Ekipa za iznudu
Hapšenje "prljavih" policajaca
Inspektor Božidar Stolić, pripadnik BIA-e, Mlađan Klikovac i Slađan Konstantinović, brat nestalog „zemunca“, uhapšeni su zbog iznude požarevačkog ugostitelja kome su na kraju saopštili da je „sve sada njihovo“.
Božidar Stolić, inspektor SBPOK-a, koji je ranije bio hapšen zbog veza sa Veljkom Belivukom, ponovo je u pritvoru i to nakon akcije u kojoj su, osim njega, uhapšeni i Slađan Konstantinović, brat nestalog pripadnika zemunskog klana Ninoslava Konstantinovića, ali i pripadnik BIA-e Mlađan Klikovac.
Stolić, Konstantinović i Klikovac uhapšeni su 25. septembra i to zbog pokušaja iznude jednog požarevačkog ugostitelja, kome su pokušali da preotmu kafanu. Prema saopštenju policije, oni se terete da su od 17. do 22. septembra ove godine nekoliko puta boravili u ugostiteljskom objektu oštećenog i preteći mu pokušali da ga prinude da im proda ugostiteljski objekat za višestruko nižu cenu u odnosu na stvarnu vrednost. Kada je oštećeni odbio, oni su mu, kako se sumnja, saopštili da ugostiteljski objekat više nije njegov, već njihov.
Svoj trojici osumnjičenih je, posle hapšenja po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Požarevcu, određeno zadržavanje do 48 časova.
Ime inspektora Stolića u javnosti je postalo poznato u junu ove godine kada je uhapšen zbog zloupotrebe službenog položaja, odnosno zbog sumnje da je informacije iz policijskih istrage odavao pripadnicima kavačkog klana i njihovim saradnicima u Beogradu Veljku Belivuku i Marku Miljkoviću. Istragu protiv njega povelo je Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, ali je, u međuvremenu, njegov slučaj prebačen u Tužilaštvo za organizovani kriminal.
Veze sa Nevoljom
Kako je, prema nezvaničnim saznanjima, utvrđeno, Stolić je na vezi sa Belivukom bio najmanje godinu dana pre Belivukovog hapšenja. Za to vreme, kako sumnja policija, prenosio je sve informacije iz svog odeljenja, MUP-a, ali i istrage u koju je bio uključen, a koja se vodila o ovoj kriminalnoj grupi.
Inspektor Stolić je treći po redu pripadnik SBPOK-a koji je uhapšen zbog saradnje sa Belivukom. Početkom februara, neposredno posle hapšenja Belivuka uhapšeni su i pripadnici SBPOK-a Predrag Lajić, koji je bio načelnik odeljenja za droge i Bojan Vasiljevski, inspektor i v. d. šefa odseka za droge. Stolić za razliku od njih nije bio na rukovodećoj poziciji, ali je kao inspektor bio direktno uključen u istragu o kriminalnoj grupi Veljka Belivuka i Marka Miljkovića.
Interesantno je da je upravo Stolić u momentu pokretanja akcije protiv Belivukovog klana bio deo policijske ekipe koja je hapsila prvog Belivukovog saradnika – Marka Miljkovića. I tad je zadatak kao deo policijskog tima izvršio bespogovorno, a zatim je direktno učestvovao u prikupljanju dokaza o zverskim ubistvima u kući u Ritopeku. Bio je među prvim inspektorima koji su ušli u kuću strave u kojoj su Belivuk i njegova ekipa dovodili suparnike, mučili ih i ubijali. Na tom zadatku Stolić je radio do samog hapšenja, koje je usledilo nakon što su njegove kolege došle do saznanja da je upravo on ranije prenosio službene podatke Belivuku i za to dobijao novac.
Od zemunskog klana do ubistva navijača
Posle hapšenja, Stolić je odveden na poligrafsko testiranje, na kome je pao, a daljom istragom došlo se do saznanja da je on, posle hapšenja Belivuka i Miljkovića, nastavio da dostavlja službene informacije i to direktno vođi kavačkog klana Radoju Zviceru.
„Za novac je odavao informacije o svojim prijateljima, o ljudima sa kojima je radio, sa kojima se borio ili su barem oni verovali da im je saborac“, izjavio je posle prvog Stolićevog hapšenja ministar policije Aleksandar Vulin.
Povodom ove akcije, tada se oglasio i načelnik Službe za borbu protiv organizovanog kriminala Ninoslav Cmolić koji je rekao da Stolićev „akt nije samo krivično delo, već i čin izdaje“.
„Izdao je kolege i prijatelje sa kojima radi, svoju porodicu. To nas nije omelo niti će nas omesti u borbi protiv organizovanog kriminala. Nastavićemo još jače i istrajnije“, rekao je Cmolić.
Stolić je u međuvremenu pušten da se brani sa slobode, ali je očigledno nastavio sa kriminalnim aktivnostima. Nastavljeno je očigledno i njegovo praćenje pa je ubrzo po izvršenju novog krivičnog dela ponovo i uhapšen.
