Scena
26.02.2022. 07:15
Scena
16.04.2022. 07:10
Srećko Milovanović
Intervju
Boda Ninković: "Danas su na ceni loše vesti"
Već četiri decenije jedan je od glumaca koji plene svojom pojavom, talentom i harizmom. Vole ga sve generacije, a njegova gluma je iskrena i uvek je poklon publici. Slobodan Boda Ninković je krajem prošle godine zvanično otišao u zasluženu penziju, ali to nikako ne znači da se odrekao dasaka koje život znače, filmske i televizijske kamere, kao i muzike.
Upravo je muzika nova pokretačka snaga u životu Slobodana Bode Ninkovića koji u intervjuu za nedeljnik "Ekspres“ govori o reaktiviranju svog benda iz mladosti OPS, njihovom debi albumu nakon 45 godina, ali i objašnjava zašto po njegovom mišljenju glumac ipak može ode u penziju i uživa u njoj.
Kakav je osećaj posle toliko decenija stati ponovo pred publiku, ovoga puta kao frontmen rok benda?
"Isto kao i pre 12 godina kada se OPS okupio na memorijalnom koncertu koji smo posvetili našem gitaristi Dragoljubu Tasiću Gaciju. One tri decenije pre toga, kada smo prestali sa radom, bile su provera naše istrajnosti, ispitivanje imamo li rokenrol u sebi. Ispostavilo se da je još tu. Odavno sam naučio da je publika važna i da ćete joj to pokazati samo ako je ono što radite vama važno. A meni ovo jeste. Možda i zbog toga jer se ovo donekle razlikuje od mog glumačkog zanata. U pozorištu sam pred publikom neko drugi, neki lik koji tumačim, a sa OPS-om sam ja. Nema glume. Dakle – bilo je lepo.“
Scena
02.01.2022. 07:05
Nele Karajlić: Razišli smo se i pre rata
Scena
05.04.2022. 08:10
Nina Mrđa: Kad genijalne prijateljice naprave predstavu...
Zašto ste posle 45 godina obnovili OPS, svoj bend iz mladosti?
"Zato što ta priča nije bila završena, a približava se vreme kada treba da se svode računi i da se nesvršeni poslovi okončaju. Pre četiri i po decenije hteli smo nešto da kažemo, ali nismo rekli. Sticajem okolnosti, ili života koji nas je odveo različitim putevima, bend je prestao sa radom. Na koncertu pre deset godina shvatili smo da naše ideje nisu nimalo izgubile na kvalitetu, da su i danas aktuelne, čak, da ne ispadnem neskroman, shvatili smo da naša muzika nedostaje ovom vremenu. Ako smo onda želeli nešto da kažemo, sada smo shvatili i šta treba da kažemo. I to smo uradili. Da li smo time sve rekli i završili? Ne znam, ali se nadam da nismo.“
Scena
08.04.2022. 07:10
Manjifiko: "Nisam loš zanatlija"
Scena
11.02.2022. 08:05
Đule Van Gog: "Put neizvesnosti pretočio sam u note i stihove"
Kakve Vas uspomene vežu za rodno Smederevo i početke sviranja sa grupom?
"Nisu to samo uspomene jer ja malo-malo pa dolazim u Smederevo. Ono mi je još važno. Izuzmem li debi u ferijalnom kampu u Makarskoj gde sam, na nekom takmičenju, pevao ’Odiseju’ i dobio prvu nagradu koju mi je lično Leo Martin uručio, u Smederevu je počelo moje ozbiljnije bavljenje i muzikom i glumom. Posle tog debija prvi nastup bio je sa mojom, nažalost pokojnom, drugaricom Marom Kalanović na javnom snimanju emisije ’Veče uz radio’ legendarnog Nikole Karaklajića. Potom nas je Boban Devečerski pozvao da se pridružimo njegovoj lokalno već afirmisanoj akustičarskoj grupi ’Kameni cvet’. A onda se umešalo i pozorište. Sa ’Kamenim cvetom’ napravio sam i izvodio songove u predstavi ’Kralj Ibi’ pozorišta OPS, i eto tako mene i u muzici i u glumi. Iz tog pozorišta iznikla je i grupa OPS, i zato sve to nisu samo uspomene. I ono najvažnije – tada sam bio mnogo, mnogo mlađi.“
Malo je poznato da ste bili i pobednici čuvene zaječarske "Gitarijade“. Kako je do toga došlo?
"Valjda tako što je žiri odlučio da smo najbolji! (smeh) Ne znam da li smo stvarno bili najbolji, ali smo svakako bili najzanimljiviji. Na primer, tada je svaki bend nastupao sa tri kompozicije od kojih je jedna bila tematska i u njoj je trebalo da se peva o svetlim tekovinama revolucije. Pozitivno, naravno. Svi bendovi su tu pesmu ostavljali za kraj, valjda sa željom da je otaljaju, a mi smo našu ’Zdravicu za Maj’ izveli odmah na početku, ozbiljno, s poštovanjem jer je bila dobra pesma. Verujem da bi ona i danas bila i te kako aktuelna. E, ono što je posle nje usledilo nas je dovelo do pobedničkog postolja, a ’Gitarijadu’ na ulicu jer je, upravo zbog našeg nastupa, zauvek bila izbačena iz zaječarskog Doma JNA u kom se održavala. Sad je vreme da se ’Gitarijadi’, ako je bude, valjano odužimo i izvinimo jednim dobrim koncertom.“
Scena
14.01.2022. 07:05
Ana Popović - đavolski dobra muzičarka
Scena
03.05.2021. 10:20
Za sve je kriv rokenrol
Na debi albumu "Mala prodavnica delikatesa“ izdvojila se pesma "Pobuna“. Šta je to što je publika u njoj prepoznala i prihvatila?
