Miloš Jovanović: Šta sve tišti Srbiju i kako to popraviti

Prva predsednička kandidatura za još neraspisane predsedničke izbore, koji će svakako biti održani u aprilu sledeće godine, stigla je iz redova koalicije NADA. Ovaj savez čine Demokratska stranka Srbije i Pokret za obnovu Kraljevine Srbije, uz još 20-ak udruženja građana. A njihov kandidat biće Miloš Jovanović, predsednik DSS-a, docent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Prvi medijski izveštaji o Jovanovićevoj kandidaturi akcenat bacaju na zalaganje ove grupacije na obnovu monarhije. Mada sam Jovanović u intervjuu za „Ekspres“ kaže da to „nije potpuno tačno“.

„U nekim medijima je tako preneto, ali nije na taj način rečeno“, kaže Jovanović i nastavlja: „Dakle, mi imamo u programu prioritete koji su da kažem u jednoj ’praktičnoj ravni’. To su sve stvari koje tište Srbiju i koje treba popravljati, od partitokratije, odnosno činjenice da je u zemlji partijska knjižica najvažniji dokument i otvara vam mnoga vrata, do korupcije u društvu i do činjenice da su neretko političari najbogatiji sloj društva. A to nije normalno, i što se opet vezuje za moć stranaka koje zaposedaju javne prostore i javne resurse u raznim segmentima. Imamo i druge stvari, dakle, nacionalno pitanje kada je u pitanju Kosovo i Metohija, vojna neutralnost, odnos prema NATO-u. Imamo vrlo jasne principe i jasne stavove i to je čisto kao suza. Ali postoji i jedna druga ravan.“

Na šta se ona odnosi?

„Ona ima jednu vrstu istorijskog promišljanja. I tu dolazimo do pitanja kraljevine Srbije, između ostalog. Dakle, uvereni smo, svi u koaliciji, da kao narod imamo istorijsku šansu da se konačno okrenemo svom identitetu. Mi smo od 1918. godine zapravo lutali nacionalno. Pravili smo razne eksperimente višenacionalne države, koji su nas mnogo koštali. Ne samo što smo gubili vitalnu energiju, nego su nas uvek dezorijentisali ideološki. Naša je ideja da Srpstvo iliti Srbiju, potpuno nacionalno, identitetski utemeljimo. To nismo mogli skoro čitav vek zato što smo se obazirali na razne zagrebe, sarajeve, ljubljane itd. Sada kada smo konačno svoji na svome, doduše u manjem obimu nego što smo istorijski zaslužili, došlo je konačno vreme da počnemo da radimo na samoidentitetu, bez ikakvog kompleksa.“

Dačić: Ako se Vučić kandiduje imaće podršku SPS-a

Izbori

Izbori

Vesti 06.09.2021. 13:10

Dačić: Ako se Vučić kandiduje imaće podršku SPS-a

Vučić o izborima: Još nisam doneo odluku u vezi sa kandidaturom

"Izbori neće biti 10. 4."

"Izbori neće biti 10. 4."

Vesti 05.09.2021. 13:05

Vučić o izborima: Još nisam doneo odluku u vezi sa kandidaturom

Kako mislite to da uradite?

„Ćirilica je naše pismo, treba da imamo jasan odnos prema našoj istoriji i izvršimo nacionalno pomirenje. Dakle, generacije su učile da su ustaše i četnici isto. Naravno da nisu. U sklopu toga je i pitanje kraljevine jer je prosto činjenica istorijska, svidelo se to nekome ili ne, da je monarhistički princip i kraljevina direktno vezana za naš istorijski identitet i kao naroda i kao države. Istorijska je činjenica da se Srbija uvek razvijala kroz monarhistički princip, sve do 29. novembra 1945. godine, kada je monarhija ukinuta i protivpravno i nedemokratski. Ja sam duboko uveren da to ima čak i praktične posledice. Uveren sam da mi nećemo nikada demokratizovati zemlju dokraja, niti tu našu šizofreniju rešiti, a kada kažem šizofrenija mislim na prvu i drugu Srbiju, dok tu vrstu utemeljenja istorijskog i identitetskog ne završimo. Ne može više da se desi da patimo za nekim regionom, za nekom Jugoslavijom, to je gotova priča. Srbi smo. Imamo svoj jezik, svoju istoriju. Ne može da se desi da samo sebe krivimo za ratove u bivšoj Jugoslaviji koje su nam nametnuli itd, itd. Mora da se zna šta su školski programi, mora da se zna šta nam je identitet. To je preduslov da sutra možete demokratizovati Srbiju i da Srbija više ne bude prva i druga, nego da bude samo jedna – onakva kakva je istorijski uvek bila.“

I sada možemo da postavimo pitanje, a šta konkretno ljudi imaju od toga?

