Ilon Mask i "SpaceX“
Gledali smo nov Netflix hit - "Povratak u svemir“
Decenijama unazad javnost je fascinirana idejom putovanja u svemir.
Još iz doba Hladnog rata i svemirske trke, postoji fascinacija pomeranjem granica mogućnosti nauke i ljudske prirode. Rusi su lansirali prvog čoveka u orbitu, a Sjedinjene Američke Države odgovorile sletanjem letelice sa ljudskom posadom na Mesec.
NASA je kao državna institucija u Americi vodila mnogobrojne misije u istraživanju Zemljine orbite, neke su bile uspešne, dok su se neke završile tragedijom. Međutim, prodiranje privatnog sektora u svemirska istraživanja i putovanja bilo je gotovo nezamislivo početkom ovog milenijuma.
Ipak, jedan dot-kom milioner, Ilon Mask, upustio se u proces lansiranja raketa u orbitu sa željom da jednog dana čovečanstvo bude multiplanetarna civilizacija. Sitnom investicijom od oko 100 miliona dolara u program "SpaceX“ koji je stvorio, Mask se posvetio ostvarivanju svog sna.
U međuvremenu, Mask je pokrenuo mnogobrojne druge poslove, uvećao svoje bogatstvo i postao milijarder.
"Netflixov“ novi dokumentarac "Povratak u svemir“ ("Return to space“) prati ekscentričnog milijardera od najranijih dana projekta "SpaceX“ programa. Dokumentarac na fantastičan način uliva nadu gledaocu da će čovečanstvo jednog dana zaista osnovati koloniju na Marsu i prilagoditi se životu na drugim planetama.
Industrija zabave probila se u orbitu, a ovaj dokumentarac je samo jedan primer toga. Bilo da to odgovara stručnjacima i astronautima, čini se da je novo svemirsko doba osuđeno na ovekovečenje u dokumentarcima, serijalima i živeće u medijskom prostoru.
Dag Harli, jedan od astronauta koje je "SpaceX“ lansirao na Međunarodnu svemirsku stanicu, ocenio je da "nije lako otvoriti svoj život za javnost, dok pokušavate da se fokusirate na posao u kome se greške ne praštaju. Privatna industrija svemirskog istraživanja je eksplodirala.“
Ovo je još jedan projekat "Netflixa“ i Ilona Maska, nakon dokumentarnog rijaliti programa "Odbrojavanje: Inspiracija za svemirsku misiju“ koji je na platformi premijerno prikazan u jesen 2021. godine. "Povratak u svemir“ daje detaljniju priču o tome kako je "SpaceX“ došao do lansiranja ljudi u orbitu. Iza ovog ostvarenja stoje oskarovka Elizabet Čaj Vasarheli i Džimi Čin. Film prati prvo "SpaceX“ putovanje Daga Harlija i Boba Benkena, kroz prizmu Maskove preduzetničke želje da dominira ovim poljem ljudskog napretka.
Neuspeli pokušaji, ponestajanje finansija, problemi sa nalaženjem podrške od onih koji su ovaj projekat i inspirisali, pre svega Nila Armstronga, prvog čoveka na Mesecu. Tenzija oko uspeha projekta prenosi se direktno na gledaoca, stvarajući snažnu emotivnu reakciju. Uspeh "SpaceX“ programa dovođen je u pitanje nekoliko puta, ali je Mask neverovatnim obrtom okolnosti uspeo da potpiše ugovor sa kompanijom NASA, uprkos svojoj kontroverznoj i impulsivnoj reputaciji.
Film se osvrće na Maskove ekscentrične javne ispade, poput pušenja marihuane na potkastu kod Džoa Rogana i tvitovanja o privatizaciji kompanije "Tesla“ u tri noću. Producentkinja Vasarheli je u jednom intervjuu Maska opisala kao genija, ali i rekla da ume da bude nepredvidiv. "Nikad ne znaš šta će sledeće smisliti, ali poenta je u tome da su njegove namere i ciljevi u svemirskom istraživanju zaista iskreni.“
Mask je na svoj način zvezda ovog ostvarenja, ali su se producenti trudili da ga ne prikažu kao "boga“, već više kao nekoga ko je omogućio drugima da pomere granice ljudske i naučne mogućnosti. Akcenat je na samim letovima i radu i trudu uloženim da sve prođe kako treba.
Oslobađajući se tereta Maskove reputacije, "Povratak u svemir“ nudi poželjan kontrast opštoj percepciji koju javnost ima o fenomenu "milijardera u svemiru“. Ovaj fenomen je usredsređen na Maskov "SpaceX“, "Virgin Galactic“ Ričarda Brensona i "Blue Origins“ Džefa Bezosa. Ovaj film fokusira se na širu sliku, sve zajedno sa tehnološkim i finansijskim spoticanjima i drugim rizicima.
"Šira javnost to ne može da razume, ali milijarderi u svemiru su zastareo koncept“, kaže Vasarheli.
Za razliku od Bezosa i Brensona, Mask još nije lično putovao u svemir. Ovaj film ne postavlja to pitanje jer su se producenti fokusirali na one koji su stručni u toj oblasti i koji su voljni da rizikuju svoje živote zarad nauke – astronaute, koji su prave zvezde ovog filma. Njihove porodice, pre sve supruge, svesne su rizika koji njihovi muževi prihvataju jer su i one same astronautkinje.
Katastrofe iz prošlosti, poput eksplozije šatla "Čelendžer“, koja se dogodila tokom lansiranja, i "Kolumbija“ koji je eksplodirao tokom povratka na Zemlju, ukazuju na to da i najmanja greška ili prosto loša sreća mogu imati kobne posledice. Iako je "SpaceX“ kapsula "Dragon“ daleko sigurnija od svojih prethodnika, mora se razumeti da su svemirska putovanja izuzetno opasna. Dve rakete se povezuju na hiljade tona raketnog goriva, a životi astronauta su bukvalno u rukama naučnika koji stoje iza projekta.
Čak ni Mask, iako je na čelu "SpaceX“ programa, nema mogućnost da ospori odluke koje donese NASA, što se vidi u trenutku kada je lansiranje otkazano zbog loših vremenskih prilika i pomereno za nekoliko dana kasnije. Iako Mask pokušava da spreči ovu odluku, NASA ne odustaje, što ide naruku gradnji poverenja u "SpaceX“ program. Ako ni ekscentrični milijarder poznat po impulsivnim odlukama ne može da dovede do promene plana koji kontrolišu stručnjaci, onda se poverenje u takav projekat povećava.
Neverovatni prikazi kadrova snimljenih na samoj letelici, a kasnije i na površini Međunarodne svemirske stanice približavaju gledaocu ono što samo mali broj odabranih stručnjaka može videti uživo. Neizvesnost koju donose scene u ovom ostvarenju vuku publiku da ostane prikovana za svoje ekrane, slično kao što je to učinilo i prvobitno sletanje na Mesec šezdesetih godina prošlog veka. Svemirska putovanja i ljudi koji stoje iza njih polako izlaze iz domena visokotehnoloških i dobro čuvanih tajni i ulaze u eru popularizacije ovakvih sadržaja među širom publikom. Ko zna, možda ćemo u budućnosti stvarno snimati filmove u svemiru.
Na kraju filma, u pravom filmskom obrtu, supruga Boba Benkena, Megan Mekartur, nakon njegovog uspešnog povratka na Zemlju, istom letelicom i na istom mestu gde je on sedeo, odlazi u šestomesečnu misiju na Međunarodnu svemirsku stanicu. Gotovo nezamisliva situacija, pravo iz filma, s tim što je ovaj film dokumentarnog, a ne naučnofantastičnog karaktera. Ove dve astronautske porodice, Harliji i Benkeni, posvećene su kako ličnim životnim ciljevima tako i opštem napretku ljudskih svemirskih pohoda, a film ih je na pravi način predstavio kao prave heroje ovog projekta.
Čini se da je Ilon Mask spreman da se do kraja bori da lansira svoj projekat u orbitu, ali i dalje, kako sam kaže, njegov glavni cilj je osvajanje Marsa. Ne zna se koliko vremena i neuspeha mu stoji na tom putu, ali jedno je sigurno: ukoliko se čovečanstvo ikada prebaci na Mars, Tviter će mu sigurno biti dostupan.