 dinara. Dakle, nije dovoljno ni za mini potrošačku korpu! Zato nam je i oko pola miliona ljudi svaki dan gladno!

"Srbija ne treba da se boji, hrane će biti. I sada ima 500.000 gladnih, paradoks je u tome da će hrane biti, ali ključno je pitanje – koliko imaš para? Pare se pitaju i da li ćeš kupovati hranu kvalitetniju, organsku ili GMO. Hrane Srbija može da proizvede, nije kao nekada, biće je u svakom slučaju. Sejemo pšenice na 600.000 hektara, 300.000 za domaće potrebe. Proizvedemo oko tri miliona tona, a nama za ishranu, rezerve i setvu godišnje treba oko 1,55 miliona tona pšenice. Proizvodimo povrće (više od milion tona), voće (oko 1,5 miliona tona godišnje), mesa (oko 4440 tona svih vrsta) će uz pomoć uvoza takođe biti dovoljno u ponudi. Na policama marketa u Srbiji nalazi se oko 80 odsto robe iz domaće proizvodnje“, tvrdi Gulan.

U prilog ovoj tezi Gulan podseća da u Srbiji ima 570.000 poljoprivrednih gazdinstava. U Srbiji postoji 4,1 miliona hektara poljoprivrednih površina, a obrađuje se 3.476.000 hektara. Njive se obrađuju sa 450.000 traktora i oko 25.000 kombajna. Tako da nam njive obrađuje stara mehanizacija od tri decenije i poljoprivrednici koji u proseku imaju 62 godine, kaže Gulan. Vrednost agrarne proizvodnje na tim njivama i u stajama decenijama se kreće oko pet milijardi dolara (samo je u 2020. godini to bilo 5,6 milijardi dolara i izvoz od 4,1 milijarde). Dakle, vrednost proizvodnje po hektaru je tek 1000 dolara po jednom hektaru (to je u Holandiji 24.000 dolara, a u Danskoj 17.000). Seljak Srbije sa subvencijama od 35 evra po hektaru nije konkurentan niti može biti na svetskom tržištu. Jer, subvencije u EU se kreću od 480 do 900 evra po jednom hektaru. U Srbiji se oko 1,4 miliona ljudi bavi poljoprivredom, odnosno živi od agrara. A od tih 570.000, 217.623 su oni mali, sitni, najsitniji proizvođači sa posedom do dva hektara. To su oni koji su živeli u prošlom sistemu, bili zaposleni u državnim preduzećima i dodatno su obrađivali do dva hektara. Bilo im je super. Cilj države je danas da se i njima pomogne da postanu robni proizvođači, da im zadruge otkupljuju tržišne viškove. Danas sa dva hektara – staklenici, plastenici… – uz intenzivnu proizvodnju, može maltene i da se živi. Ali ko radi ekstenzivno treba mu najmanje 100 hektara da bi živela četvoročlana porodica. U socijalizmu zemljišni maksimum bio je 10 hektara ili 18 jutara obradivih oranica. Danas jedan poljoprivrednik u Srbiji proizvodi hrane za 15 potrošača, a u Nemačkoj čak za 152!

"S proizvodnjom mesa pali smo na najniže grane. Mi smo od izvoznika postali uvoznici. Mi smo 1990. izvozili svinjskog mesa za 762 miliona dolara. Sada to meso uvozimo (u 2019. godini je za njega potrošeno 71, a u 2020. 58 miliona dolara!). Te 1990. proizvodili smo 650.000 tona svih vrsta mesa, a 2021. godine proizvodimo tek oko 440.00 tona svih vrsta mesa. Važno je znati da smo 1990. po stanovniku trošili 65 kilograma mesa po jednom stanovniku godišnje. Sada trošimo tek oko 40 kilograma. Šta smo uradili: stočarstvo nam danas učestvuje u BDP-u poljoprivrede sa 30 odsto. To je karakteristika najnerazvijenijih zemalja sveta. Sve ispod 60 odsto su nerazvijeni. Imali smo 1984. godine na teritoriji današnje Srbije 5,4 miliona svinja, sada imamo 2,5 miliona. Izvozili smo za 762 miliona svinjskog mesa 1990, prošle godine dali smo 58 miliona za uvoz zamrznutog svinjskog mesa“ kaže analitičar Gulan.