„Politika je ozbiljna stvar. Sudbina jednog naroda i države je ozbiljna stvar. I praktične posledice, vrlo konkretne posledice postoje od uspeha u misiji uspostavljanja i utemeljenja srpskog identiteta. Nećete više imati raspolućenu elitu i zato nije moguće da se demokratizujemo dokraja. Narod je tu mnogo zdraviji, moram da priznam. A mi imamo elitu koja je raspolućena na dva dela. Jedan srpski, koji veruje u šta ja verujem, i jedan koji se kolokvijalno naziva drugom Srbijom, koji je uvek čeznuo za nekim nadnacionalnim ideologijama, jugoslovenstvom, komunizmom, danas evropejstvom. Uvek je to nadnacionalno, a zapravo je najčešće antisrpsko, odnosno antinacionalno raspoloženje. Kada imate tako raspolućenu elitu, imate isuviše snažno prisustvo stranog faktora, koji tom elitom manipuliše.“

Ali šta građani imaju od toga?

„Imaće stabilnu državu gde ćete oko tih konstitutivnih pitanja, a to su između ostalog i pitanja kojim pismom pišete, ko je kriv za ratove u bivšoj Jugoslaviji, da li se desio genocid ili nije, imati konsenzus. Ne, nije bio genocid, ne, nisu Srbi krivi za ratove, i da – ćirilica je srpsko pismo. Imaćete stabilnost koju do sada nismo imali. Imaćete suverenu državu mnogo više nego što je to sada, odnosno sa mnogo manjim uplivom raznih službi, raznih propagandnih servisa, raznog nevladinog sektora koji je vezan za interese zapadnih država i to će se neminovno odraziti na sveopštu stabilnost. To će se, koliko god gospodin Palma bio veliki srpski filozof, odraziti na kraju na to šta ćemo sipati u traktore. Vrlo je konkretna ta stvar.“

Predlog: Izbori 3. aprila, cenzus ostaje isti

Čeka se konačna odluka

Čeka se konačna odluka

Vesti 02.09.2021. 15:18

Predlog: Izbori 3. aprila, cenzus ostaje isti

Izborni april u Beogradu

Glasanje

Glasanje

Vesti 08.05.2021. 08:05

Izborni april u Beogradu

Spominjete partitokratiju, korupciju, a to su stvari sa kojima se Srbija ne suočava od juče. Toga je bilo i u vreme dok je DSS bio na vlasti i DS... Kako to rešiti odjednom?

„Teško. Slažem se, ali nikad nije bilo u ovolikoj meri. Tu postoji možda i neka zakonomernost, da što imate veći procenat prosto koristite te mehanizme koji nisu prihvatljivi. Bilo kako bilo, postoji jedan lek, a to je promena izbornog sistema. To podrazumeva da kada usvojite većinski izborni sistem, kada glasate za svoje poslanike, po imenu i prezimenu, a ne po stranačkoj pripadnosti isključivo, vi menjate način na koji stranke funkcionišu. Znači svako ko bude izabran u Skupštini vući će svoj legitimitet, koliko od stranke, toliko, ako ne i više, od svog imena na koje je izabran na svojoj izbornoj jedinici. I to čini po definiciji da stranke više neće imati onako strogu hijerarhiju, neće biti onako kompaktne i neće zavisiti od jednog lidera kao što je to danas. I sam pojam stranačkih vojski, koji upotrebljavamo u Srbiji poslednjih par godina, neće više biti primeren. Politička i teorija i praksa pokazala je da se promenom izbornog zakonodavstva ta vrsta partitokratskih problema rešava. Političke stranke moraju da postoje, to je ustavna kategorija, ali ne smeju da funkcionišu na način na koji funkcionišu, naročito kada dođu u poziciju vlasti.“

Ne mislite li da ipak ljude najviše zanima njihov novčanik i šta će oni od svega da dobiju?

