Život
07.04.2021. 16:06
Dušica Anastasov

Nešto će negde

Zemlja se otvorila

zemlja-se-otvorila-shutterstock_115727914.jpg

Nešto će negde pući, otvoriće se rupa i sve će nestati u njoj, jedan je od najstrašnijih scenarija kada se

Nešto će negde pući, otvoriće se rupa i sve će nestati u njoj, jedan je od najstrašnijih scenarija kada se pominje smak sveta. Za razliku od ostalih, neke scene ovih zlokobnih najava već su se dogodile. Naučnici ih ne razmatraju kao najave najgoreg što se može dogoditi planeti, ali i ne kriju zabrinutost jer pojedini delovi sveta ipak će promeniti svoju geografsku kartu.

Zbog toga intenzivno prate i stvaranje jednog novog mora u Africi. Satelitski snimci pokazuju da se u severoistočnom delu Etiopije širi pukotina u Zemljinoj kori, koja će postati more. Neki od njih tvrde da pukotina na dnu Sredozemnog mora može da proizvede zemljotres i cunami svakih 800 godina, koji bi bio iste razorne snage i moći kao onaj koji je uništio grad Aleksandriju 365. godine.

Koristeći radiokarbonsku tehniku datiranja, simulaciju i kompjuterske modele, naučnici su oživeli ovu tragediju iz vremena antike da bi identifikovali tu pukotinu u Zemljinoj kori, piše u studiji objavljenoj u časopisu „Nejčer geosajens“.

„Moguće je da se ova vrsta zemljotresa događa svakih 800 godina“, objašnjava Bet Šou, seizmolog sa Univerziteta Kembridž, koja je na čelu projekta.

Identifikovanje tog prekida Zemljine kore, koji je bio uzrok zemljotresa iz 365. godine i cunamija koji je usledio, važno je za desetine miliona ljudi u regionu, kaže Bet Šou.

Zemljina kora je kao slagalica, sastavljena od kamenih ploča, koje plutaju po rastopljenom kamenu ispod njih, i stalno se pomeraju. Dve velike tektonske ploče čine Afriku i Arabijsko poluostrvo, a najnoviji podaci otkrivaju da se njih dve polako međusobno udaljavaju na severu Etiopije, malo južnije od granice sa Eritrejom. Naučnici tvrde da se ispod jaza između ploča nalazi procep star 35 miliona godina koji odvaja severoistočnu Etiopiju i Eritreju od ostatka Afrike i da će na kraju dovesti do stvaranja velikog novog mora.

„Prvi put koristimo modernu tehnologiju za posmatranje procesa razdvajanja kontinenata“, kaže šef istraživačkog tima Tim Rajt, sa Univerziteta Oksford u Engleskoj, u razgovoru za časopis „Nejčer“ u kome je ovo otkriće i objavljeno. On ističe da se pukotina puni magmom koja se hladi i postaje sve čvršća – formirajući morsko dno.

Povezane vesti - Preživeli

Rajtov tim prikupio je informacije zahvaljujući satelitima Evropske svemirske agencije i Globalnog sistema za pozicioniranje (GPS), upotrebom seizmičkih instrumenata i merenjima na terenu. Ustanovljeno je da su jedan zemljotres i manja vulkanska erupcija uzrokovali procep dužine 60 kilometara koji se proširio za više od četiri metra za manje od mesec dana.

U komentaru u časopisu „Nejčer“ koji ide uz ovu studiju, geolog sa Islandskog univerziteta Frejstajn Sigmundson kaže da ova otkrića doprinose boljem razumevanju sličnih dešavanja na dnu okeana, gde su ona mnogo češća, ali ih je i teže pratiti.

Pukotina u blizini jugozapadne obale Krita poslednji put proizvela je jak zemljotres i cunami oko 1300. godine, što znači da bi sledeći mogao da se dogodi u narednih 100 godina.

Šou i njene kolege izračunavaju moguće intervale kretanja na obe strane pukotine u Zemljinoj kori, kako bi izmerili koliko često tako snažni zemljotresi treba da se pojave.

Njihov kompjuterski model izračunao je da bi zemljotres jačine osam stepeni Rihtera izazvao cunami koji bi potopio obalske regione Aleksandrije i severne Afrike, južnu obalu Grčke i Sicilije, kao i Jadransku oblast sve do Dubrovnika.