"Nisam to znao, ali ako jeste, onda je to dobro jer je publika razumela ono što smo hteli da kažemo. Danas svakoga dana primamo toliko informacija koliko je čovek u, na primer, devetnaestom veku dobijao za ceo život. Vest je primarno postala roba čija se vrednost meri tiražom, piplmetrima, brojem oglašivača ili klikovima. Kada vidite naslov sa znakom pitanja na kraju, upamtite sve ono do tog znaka pitanja i ne razmišljate da li je to istina, laž, pitanje ili tvrdnja. U tržišnoj borbi važno je prodati robu, a na ceni su loše vesti. Kao da dobro ne postoji ili bar da nije vredno da se nađe u medijima. E protiv toga je ta ’Pobuna’ u glavi o kojoj pevamo.“
Nedavno ste zvanično otišli u penziju, ispraćeni ovacijama sa pozorišne scene. Može li glumac zaista otići u penziju?
"Može! Prošla su četiri puna meseca od tog zvaničnog odlaska koja sam potrošio na oduživanje publici i pozorištima u kojima sam igrao, odradio sam ono što je bilo dogovoreno i sada stvarno odlazim u penziju. Više neću da igram – sada ću da se igram. Umorio sam se od toga da svoja zadovoljstva, pa čak i neke porodične obaveze, podređujem kalendaru. Od sada ću birati samo ono što će mi pričinjavati zadovoljstvo, gde ću se igrati. To je bolje nego da me kolege penzioneri u parku leše u šahu. (smeh).“
Kako biste svoju glumačku karijeru opisali u dve-tri rečenice?
"Mogu i u jednoj reči! Divno! Radio sam posao koji mi je uglavnom pričinjavao zadovoljstvo, njime sam uspeo da izdržavam porodicu, upoznao sam zanimljive ljude, putovao, stekao nove prijatelje... Dovoljno za jedan bogat život.“
Diplomirali ste na FDU-u u klasi profesora Vladimira Jevtovića. Vaša klasa bila je pravi glumački drim-tim, ko je još osim Vas bio u toj klasi?
"Da, nazvali su nas turbo-klasa, ali pre svega zahvaljujući profesoru Vladi koji nas je odabrao i naučio nas ovom zanatu. Pokojni Manda (Milorad Mandić), pa Bjela (Dragan Bjelogrlić), Vesna Trivalić, Srđan Žika Todorović, Mirjana Joković, Vesna Stanojević, Dušanka Duda Stojanović, moj kum Dragan Petrović Pele, Branka Pujić, Darko Tomović i Tatjana Venčelovski. Svi smo napravili značajne karijere. Bio je to skup različitih karaktera i senzibiliteta. I godišta. Ja sam bio najstariji. Kad sam došao na prvi čas, svi su mislili da sam asistent dok Vlada nije rekao – ovo je vaš novi kolega. Najmlađa je bila, a i dalje je, Mira (Joković). Jedan dan nedostaje do punih jedanaest godina u moju korist. A možda i u njenu (smeh).“
Zapažene uloge ostvarili ste u Pozorištu "Boško-Buha“. Kakvo je iskustvo bilo igrati za decu?
"U ’Buhi’ mi je postalo jasno ono čemu nas je Vlada učio – gluma je igra. A deca su stroga publika. Njih ne možete da prevarite. Ako ste im nezanimljivi, nema pardona, oni se okreću nečem drugom. Isto rade i ako osete da ih folirate. To što sam naučio u ’Buhi’ formiralo me je kao glumca.“
Vaš rođeni brat je legendarni muzičar Ljuba Ninković. Da li možemo očekivati neko zajedničko muzičko ostvarenje braće Ninković?
"Nema razloga da se očekuje, napravili smo nas dvojica štošta. Snimili smo tri ce-dea pesama za decu, Joca (Tišma) napisao je tekstove, Ljuban muziku, a ja sam uglavnom pevao, mada sam i nekoliko pesama napisao. I u ’Buhi’ smo radili songove za neke predstave. A da li ćemo još nešto napraviti, to ne znam. Možda, nije isključeno.“
Važite za jednog od najomiljenijih domaćih glumaca, vole Vas sve generacije. Da li je to i najveća nagrada za jednog dramskog umetnika?
"Ne razmišljam o tome, ali ne bih bio iskren kada bih rekao da to ne prija. Ako je tačno to što ste rekli, naravno. Ovaj posao je takav, radite ga zbog publike, još ako znate da publici to prija, valjda je to dokaz da ste dobro uradili. Znači – da, to jeste najvažnije priznanje koje glumac može dobiti.“
Komentari
