Nova dimenzija čitanja
Zašto volimo knjige koje govore?
Gužva u saobraćaju, gužva kod lekara, gužva u opštini, traži se razonoda kojom bi se prekratilo vreme čekanja. Godinama su to bile ukrštane reči ili muzika, a onda smo se vratili knjigama. Ali kakvim? Onim koje se čitaju sa slušalicama na ušima.
Audio-knjige postoje već decenijama i imaju vernu publiku, još od prvih knjiga snimljenih tridesetih godina prošlog veka, preko onih nasnimljenih na kasete osamdesetih, do današnjih digitalnih formata. Nastale su kako bi slepi ljudi imali priliku da uživaju u knjigama, ali ipak, u prethodnih desetak godina doživele su bum i postale jedna od vodećih grana u digitalnom izdavaštvu. Zašto baš sada?
Jedna od najprivlačnijih stvari kod audio-knjiga jeste to što se u njima može uživati dok se rade druge, dosadnije stvari. Svakodnevne obaveze poput kuvanja , čišćenja, vožnje do posla ili čekanja u redu prođu brže uz knjigu. Popularnosti audio knjiga doprinela je i njihova privlačnost mlađoj publici, koja sve češće nema vremena ili strpljenja da sedi i čita satima.
Vlada opšte mišljenje da deca ne čitaju dovoljno, da im internet i društvene mreže odvlače svu pažnju. Ipak, ljubav prema čitanju ne rađa se sama od sebe, ona se uči od malena, kada roditelji deci čitaju knjige pred spavanje. Pedagozi insistiraju da je čitanje knjiga deci veoma važno za razvijanje njihove ljubavi prema književnim delima, kao i za njihov uspeh u daljem školovanju. S obzirom na to da roditelji imaju sve manje vremena , često se oslanjaju na internet ili TV sadržaje kako bi decu zabavili. Ekperti se slažu da su audio knjige bolja alternativa ovakvim sadržajima i preporučuju roditeljima da postepeno uvedu oko sat vremena druženja sa audio-knjigom.
Popularnost audio-knjiga raste i među tinejdžerima, pre svega srednjoškolcima kojima je lakše da isčitaju ne uvek zanimljive lektire. Još jedna dobra strana audio-knjiga je to što mogu doprineti efikasnijem učenju stranih jezika. Mnogi se sećaju kasetofona, koje su nastavnici stranih jezika u školi donosili na časove kako bi puštali snimljene verzije tekstova i lekcija koje se obrađuju. Na sličan način i audio-knjige mogu doprineti usavršavanju stranog jezika, ali uz pomoć mnogo interesantnijih i raznovrsnijih materijala od onih koje smo slušali u školi.
Eksperti iz oblasti lingvistike savetuju da je ovo dobar način da se započne učenje stranih jezika. Preporučuju da se počne sa dobro poznatim dečjim pričama, koje nam dozvoljavaju da se fokusiramo na nepoznate pojmove, koje lakše uklapamo u kontekst priče koja nam je već poznata. Na naprednijim nivoima savetuje se slušanje omiljenih naslova kao i klasika koji su izvorno napisani na jeziku koji se uči.
Ova grana digitalnog izdavaštva u 2019. godini u SAD dostigla je zaradu od 1.2 milijarde dolara, i nastavlja da raste. Prema istraživanjima, ovaj format je najpopularniji među muškarcima između 25 i 44 godine starosti, koji najčešće slušaju knjige dok voze, kuvaju ili vežbaju. Pandemija je prošle godine dodatno doprinela prodaji audio-knjiga, s obzirom da su knjižare širom sveta bile zatvorene. Najčešće slušani naslovi u toku karantina i izolacije bile su knjige iz serijala o Hari Poteru, a mnoge platforme za plasiranje audio-knjiga omogućile su besplatno preuzimanje nekih od najpopularnijih naslova iz svoje ponude.
Izgubiti se u svetu knjige je magičan osećaj, a audio-knjige slušaocima pružaju dodatnu dimenziju u tom iskustvu. Slušanje audio-knjige mnogi porede sa slušanjem radio drama, jer su naratori audio-knjiga priči daju život i strast koju možda ne bismo doživeli čitajući je sami. Audio-knjige su uspešno uskladile ljubav prema književnosti sa tempom modernog života, pa nije ni čudo što imaju toliko vernih slušalaca.