Slađan Konstantinović koji je uhapšen sa inspektorom Stolićem javnosti je poznat još iz vremena zemunskog klana. Njegovo ime nalazilo se na spisku 44 pripadnika zemunskog klana koji su bili osumnjičeni za ubistvo premijera Zorana Đinđića 2003. godine i brojne druge zločine. U vreme akcije „Sablja“ Konstantinović je uspeo da pobegne iz Srbije, ali je kasnije lociran i uhapšen u Holandiji. Izručen je Srbiji gde je oslobođen svih optužbi u vezi sa organizovanim kriminalom.
U centru pažnje javnosti, njegovo ime se ponovo pojavilo 2013. godine kada je uhapšen zbog sumnje da je hicima iz pištolja u kafiću „Penzija“ u centru Beograda ubio navijača Rada Vladimira Lukića. Kako se utvrdilo, Konstantinović i Lukić su se u kafiću sukobili najpre verbalno, nakon čega je Lukić nožem nasrnuo na Konstantinovića i povredio mu levu ruku. Konstantinović je potom pucao u Lukića koji je nastavio da ga ubada nožem. Od više ispaljenih hitaca Lukić je ubrzo preminuo. Presudom Apelacionog suda u Beogradu Konstantinović je pravosnažno oslobođen krivice za ubistvo Lukića jer je utvrđeno da je postupao u nužnoj odbrani, ali je zbog nedozvoljenog držanja i nošenja pištolja osuđen na dve godine zatvor.
Ni traga ni glasa, a ni kostiju
Mlađi brat Slađana Konstantinovića, Ninoslav, bio je jedan od viđenijih pripadnika zemunskog klana i jedini je iz kriminalne ekipe Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića kome se posle ubistva premijera 2003. godine izgubio svaki trag. Zvanično, on se i dalje nalazi u bekstvu, iako se odavno sumnja da je ubijen. Njegovo telo, međutim, nikada nije nađeno.
Glavni egzekutor zemunskog klana Sretko Kalinić je posle hapšenja 2010. godine policiji ispričao da je Ninoslav Konstantinović ubijen, da ga je četiri godine ranije ubio Miloš Simović i da je njegovo telo zakopano pored auto-puta u Beogradu. Policija je nekoliko puta prekopavala lokaciju koju je dao Kalinić, ali bez ikakvih rezultata. Dodatnu zabunu o sudbini nestalog Ninoslava Konstantinovića zatim je uneo osuđeni plaćeni ubica Čaba Der koji je tvrdio da je nekadašnji pripadnik zemunskog klana pokušao da ga ubije 2008. u Budimpešti. Der je, naime, posle hapšenja u Budimpešti uputio pismo beogradskom pravosuđu u kom je naveo detalj iz 2008, a po kome je Konstantinović već tada radio kao plaćeni ubica, i to za napuljsku mafiju. Der je tvrdio da se upravo on našao na meti Ninoslava Konstantinovića.
– Egzekutor koji je upao u moj stan na sebi je imao kačket i naočare, na donjem delu lica tačno sam prepoznao da je to bio Ninoslav Konstantinović Nino. Nakon što sam ušao u iznajmljeni stan, Ninoslav Konstantinović je ušao za mnom, ispod duksa izvadio pištolj na koji je bio montiran prigušivač i ciljao je u mene. Kako bih ga zaustavio u nameri da me likvidira, zgrabio sam ga za ruku i u toj borbi pištolj je opalio, ali me metak nije pogodio, završio je u zidu u predsoblju – napisao je Der u svom pismu, navodeći da je nakon pucnja pištolj zakazao i da je samo zahvaljujući tome ostao živ. Čaba je u pismu tvrdio i da je Konstantinovića na njega poslao Alan Kožar. Kožar je u međuvremenu postao vođa barske kriminalne grupe koja je bliske „škaljarcima“. Ubijen je prošlog leta na Krfu, a od Ninoslava Konstantinovića do danas nema ni traga ni glasa.
NAGRADA - PODRUM PIĆA
Među uhapšenim policajcima koji su direktno pomagali Veljku Belivuku i učestvovali u radu kriminalne grupe je i bivši policajac iz Loznice Dragan Sekulić, koji je u međuvremenu promenio identitet i uzeo ime Vlado Georgiev. Sekulić, odnosno Georgiev, radio je u beogradskoj policiji, ali je posao morao da napusti zbog kriminalnih radnji u kojima je uhvaćen. Već u to vreme postao je blizak sa Belivukom koji ga je za usluge bogato nagradio. On je, naime, za Sekulića pre pet godina oteo podrum pića od jednog Lozničanina i dao ga Sekuliću na upravljanje. Sekulić, odnosno Georgiev, uhapšen je istovremeno sa Belivukom u Beogradu, a sa njim je uhapšena i njegova supruga, koja je jedina uhapšena žena u akciji MUP-a i BIA-e na razbijanju Belivukovog klana.