„Apsolutno se slažem. Sve nas zanima koliko novca imamo u novčaniku. Ali ne bih samo svodio na to. Ja sam mnogo dobrih ljudi upoznao koje zanima sudbina Kosova i Metohije, pored novčanika zanima ih i sudbina države i sudbina naroda. Ali to jeste jedna od važnijih briga jer treba prehraniti porodicu, treba obezbediti svojoj deci nešto. Partitokratija je direktno vezana i za to. Mi na korupciju gubimo, bile su neke procene, pet i više posto BDP-a. Mnogo novca se isisava iz državnog budžeta koji bi se upotrebio u mnogo bolje svrhe. Drugo, nije dobro kada se neko zapošljava zato što je veran političkoj stranci, a ne zato što je stručan i zato što ima odgovarajuće diplome. A što se događa. Događa se i u zdravstvu, događa se i u školstvu, događa se po obdaništima, lokalnim samoupravama. Tako da se potpuno slažem, novčanik je jako važan. Mi imamo jasan ekonomski program koji ćemo dorađivati, od poljoprivrede preko industrijalizacije. Ja ne kažem ni tu da je sve loše, čak i diverzifikacija investicija koja postoji poslednjih godina, mislim da je dobra i u geopolitičkom smislu, ne samo u ekonomskom smislu. Treba imati i Kineze, i Zapad i Rusiju, koji investiraju i prave ovde razna postrojenja, i dobijaju koncesije na velikim infrastrukturnim stvarima poput aerodroma itd. Sve je to u redu. Ali sve bi to moglo da bude mnogo bolje kada bi bilo manje korupcije i kada bi javne finansije dodatno ozdravile strožim poštovanjem zakona i procedura.“

Ali morate priznati da su finansije danas zdravije nego pre deset godina.

„Dobro, to je objektivno tako. Ne poričem. Naravno, treba biti potpuno pošten pa reći da je, recimo, Demokratska stranka, kojoj sam ja takođe bio opozicija, ipak nasledila na svetskom nivou mnogo ozbiljniju situaciju. Počela je svetska ekonomska kriza bankarskim krahom, zbog onih toksičnih kredita u SAD. I nije isto kada vi imate tu vrstu konjunkture, odnosno okolnosti u svetu, koja je povoljna i koja je nepovoljna. Bolja je situacija na srpskom tržištu nego 2012. godine, a i činjenica je, to što ste rekli, jesu nam javne finansije kudikamo zdravije, BDP je veći, činjenica je da se budžet brže i bolje puni, da je deficit manji... Sve to stoji. Korona je to malo poremetila, ne samo kod nas nego i svuda u svetu, ali vraća se. Niko ne može da ospori kada se izgradi 200 kilometara auto-puta da je to dobra stvar. Niko neće reći da je to što imamo tri nove kovid bolnice loša stvar. Naravno da je dobra stvar i jedno i drugo. A kada bi se još malo više reda uvelo, da kažem to vrlo grubo, kada bi se manje kralo, mogli bismo da napravimo još dve kovid bolnice i još 50, 100 ili 150 kilometara auto-puta. Ja takvu Srbiju hoću. A pogledajte malo neke političare kako su obučeni, šta voze, kako žive. Ne možete to od plate od 100.000 dinara u Skupštini, ili 150.000 dinara, ili od ministarske plate koja je tek nešto više, što inače mislim da je sramotno, ali nema veze.“

Opet to nije ništa novo, nije ništa sa čime se ne suočavamo već godinama, da ne kažem decenijama. Kažete da se krade više, a da se budžet bolje puni, da je BDP veći... Šta onda da kažemo za raniji period kada se budžet sporije punio, a BDP bio manji? Da li se onda kralo još više?

„Da kažemo da je bilo lošije. Ali ja sam bio opozicija i ranije, mada ne radi se o tome. Slažem se sa vama. Ponavljam, to što je nekad bilo gore ne znači da ovo sada ne može da bude još bolje. Logično, bolje da imamo sređenu državu, bolje da imamo manje sprege kriminala sa politikom, bolje je da imamo pravni sistem koji mnogo bolje funkcioniše gde je zaista zakon jedan za sve. Bolje je da imamo manje bogate političare. Vi kažete bilo je lošije ranije, moguće. Ali ja znam da danas može mnogo bolje nego što jeste. Šta je bilo ranije, bilo je.“

Istraživanje koje je CeSID sproveo kaže da 60 odsto građana misli da Srbija ide u dobrom smeru.

„To je na sastanku u dijalozima vlasti i opozicije rekao i sam predsednik republike. Ponavljam, mislim da u nekim segmentima ima pomaka, ali bih pored onog što sam napomenuo, a to je partitokratija, užasna korupcija i ponekad malo silovanje naroda, želeo da se popravi i medijska slika. Jer, nije potpuno nelogično da veći deo naroda misli da stvari idu bolje zato što imate jednu prilično brutalnu i to konstantnu kampanju koja se oslanja, ponavljam, stvarno nemam problema da to kažem, i na nekakve rezultate. Ako imate auto-put – imate auto-put, i to ne možete da negirate, ako imate dve velike nove kovid bolnice, to ne možete negirati. Ja sam srećan zbog toga.“

Imate i dosta stranih investicija.

„To ostaje Srbiji. Meni uopšte nije bitno da li je njih Vučić doveo ili nije. Dobro je za Srbiju kada se to desi. Mene samo zanima da se to dodatno uveća i da se napravi neki red. Jedan od tih elemenata koji se tiče tog reda jeste medijska slika i da demokratija funkcioniše kudikamo, reći ću normalnije. To je naš cilj da živimo konačno u normalnoj Srbiji, da može da se živi bez tenzija. Da možete da imate raspravu na televiziji, između ostalog, a da se ne podiže glas. Dakle, vraćam se na vaše pitanje, razumem vas, ima pomaka i niko ih ne negira. Da pričate sa Draganom Đilasom, možda bi bilo drugačije. Pričate sa mnom i ja stvarno nemam problem da to kažem. Da li može bolje? Ponavljam, svakako da može. To zahteva nekoliko reformi i zahteva malo demokratičniji odnos prema novinarima, prema političkim protivnicima ili konkurentima, a, boga mi, možda čak i malo više poštovanja naroda.“

Kažete da može bolje. Kao biste, evo konkretno, Vi uradili nešto bolje. Trenutno je prosečna plata 510 evra, prognoze su da će do kraja godine biti 610 evra. Kako biste Vi preko toga? Kako biste otišli na 900 evra za četiri godine?

„Videćemo da li će otići na 900 evra. Ja se nadam da će biti tako i da će biti još bolje. Nemojte pogrešno da me shvatite, svi mi živimo u ovoj zemlji. Deca mi žive u ovoj zemlji, dišem vazduh kao svaki drugi građanin ove zemlje i želim da bude bolje. Vraćamo se na ove teme. Ponavljam, korupcija i partitokratija usporavaju napredak. Nedostatak ili odsustvo pravne države usporava napredak. A konkretne mere, rekao sam vam. Mi imamo nekoliko vrlo jasnih stvari – od promene izbornog sistema, do decentralizacije zemlje i neke vrste ekonomske regionalizacije, preko vrlo konkretnih promena krivičnog zakona kada je u pitanju korupcija. Dakle, ne samo povećanje kazni za krivična dela sa koruptivnim elementom, već i potpuno generalizovanje instituta koji postoji, a to je institut prikrivenog islednika. Da suzbijemo i veću korupciju i ovu manju korupciju koja se ponekad dešava na nižim nivoima. Naravno, kada je u pitanju korupcija, apsolutno promeniti ovaj prilično loš zakon o poreklu imovine pa da se vidi ko šta ima i na osnovu čega je to dobio. To je nešto što se tiče pravde. Vi pogledajte plate i u pravu ste. Ja pričam sa građanima, ponavljam, ima pomaka, ali ima i nešto što se tiče osećaja nepravde koji čini da mnogi ljudi, mlađi ljudi, razmišljaju da odu iz zemlje. Dakle, u jednom trenutku nije samo u pitanju koliko ćete novca imati, nego da li će se principi meritokratije, dakle svakome po zaslugama, poštovati. Nije normalno da neko ko ima lažnu diplomu dobije funkciju. Nije ni moralno da neko ko je napravio, uzeo, ukrao diplomu ima funkciju, a da neko ko ima pravu diplomu, koji je radio za tu diplomu, mora da se batrga da bi našao posao.“

Govorili ste o stranim investicijama i o njihovoj diverzifikaciji...

„Što je dobro.“

Koga biste Vi još voleli da vidite kao investitore u Srbiji?

„Srpske privrednike. Svaka zemlja mora da ima svoj kapital, svoje krupne privrednike. Ne možeš da se oslanjaš samo na strane investicije. Toma Piketi, nobelovac iz ekonomije od pre par godina, rekao je da se nijedna zemlja nije isključivo razvila na stranim investicijama. Zašto? Strane investicije su veoma potrebne. Ne kažem da nisu. Ali po definiciji stvari ne razvijaju jednu zemlju. Nijedan investitor ne dolazi tu da razvije zemlju, nego dolazi da napravi profit. Kapital ne zanima da razvija neku zemlju, zanima ga da nađe neku zemlju gde može da razvija profit i da što bolje može da prođe. Srbiji su bile potrebne strane investicije da bi podigla stopu zaposlenosti. Sada treba prosto da menjamo ekonomski model, da na neki način idemo ka visoko tehnološkim disciplinama. U tom smislu Koalicija NADA se zalaže za mnogo ozbiljnu revitalizaciju namenske industrije jer to dvojako pomaže ekonomiju zemlje. Pomaže tako što jača odbrambeni sistem i jača sigurnost same zemlje sa nekim obimom poslovanja. A drugi deo zašto je namenska industrija važna je zato što pravi tehnološku razliku. Namenska industrija može biti zamajac tehnološkog razvoja. Mi sada treba da radimo upravo na tome. Na jačanju znanja. Zato je Izrael dobar primer u mnogo čemu. Zato se vraćam na onaj krug koji moramo da zatvorimo. Da ne možete da tolerišete lažne diplome. Kada to radite, direktno radite protiv svoje zemlje. Ne možete više da tolerišete da vam pamet odlazi iz zemlje. Bilo je toga i ranije, reći ćete mi. Pa tu ste u pravu, ali to meni Srbinu i kao građaninu ove zemlje nikakvu utehu ne donosi. To se i danas događa, i to u velikoj meri. Zato morate da uspostavite neki red, zato morate da postavite da svi imaju jednake šanse, da svako prema svom trudu nešto uradi.“

Trend odlaska ljudi u inostranstvo traje decenijama, takođe. I niko za sada nije uspeo da ga zaustavi.

„E, pa ja ću. Mi ćemo da ga zaustavimo. Reći ćete mi, a kako? Pa rekao sam vam. Tako što neću tražiti od mladih lekara da se uključe u DSS ili u POKS da bi postali lekari.“

A da li ćete moći da im obezbedite i platu koju bi mogli da dobiju, recimo, u Nemačkoj?

„Hoću. Zašto ne bih? Dobiće plate kao što imaju sada ovde i veće, zato što, ponavljam, plate će rasti ako budemo znali da ekonomijom rukovodimo dobro. Pa će rasti još više ako uspemo da razbijemo tu vrstu, kako bih rekao, zahvata politike u ekonomski život. Pustite politiku van ekonomije pa čak i van javnog sektora. Imamo infrastrukturu, što je dobro što se gradi, treba i brže da se gradi. Imaćete i strane investicije, imaćete i domaće privrednike, imaćete domaće preduzetnike. Imate ih i u visokim tehnologijama. Moramo da iskoristimo tu četvrtu industrijsku revoluciju, a da bismo iskoristili, moramo da negujemo te ljude. I kažem po peti put, nije dobra slika kada državu vode ili su pri vlasti ljudi koji po kvalifikacijama ne bi trebalo da budu tamo. A ima ih.“