Taj zemljotres bio bi sličan zemljotresu koji se dogodio 21. jula 365. godine koji je ubio desetine hiljada ljudi i izazvao ogromna razaranja u većem delu Grčke, kao i snažan cunami koji je potopio Aleksandriju i deltu Nila.

„More se potpuno povuklo, a voda je istekla do te mere da se videlo morsko dno sa mnoštvom morskih bića“, zapisao je tada rimski istoričar Amijanus Marselus, opisujući luku Aleksandriju.

[caption id="attachment_325717" align="aligncenter" width="675"]Foto: EPA-EFE/Bruce Omori/Paradise Helicopters Foto: EPA-EFE/Bruce Omori/Paradise Helicopters[/caption]

On je dodao da se ogromna masa vode odjednom vratila i ubila na hiljade ljudi. „Veliki brodovi prosto su razbacani silinom vode na krovove kuća, dok su drugi bačeni oko tri kilometra od obale“, zapisao je on.

Geolozi su dobili spektakularan uvid u Zemljinu koru i novi vulkanski region, nakon pojave dva vulkanska ostrva u Crvenom moru. Šolan i Hadid dva su nova ostrva stvorena u arhipelagu Zubair između Afrike i Arapskog poluostrva 2011. i 2013. godine.

Naučnici tvrde da tektonske aktivnosti koje su formirale ova ostrva mogu otkriti prethodno nepoznatu vulkanski aktivnu zonu u tom regionu.

„Aktivnosti vulkana već decenijama utiču na južni deo Crvenog mora, navodeći nas na pomisao da postoje prisustva magmatski aktivnih zona koje do sada nisu bile primećene. Formiranje vulkanskih ostrva duž sredine okeana još nije dobro shvaćeno“, ističu istraživači.

Ispod Crvenog mora postoji ogromna pukotina u Zemljinoj kori, poznatija kao Procep, gde se afričke i arapske tektonske ploče razdvajaju brzinom od jednog centimetra godišnje.

Ponekad, međutim, Procep se pomera iznenada i geolozi veruju da su najnoviji vulkani produkt ovakvih događaja.

Povezane vesti - Rođeni najpametniji

Događaj sličan ovom desio se 2005. godine u obližnjem Afaru, u Etiopiji, gde su se tokovi lave pojavili u Procepu posle samog zemljotresa.

„Segment granične ploče koji dolazi do kopna u Afaru posmatra se kao glavna granica“, rekao je za „Lajv sajens“ Sigurjon Džonson, geofizičar na Naučno-tehnološkom univerzitetu „Kralj Abdula“ u Tuvalu, u Saudijskoj Arabiji.

„Ali, ove nove aktivnosti nam govore da postoji druga grana u Crvenom moru koja je prilično aktivna. Moraćemo da je pratimo u godinama koje slede i da vidimo kako će se razvijati.“

Istraživači su koristili tehnike daljinske detekcije da bi pokazali kako su dve pukotine ispunjene magmom, poznatije kao nasipi, stvorile dva ostrva.

„Te pukotine ispunjene magmom dugačke su najmanje 10 kilometara, dok su ostrva široka oko jednog kilometra“, izjavili su istraživači za časopis „Nejčer komjunikejšns“.

Formirane su kada su parne eksplozije izbacile lavu u vazduh pošto se desila erupcija iz morskog dna. Fragmenti lave napravili su ostrva, koja su se vremenom pretvorila u tvrdi kamen.

Pukotina u Zemljinoj kori, koja bi mogla biti najava rađanja novog okeana, rasparala je tlo u samo nekoliko dana 2005. godine, utvrdila su najnovija istraživanja geologa.

[caption id="attachment_325715" align="aligncenter" width="676"]Foto: EPA-EFE/Esteban Biba Foto: EPA-EFE/Esteban Biba[/caption]

Otvor, lociran u regionu Afar u Etiopiji, predstavlja jedinstvenu priliku za geologe da istraže kako se formiraju takozvane okeanske izbočine.

Pukotina je površinska komponenta kontinentalne raspukline koja je nastala kad su se razdvojile arabijska i afrička tektonska ploča. Prvi znaci nastanka pukotine primećeni su u septembru 2005, kad se dogodila erupcija vulkana Dabahu na severnom kraju kontinentalne raspukline.