Dodatno, naša agrarna privreda osakaćena je činjenicom što mi nemamo prehrambenu industriju: uništili smo je u pljačkaškoj privatizaciji uz pomoć države, navodi naš sagovornik Gulan. "Mi izvozimo samo sirovine za hranu. Oni koji proizvode sirovine nisu dobili akcije, seljaci su gradili fabrike posle Drugog svetskog rata, ali stigla je pljačkaška privatizacija koja je obavljena uz pomoć države, pa su ostali bez fabrika. Oni koji su gradili fabrike nisu dobili akcije – deonice, tako je urađena pogrešna privatizacija. Privatizovana je zadružna imovina koja je već imala vlasnike. Od 400 privatizovanih poljoprivrednih kombinata, firmi i svega, svaka treća privatizacija je poništena, najčešće zbog grešaka u proceni vrednosti kapitala. Ali oni koji su gradili te kombinate, fabrike, zemljoradnici, oni nisu dobili akcije. Da su oni postali vlasnici svega toga, onda bi učestvovali i u određivanju cena sirovina i finalnih proizvoda na tržištu. Tada bi drugačije stanje bilo“, objašnjava Branislav Gulan i dodaje da od izvoza pšenice i kukuruza profitira pet-šest izvoznika, a proizvođači ne dobiju ništa. "Mi se hvalimo sa izvozom kukuruza da se nalazimo među deset izvoznika u svetu. To je tačno. Ali, da imamo umne kreatore agroekonomske politike, kukuruz bismo potrošili u zemlji jer se od njega može dobiti oko 2005 raznih proizvoda iz više faze prerade, pa bi se oni izvozili. Ovako izvozimo sirovinu, kukuruz, drugi njime hrane svinje i nama ih prodaju! Kada bismo izvozili proizvode iz viših faza prerade, naš izvoz hrane tada bi vredeo godišnje najmanje 10 milijardi dolara, pa i više. Jer, bilo je planova i želja da to bude minimum, pa u budućnosti da bude i 25 milijardi dolara. To je ostala samo želja.“

Svi naši sagovornici tvrde da su pred pretnjom postkovid krize u najrizičnijem položaju penzioneri. U Srbiji imamo ukupno oko 1,7 miliona penzionera. Od toga je oko 183.000 agrarnih čije su pojedinačne penzije oko 100 evra ili 12.000 dinara. I ostali penzioneri nisu u bitno povoljnijem položaju.

"Položaj penzionera u Srbiji je baš nepovoljan jer prosečna penzija iznosi 27.769 dinara, a čak milion penzionera mesečno primi manje od 25.000 dinara“, kaže dr Andreja Savić, predsednik Saveza penzionera Srbije, inače profesor na Fakultetu za diplomatiju i bezbednost. "U Srbiji ima 1,7 miliona penzionera. Pored njih je još 230.000 ljudi starijih od 65 godina koji nikad nisu bili u radnom odnosu i nisu stekli pravo na penziju. U proteklom vremenu nije se domaćinski poslovalo sa Fondom penzijsko-invalidskog osiguranja, ta sredstva su plasirana u različite državne projekte i investicije u koje je u značajnoj meri ušao penzionerski novac...

I zbog toga je danas isplata penzija veliki teret za državu jer se za njih izdvaja od 9,5 do 11 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), odnosno 4,5 do pet milijardi evra godišnje. Ne mali broj penzionera izrazio je nezadovoljstvo nakon odluke da se svakom punoletnom građaninu uplati po 100 evra. Tim iznosom mogli su biti obeštećeni samo penzioneri kojima su ranije bile smanjene penzije.“

Profesor Savić dodaje stav saveza da, uz odnos od prosečnih penzija od 28.000 dinara i prosečne plate veće od 60.000 dinara, prosečna penzija ne sme da padne ispod 50 odsto prosečne plate. "Mi smo najnovijim izmenama u okviru tzv. švajcarskog modela podržali izmene zakona da se penzija formira prema formuli 50 odsto od rasta inflacije. Odluka i predlog Fiskalnog saveta i Ministarstva finansija je da se od 1. januara izvrši usklađivanje penzija po toj formuli. Međutim, rast zarada je uvek brži nego što to penzije mogu da prate... Ta ideja je u osnovi prihvaćena, tako da očekujemo da će nakon konstituisanja nove vlade, posle izbora u 2022. godini, to biti rešeno“, kaže profesor Savić.

Mišljenje predsednika Saveza penzionera Srbije profesora Savića je utemeljeno i očekivati je da će biti prihvaćeno. Međutim, stoji sumnja da li će ove mere spasti milionsku penzionersku vojsku od gladi. S druge strane, mogućnosti države su limitirane.

Svemu valja dodati i stamenu činjenicu da su devizne uplate naših radnika u inostranstvu drastično opale. U ovoj godini je za prvih šest meseci od radnika na privremenim radu u inostranstvu u Srbiju stiglo 1,75 milijardi evra, dok je u isto vreme prihod koji je država ostvarila od stranih turista bio 1,49 milijardi evra. Kada je reč o doznakama gastarbajtera, u svetu je na prvom mestu Indija, pa Kina. Srbija sa godišnjim prihodom od oko 3,5 milijardi evra zauzima 32. mesto, navodi dr Miroslav Zdravković, analitičar, urednik sajta "Makroekonomija“. Kod nas su doznake povećane, ali jako malo, nekih 15–16 odsto za 11–12 godina, a to nije nikakav rast. Interesantno je da su za to vreme doznake u Avganistanu povećane za deset puta! Kovid pandemija je dosta radnika na privremenom radu u inostranstvu ostavila bez posla, a dobar deo penzionera živeo je i od tih uplata. I BDP države takođe.

Ako preživimo ovu postkovid krizu, sledeću i manju ekonomsku krizu nećemo, tvrdi Branislav Gulan i nekolicina profesora sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Moramo isplivati iz stvarnosti koju slikovito opisuje činjenica da proizvođač mleka za dva litra svog proizvoda može jedva da kupi flašu mineralne vode. Država se sistemski mora okrenuti suštini svega nerešenog u agrarnoj privredi. Najpre, neshvatljivo je da Srbija navodnjava jedva 52.445 hektara poljoprivrednog zemljišta, dok Albanija navodnjava 180.000 hektara. Srbija navodnjava samo 1,4 odsto obradivih njiva, a svet čak u proseku 17 odsto. Branislav Gulan podseća da smo od 2000. godine do danas imali 13 ministara poljoprivrede. Svaki je obećavao da će obezbediti navodnjavanje na milion hektara u svom mandatu?! Da je svaki od njih izgradio sistem samo na po 10.000 hektara, danas bismo imali zaštitu od suše na 180.000 hektara, koliko ima i Albanija. Ovaj istraživač iznosi čudesnu tvrdnju: "Kanal Dunav–Tisa–Dunav je najveća promašena investicija u Evropi. Kad ga je otvarao Stane Dolanc 1977. godine na brani u Novom Bečeju, bio sam prisutan, rečeno je da ovaj projekat omogućava navodnjavanje od 510.000 hektara obradivog zemljišta i da će odvodnjavati milion. Gde smo sad? Navodnjavamo deset odsto od toga, odvodnjavanje je funkcionisalo do 2005. godine, kanali zamuljeni, nema novca de se vrate u funkciju. Kada je građen, iskopano je 135 miliona kubika zemlje, a sad treba izvaditi najmanje 15 miliona kubika da bi on bio plovan!“

Ako svemu dodamo da 100 miliona evra, koji su nam kroz kredit obezbedili od Ujedinjenih Arapskih Emirata pre pet godina, i dalje stoje neiskorišćeni. U "Vodama Vojvodine“ kažu da su pri kraju sa 11 projekata koji će omogućiti navodnjavanje značajnih poljoprivrednih površina. Upućeni su mišljenja da te stvari ne stoje baš tako. Videćemo.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Close
Vremenska prognoza
light rain
5°C
29.11.2021.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve