Za 40 godina
Zabrinjavajući podatak: U Evropi nestalo 600 miliona divljih ptica
Za 40 godina u Evropi je nestalo 600 miliona jedinki divljih ptica od čega 237 miliona vrabaca pokućara navodi se u novoj studiji o pticama gnezdaricama u EU, prenosi Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Pored vrabaca navodi se da je nestalo 97 miliona žute pliske, i po 75 miliona čvoraka i poljskih ševa.
Kako se navodi među pticama gnezdaricama u Evropskoj uniji za 40 godina nestala je svaka šesta ptica.
U istraživanju naučnici koji čine međunarodni tim saradnika iz Britanskog kraljevskog društva za zaštitu ptica (RSPB), BirdLife International i Češkog ornitološkog društva analizirali su podatke za 378 od 455 vrsta ptica koje se gnezde u zemljama Evropske unije.
Autori procenjuju ukupni pad populacija između 17 i 19 posto, što predstavlja gubitak koj iznosi između 560 i 620 miliona jedinki ptica.
Navodi se da je u realnosti izgubljeno čak 900 miliona jedinki, što je umanjeno za povećanje populacija određenih vrsta od oko 340 miliona jedinki.
Studija je sastavljena na osnovu podataka iz Evropskog popisa običnih ptica, kao i podataka redovnih izveštaja država članica u skladu sa Direktivom o pticama EU.
Od 1980. godine izgubljena je polovina ukupne populacije nekada sveprisutni vrabac pokućar, a poljski vrabac izgubio je oko 30 miliona jedinki.
Kako se navodi obe vrste pogođene su promenama u politikama koje se tiču poljoprivrede, a broj vrabaca pokućara je opao i u urbanim sredinama.
Najviše ptica nestalo je u poljoprivrednim predelima odnosno na travnatim staništima.
Ističe se da je veliki deo ovog pada broja ptica bio u Evropi 1980-ih i 1990-ih godina, dok je stopa opadanja povoljnija u prethodnoj deceniji, i primećuje da je to rezultat više donetih zakona EU o pticama.
Naučna saradnica RSPB i glavna autorka studije Fiona Burns rekla je da je studija poziv na buđenje za veoma realnu pretnju od izumiranja i "Tihog proleća".
"Mi u potpunosti podržavamo kreiranje snažnog dogovora koji bi očuvanje stavljao ispred i u središte svih globalnih planova“, istakla je ona.
Burns je ocenila da je potrebna akcija čitavog društva da se zajedno uhvatili u koštac sa krizom prirode i klime.
"To znači povećanje obima i ambicije poljoprivrednih reformi, zaštite vrsta, održivog šumarstva i ribarstva i brzo širenje mreže zaštićenih područja“, rekla je ona.
Privremena šefica sektora zaštite iz BirdLife Europe Ana Staneva ocenila je da je izveštaj glasno i jasno pokazao da priroda pali alarm za uzbunu.
"Iako je zaštita ptica koje su već retke ili ugrožene rezultirala nekim uspešnim oporavcima, čini se da to nije dovoljno za održavanje populacija vrsta koje smatramo brojnim", rekla je ona.