Magma unutar vulkana nije stigla do površine i nije eruptirala kao gejzir lave, već je preusmerena u podzemnu kontinentalnu raselinu. Magma se zatim ohladila u izbočinu u obliku klina koji se, potom, podigao, probio površinu i stvorio 500 metara dugačku i 60 metara duboku pukotinu.

Koristeći senzorske podatke koje su dobili od univerziteta u regionu, istraživači, koje je predvodio profesor Atalaj Ajele sa Univerziteta Adis Abeba u Etiopiji, rekonstruisali su detalje seizmičkih promena koje su omogućile stvaranje pukotine.

Ustanovili su da se 60 kilometara dugačak i osam metara širok „klin“ okamenjene magme stvorio u raselini i time za samo nekoliko dana otvorio pukotinu.

Slični „klinovi“ na Islandu su tipični, mogu biti dugački i po 10 kilometara i metar široki, ali je potrebno da prođu godine da bi se formirali. Najnovija istraživanja pokazala su da se formiranje „klinova“ okamenjene magme može dogoditi u većim segmentima i za mnogo kraće vreme nego što se do sada mislilo.

„Žestina koja je zabeležena u ovoj epizodi zapanjila je naučnike“, izjavila je Sintija Ebinger, članica naučne ekipe Univerziteta Ročester u Njujorku. Dok je raselina u Maunt Dabahu još uvek stotinama kilometara unutar kopna, po mišljenju profesorke Ebinger ona može nastaviti da se izdužuje i širi.

„I dok tektonske ploče nastavljaju da se izdužuju i šire, kraj aktivnosti će biti dramatičan – stvoriće se prostor koji oblikom veoma liči na Crveno more“, tvrdi profesorka Ebinger.

Po mišljenju vulkanologa i geologa, novi prostor stvoren tektonskim aktivnostima mogao bi da dosegne istočnu obalu Etiopije i napuni se vodom iz Crvenog mora.

„U jednom trenutku, ako se ovo izduživanje i širenje nastavi, novi prostor će biti poplavljen“, tvrdi Ken Mekdonald, geofizičar mora sa Univerziteta Kalifornija u Santa Barbari.

Profesorka Ebinger ističe da se tako nešto neće dogoditi u skorije vreme – biće potrebno oko četiri miliona godina da pukotina stigne do Crvenog mora. Drugi delovi regiona Afar su ispod nivoa mora i, ipak, mogli bi biti poplavljeni i pre tog roka – ako se slična pomeranja dogode blizu obalskih vulkana na severu i istoku.

Mekdonald ističe da je proces razdvajanja i širenja kontinentalnih ploča i punjenje prostora magmom sličan onome što se događa na izbočini na velikoj dubini u okeanu, a što je za sada nemoguće istražiti jer se sve događa na dubini od nekoliko hiljada metara.

„Ovo je izuzetno uzbudljivo kad je reč o događanjima na okeanskim dubinama i mehanizmu kako se ponašaju izbočine na dnu“, rekao je Mekdonald časopisu „Nju sajentist“.

Povezane vesti - Spojeni

Ogromna pukotina se pre nekoliko godina pojavila na planinama Big Horn na severu Vajominga: ne samo da je nekoliko metara široka, već se otvorila zastrašujuća rupa od 685 metara dužine i 45 metara širine.

Iznenadni tektonski pokreti u Zemljinoj kori izazivaju zemljotrese koji izazivaju velike pukotine, ali u ovoj oblasti nisu zabeležene nikakve seizmičke aktivnosti, zbog čega se još ne zna kako je formiran ovaj mini-kanjon.

Neki misle da je rupa nastala kada se površinski sloj zemljišta urušio ka unutrašnjosti Zemljine kore, a kao mogući uzrok pominju se i kisele kiše koje rastapaju kamenje od karbonata, ali mišljenja su podeljena i pojedini inženjeri smatraju da je ova pukotina nastala vlaženjem stena, zbog čega se skidao površinski sloj i na taj način su postale osetljivije. Iako bi u nekim delovima sveta ovakvo pucanje stena bilo zabrinjavajuće, u njegovoj blizini se nalazi nacionalni park Jelouston poznat po tome što se u njemu nalazi čuvena Jeloustonska kaldera koja je deo ugašenog supervulkana.

Komentari
Dodaj komentar
Close
Vremenska prognoza
broken clouds
5°C
14.04.2021.
Beograd

Najčitanije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve