Hronika
24.10.2021. 07:35
Ekipa hronike

Hapšenje

Ulov godine – Dijana Hrkalović

zatvor
Izvor: Shutterstock

Nekadašnja svemoćna državna sekretarka MUP-a Srbije uhapšena je zbog trgovine uticajem, odnosno zbog sumnje da je jedan od telefona Veljka Belivuka koji je 2017. uhapšen zbog ubistva Vlastimira Miloševića držala u „fioci“ duže nego što je trebalo, odnosno da ga je tužilaštvu predala neposredno uoči suđenja

Devet i po meseci nakon otkrivanja slučaja nezakonitog prisluškivanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića i osam meseci od hapšenja klana Veljka Belivuka, lisice na ruke konačno su stavljene osobi čije se ime najčešće spominjalo u oba slučaja – Dijani Hrkalović. 

Nekadašnja svemoćna državna sekretarka MUP-a Srbije, koja je do sada tri puta saslušavana u policiji upravo zbog prisluškivanja i saradnje sa Belivukom, ali i sa kavačkim klanom, kao i zbog mogućeg planiranog atentata na predsednika Vučića, nije međutim uhapšena ni zbog jednog od ovih slučajeva, koji od početka godine potresaju domaću javnost. Krivičnom prijavom, koju je protiv nje podnelo Tužilaštvo za organizovani kriminal, Hrkalovićeva se tereti za krivično delo trgovine uticajem, i to konkretno u slučaju istrage ubistva Vlastimira Miloševića.

Krivična prijava protiv Hrkalovićeve podneta je na osnovu izjave Dejana Milenkovića Bagzija, u njeno vreme načelnika Službe za specijalne istražne metode – čuvene službe koja je imala ključnu ulogu i u prisluškivanju predsednika Srbije. Naime, Milenković je Hrkalovićevu optužio da je u istrazi ubistva Miloševića jedan od telefona osumnjičenog Veljka Belivuka držala u "fioci" duže nego što je uobičajeno i da ga je kasno predala tužilaštvu, odnosno uoči samog suđenja.

A upravo je Belivuk samo nedelju dana posle ubistva Miloševića uhapšen kao osumnjičeni izvršilac zločina. Osumnjičen je za teško ubistvo, a u ovom slučaju bili su osumnjičeni i njegovi saradnici, Marko Miljković, koji je takođe bio uhapšen, i Mirko Kojić, kome se sve vreme sudilo u bekstvu.

Sva trojica su, međutim, volšebno optužnicom osumnjičeni kao pomagači u zločinu, dok je izvršilac prema optužnici bila NN osoba.
Postupak se završio oslobađajućom presudom za svu trojicu, a interesantno je da je neko vreme kasnije, tada već slobodni Mirko Kojić nestao i do danas njegova sudbina nije poznata.

S druge strane, Belivuk i Miljković su posle oslobađajuće presude počeli sa stvaranjem kriminalnog klana, koji je uz podršku kavačkog narko-kartela zavladao podzemljem Srbije. Kako se pretpostavlja, i uz podršku delova MUP-a Srbije, a ponajviše podršku upravo Dijane Hrkalović.

Kakva je bila njena konkretna uloga u oslobađaju Belivuka, Miljkovića i Kojića od optužbi za ubistvo Miloševića, tek treba da se utvrdi.

Ali ne samo to...

Operativna saznanja policije ukazuju i da je ona imala aktivnu ulogu u još nekoliko zločina koji su usledili posle oslobađajuće presude i kućnog pritvora u kome se Belivuk zatim našao zbog učestvovanja u prebijanju pripadnika obezbeđenja Miloša Vazure.

Najznačajnija istraga koja se trenutno vodi u policiji, a u kojoj se pominje njeno ime, jeste istraga ubistva advokata Dragoslava Miše Ognjanovića.

Advokat Ognjanović, čiji je najpoznatiji klijent Luka Bojović najznačajniji saradnik škaljarskog klana i najveći neprijatelj kavačke kriminalne ekipe, ubijen je 28. jula 2018. na Novom Beogradu. Ubica do sada nije identifikovan, ali se već duže vreme kao mogući izvršilac zločina pominje čuveni bosanski kriminalac Darko Elez, koji je uhapšen krajem prošle godine.

Motiv međutim do sada nije utvrđen, ali se u medijima nedavno pojavio transkript razgovora koji bi mogao da ukaže da iza ubistva advokata Ognjanovića stoji upravo Dijana Hrkalović.

Policija je, naime, u to vreme pod merama tajnog nadzora držala Bojovićevog kuma Dragoslava Galeta Miloradovića. Prilikom njegovog praćenja snimljen je njegov sastanak sa advokatom Ognjanovićem u jednom beogradskom kafiću, kao i njihov razgovor.

Sporni sastanak, koji je očigledno obojicu koštao života, održan je 18. maja 2018. godine. Njihov razgovor navodno je započeo Ognjanovićevom tvrdnjom da je video Hrkalovićkine intimne fotografije, koje je slala nekome iz policije, ali je pomenuo i svoja saznanja da se ona nekoliko dana ranije u Novom Sadu srela sa Darkom Elezom.

Nakon ovog razgovora i advokat Ognjanović je stavljen na mere tajnog nadzora.

I on i Miloradović su ubijeni ubrzo posle ovog sastanka i to dok su obojica bili pod merama tajne pratnje.

Miloradović je ubijen 28. maja, samo deset dana posle sastanka sa advokatom Ognjanovićem. Ubijen je ispred svoje auto-perionice u Višnjičkoj banji, kada su mu, nakon što je sa suprugom Majom došao po pazar, prišla dvojica muškaraca na motoru, a zatim je jedan od njih ispalio smrtonosni rafal.

Miloradović je ubijen na mestu, a ubice su pobegle ka Zvezdarskoj šumi, gde je kasnije policija pronašla zapaljen motor.
Dva meseca kasnije, na Novom Beogradu je ubijen advokat Ognjanović, i to dok je sa sinom Petrom prilazio njihovom porodičnom stanu. U prolazu ispred zgrade prišao im je maskirani muškarac koji je naočigled Petra ubio advokata Ognjanovića, a zatim pobegao.

Operativna saznanja policije ukazuju da su oba zločina izvršili Darko Elez i Strahinja Stojanović, ali za to još ne postoji dovoljno konkretnih dokaza.
Navodno, u ubistvu Miloradovića Elez je vozio motor, a Stojanović pucao. Dok je u ubistvu advokata Ognjanovića bila obrnuta situacija. Stojanović je navodno do mesta zločina dovezao Eleza, koji je zatim pucao u čuvenog advokata.
Strahinja Stojanović ubijen je na Novom Beogradu, u eksploziji bombe u septembru prošle godine, a za njegovo ubistvo osumnjičen je Milivoje Lovrenović, inače nekadašnji pripadnik DB-a Republike Srpske. Darko Elez je nekoliko meseci posle hapšenja u Srbiji izručen pravosuđu BiH koje je za njim odranije raspisalo poternicu Interpola zbog teških krivičnih dela.

Inače, Darka Eleza i Dijanu Hrkalović je prvi, posle otvaranja slučaja prisluškivanja predsednika, povezao Aleksandar Kajmaković, menadžer nekoliko poznatih beogradskih restorana. Kajmaković je inspektorima SBPOK-a u februaru, nakon što je priveden, ispričao da je upravo Elez dolazio u jedan od njegovih restorana, kao i da je pravio probleme i pretio. Kajmaković se tada, kako tvrdi, požalio Dijani Hrkalović, koja mu je obećala da će "da proveri“ i da "ne brine ništa“.

"Posle toga je Elez ponovo dolazio u ’Butik 3’, ali nije pravio probleme i čak se izvinio. Četiri ili pet meseci posle toga pozvao me je Slaviša Kokeza i rekao mi da je ’Elez čekao da me ubije’ jer je, navodno, čuo da sam njegove snimke davao njegovim neprijateljima. Tad sam pozvao Dijanu Hrkalović i Kokezu zbog toga. Ubeđivao sam ih da ništa ne znam o Elezu, nudio sam se da se podvrgnem poligrafskom ispitivanju i pitao sam ih da li treba da bežim“, pričao je Kajmaković, koji je posle saslušanja u policiji pušten na slobodu.

Nekoliko dana posle Kajmakovićevog saslušanja, u policiju je na informativni razgovor pozvana i Hrkalovićeva, koja je iz MUP-a Srbije otišla u leto 2019. godine.

Ona je u prostorijama SBPOK-a na Makišu saslušavana četiri sata povodom povezanosti sa Elezom, ali i sa tada već uhapšenim Veljkom Belivukom.
Posle saslušanja, Hrkalovićeva je puštena na slobodu, u kojoj je uživala sve do 8. oktobra kada je ponovo pozvana na saslušanje, ali ovoga puta u prostorije Sektora unutrašnje kontrole. I sa tog saslušanja izašla je na slobodu koja je trajala samo nedelju dana, da bi joj 15. oktobra inspektori SBPOK-a pokucali na vrata stana u Ulici vojvode Stepe.

U luksuznom stanu Hrkalovićke policija je pronašla sef u kome je bilo gotovo 50.000 evra, ali se veruje da ovo nije njeno celokupno bogatstvo.
"U njenom slučaju samo treba pratiti tokove novca. Tokovi novca vode i do njenih saradnika u mafiji, ali i do njenih saradnika u policiji“, kaže izvor "Ekspresa“.

Osim ubistva Dragoslava Miloradovića i advokata Dragoslava Ognjanovića, bivša državna sekretarka MUP-a Srbije povezuje se i sa slučajem ubistva saradnika škaljarskog klana Vladimirom Popovićem Popom.
Popović je ubijen 1. decembra 2018. u kafiću u Ulici vojvode Šupljikca na Vračaru, gde je kobne večeri sedeo s pripadnikom škaljarskog klana Milošem Nilovićem zvanim Runjo. U kafić su oko 22 sata upala dvojica maskiranih napadača, od kojih je jedan iz crvene kese izvadio hekler i zapucao na Popovića koji je sedeo za šankom. Prvi hici su Popovića pogodili u noge, pa je on u nameri da se odbrani skočio na naoružanog napadača. U međusobnom rvanju obojica su ispala napolje, gde je naoružani napadač uspeo ponovo da potegne oružje. Naredni hici bili su smrtonosni za Popovića, koji je na asfalt pao preko ubice. U tom momentu reagovao je drugi učesnik zločina, koji je pomerio Popovićevo telo i pomogao ubici da ustane. S mesta zločina obojica su pobegla "audijem“.

Policajcima koji su kobne večeri izašli na mesto uviđaja odmah je bilo jasno da likvidacija nije mogla da bude izvršena bez podrške nekog iz vrha policije.
"Posle ubistva proglašena je akcija ’Vihor’ u potrazi za ubicama, koje su iz centra grada, potpuno pokrivenog kamerama, pobegle automobilom ’audi’, ali im niko nije ušao u trag. Još tada je bilo jasno da su ubice morale da imaju logističku podršku nekog iz policije, ko je morao da im obezbedi sigurno bekstvo“, objašnjava naš izvor.

Sva tri ubistva počinjena 2018. godine do danas su nerasvetljena, ali se tek po odlasku Hrkalovićeve, kao i ministra policije Nebojše Stefanovića, o ovim zločinima u MUP-u Srbije počelo da priča kao o državnim likvidacijama – odnosno ubistvima ljudi koji su ubijeni dok su bili na merama tajnog nadzora policije.

Mere su u slučajevima ubistva Popovića i Miloradovića povučene dan pre zločina, dok je pratnja nad advokatom Ognjanovićem sklonjena neposredno pred njegovo ubistvo.
Sva trojica bila su blisko povezana sa Lukom Bojovićem. Miloradović je sa porodicom Bojović u kumovskim odnosima, advokat Ognjanović bio je Bojovićev branilac, a ubijeni Popović je odranije bio evidentiran kao Bojovićev i saradnik njegovih kolega iz Crne Gore – škaljarskog klana. Zbog toga se verovalo da su njihova ubistva bila deo rata škaljarskog i kavačkog klana ili deo krvne osvete koju je Luka Bojović vodio sa crnogorskom familijom Šaranović.
Tek kada su isplivale sumnjive okolnosti njihovog praćenja, koje je povučeno uoči zločina, otvorena je i mogućnost da je neko iz tadašnje srpske policije mogao da ima ozbiljnu ulogu u ovim zločinima.

U rasvetljavanju ova tri zločina policija je najviše pomaka napravila u istrazi ubistva Vladimira Popovića Popa, iza kog, kako se veruje, stoji vračarska grupa. Vođa ove grupe Nikola Vušović Džoni (31) odranije je operativno označen kao učesnik Popovićeve likvidacije, a inspektori Trećeg odeljenja beogradske policije uspeli su da identifikuju i njegove saradnike u zločinu, ali javnosti njihov identitet još nije poznat.

Vušović je inače poznat kao blizak saradnik kriminalne grupe Veljka Belivuka, ali i kriminalne ekipe iz Crne Gore – čuvenog kavačkog klana i njegovih vođa Slobodana Kašćelana i Radoja Zvicera. Za razliku od Belivuka, koji je sa svojom grupom demonstrativno u poslednje dve godine uspostavljao kontrolu nad celokupnim delovanjem srpskog podzemlja, vračarska ekipa delovala je više tajno i iz "pozadine“. Za ovu ekipu i njene članove javnost je prvi put čula u decembru 2019. kada su uhapšeni zbog pokušaja da cijanidom otruju hranu koju je vođi škaljarskog klana Jovici Vukotiću u pritvor nosila njegova devojka. Policija je tada, po njenoj prijavi, identifikovala i uhapsila osumnjičene, koji su Vukotićevu devojku presreli u policijskim uniformama i protiv kojih se sada vodi sudski postupak. U toj akciji u ruke policije pali su Vušovićevi saradnici, ali je on ostao na slobodi i u tom periodu je za kavački klan ušao i u poslove šverca kokaina na relaciji Južna Amerika – Evropa. Vušović je ostao na slobodi i posle hapšenja Veljka Belivuka, Marka Miljkovića i ostalih njihovih saradnika iz klana u februaru ove godine. U tom momentu, on je bio van zemlje i za njim je raspisana poternica Interpola.

 

UHAPŠENI BELIVUKOVI SARADNICI

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, u saradnji sa Tužilaštvom za organizovani kriminal, uhapsili su članove organizovane kriminalne grupe "Principi“ S. R. (1988) i D. M. (1989) zbog sumnje da su izvršili krivična dela teško ubistvo nad Nikolom Mitićem i Zdravkom Radojevićem u avgustu i novembru prošle godine, saopštio je MUP.

Reč je o Senadu Rešoviću i Dejanu Mihajloviću, pripadnicima ozloglašenog klana Veljka Belivuka i Marka Miljkovića.

Konkretno, Rešović se krivičnom prijavom tereti da je umešan u otmicu i ubistvo Nikole Mitića, a Mihajlović za ubistvo Zdravka Radojevića, za koga se odranije zna da je život završio u kući strave u Ritopeku.

Nikola Mitić (33) inače je šesta žrtva za čiju likvidaciju se tereti klan Belivuk–Miljković, u kući strave u Ritopeku. Mitić je otet i ubijen zbog povezanosti sa Lazarom Vukićevićem, kome je navodno odavao informacije o kretanju pripadnika ovog klana.

Prema raspoloživim saznanjima, Mitić je koristio aplikaciju "Skaj“ i to pod nadimkom "Posejdon“. Sa tog naloga su Vukićeviću stizale informacije o Belivuku i Miljkoviću. To je bio razlog zbog koga su Velja Nevolja i Mare Mesar odlučili da ga ubiju. Mitić i Vukićević postali su bliski dok su u isto vreme bili u zatvoru. Mitić je otet 10. avgusta 2020. i to usred dana, na Dedinju ispred rezidencije ambasade SAD. Tog dana, oko 17 časova, isključen je i njegov telefon.

Inače, zbog ubistva Mitića u kuću strave u Ritopeku prvi put je kročio i sada svedok saradnik Bojan Hrvatin. On je dajući iskaz i u SBPOK-u i u Tužilaštvu za organizovani kriminal rekao da je znao za nalog "Posejdon“, ali i da na početku nije znao kome on pripada.

"Znali smo da nas Aleksandar Šarac i njegovi ljudi prate i sumnjali smo da je u to uključen i Lazar Vukićević. To smo sve otkrili iz prepiski na ’Skaju’, pošto je neka osoba sa kodnim imenom ’Posejdon’ izveštavala Vukićevića o našem kretanju. Tada smo odlučili da ’radimo’ i Vukićevića i Šarca i da saznamo što više o njihovom kretanju“, rekao je Hrvatin na saslušanju u SBPOK-u.

 

NESTANAK MIRKA KOJIĆA

Mirko Kojić, koji je sa Veljkom Belivukom i Markom Miljkovićem bio optužen za ubistvo Vlastimira Miloševića, zvanično je nestao i njegova sudbina nije poznata. U istrazi ubistva Miloševića, Kojić je bio u bekstvu i njemu se sve vreme sudilo u bekstvu. Posle pravosnažne oslobađajuće presude u ovom slučaju Kojić se pojavio na aerodromu u Sarajevu, i to po poternici srpskog Interpola, koja nije bila povučena na vreme. Kojić je tada pušten na slobodu, ali je pre izvesnog vremena misteriozno nestao.

 

ODLOŽENO PRIPREMNO ROČIŠTE

Milovanu Tadiću, članu ekipe Veljka Belivuka, sudi se i povodom optužbi da je kao član obezbeđenja noćnog kluba "Tilt“, u decembru 2015. godine, gostu kluba Slobodanu Vukiću naneo tešku telesnu povredu od koje je ubrzo preminuo, ali je pripremno ročište u ponovljenom suđenju 20. oktobra odloženo za 24. novembar. Ročište u Višem udu u Beogradu odloženo je zbog izostanka Tadićevog branioca, koji nije se nije pojavio zbog dvodnevne obustave rada advokata. Ovo je treće odlaganje pripremnog ročišta, prvo je bilo julu, a potom u septembru.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Dijana Hrkalović traži da se brani sa slobode
zatvor

Žalba

20.10.2021. 11:23

Dijana Hrkalović traži da se brani sa slobode

Odbrana bivše državne sekretarke u Ministarstvu unustrašnjih poslova Dijane Hrkalović, uložila je žalbu na rešenje kojim joj je u petak uveče određen pritvor do 30 dana, kojom traži da joj pritvor bude ukine i omogući joj se odbrana sa slobode.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
17°C
09.10.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

OI 2024

Vidi sve